Home / Politika je kurva / Ne d’o mi bog da postanem poznata

Ne d’o mi bog da postanem poznata

Legnem tako uveče, u neko doba, stoposto sigruna da sam u Srbiji, ne baš onakvoj kakvu želim ali da sam u Srbiji. Opipam se, sve mi je tu i na svom mestu, od dupeta do glave. Poželim cimeru laku noć, zabranim mu da sanja tudje žene jerbo mu se vidi na licu, zamolim ga da mi okrene ledja ako baš mora i zaspim.

Probudim se ujutru, skuvam si kaficu, prikurim cigaru, prisednem ispred monitora i odjednom, kroz dim cigarete, ukapiram da je Srbiju pohodio tornado. Ajd’, reko’ sanjiva sam, počnem da mašem rukama da rasteram dim, protrljam oči, ček’ bre, nema tornada u Srbiji. Pogledam u stopala, nema grimiznih cipelica, ja bosa. Znači nisam postala Doroti. I nije bio tornado. Ljubimac uredno spava i razgovara ili sa svojim demonima ili sa prljavim snovima. Al’ žulja me nešto. Nešto nije u redu.

I tako se, jadna, razbudim na silu, k’o na bućkalo na’vatana. Kao da sam u zatvoru i da su arlauknuli – prebrojavanje! Ste svi tu? Nemoj da nekoga nema na jutarnjem podjebavanju, očešljajte se, operite zube, očistite nokte, sa’će predsednik, digo mu se! Sreća pa sedim. Inače da ne sedim ja bih se živa pojela šta će biti sa mojim cenjenim dupetom.

Onda se potpuno razbudim, definitivno ukapiram da ovo nije OZ, da mnogima nedostaju srce, mozak i hrabrost i da predsednik uopšte ne atakuje na moje dupe nego na glavu. Mojim dupetom će se baviti neko od njegovih koalicionih dok on bude polno opštio sa mojom glavom. Srpski rečeno – dok me on bude jebao u mozak ima ko će da me obradjuje odpozadi. I da me tera da se osmehujem.

Vreme je jutros vraćeno unazad. Zvanično. To u Srbiji može da bude pokriće.

E, meni ovako silovanoj ranom zorom, pade na pamet da se pomolim: Vože, svemili i svedragi, ako možeš odozgo nešto da uradiš, ne dozvoli da ikad postanem poznata. To će automatski značiti da ću ubrzo posle toga postati ili bezobrazna ili glupa ili samozaljubljena ili bolesna. Dobro je meni i ovako. Imam si svoj mali život. Ni za šta te nisam molila, ovo malo mož’ mi učiniš. Računam, dao si mi i sise i pamet, dosta je, nek’ ostane na tome.

Elem…

Predsednik vaskolike Srbije, samozvani lider regiona s naglaskom na donji tok Nila, gornji Tibet i neotkrivene delove gvinejske džungle, pekar, lekar, apotekar, beli mag, čovek koji rasteruje stravu, fakir koji sedi na četiri stupa bilateralnih odnosa, stručnjak za fudbal, poplave i ostale nepogode, što vremenske što društvene, Boris Veličanstveni, onaj što je bukvalno shvatio ono ’’Tito to smo svi mi’’ al’ se prvi dosetio, posetio je juče sajam knjiga. Sa svitom, bez savetnika za odnošenje s javnošću pa se odnosio kako je znao i umeo, maltretirao decu da se slikaju sa njim i dao izjavu vrste – ko vas, bre, jebe može mi se.

Izjavio je da je slogan ovogodišnjeg sajma ’’Pamet’’ u glavu ’’konglomerat’’ za sva vremena, k’o da ga je on izmislio. Po onoj narodnoj, da biste održali pamet u glavi morate da držite dupe uza zid. Kako rekoh, to je u Srbiji nemoguće, kako se on ophodi prema mojoj glavi, živa nisam šta će biti sa mojim dupetom. Ovde ne znaš da l’ više da čuvaš glavu ili dupe, oba su ti u smrtnoj opasnosti.

Pored toga što poseduje raznorazne sposobnosti, gos’n je obdaren sposobnošću da oseti auru knjige, to se zove misaoni instinkt. Isto kao što se i ja od jutros zovem Kreten.

A nije propustio ni da reče koju o karakteru nas Srba, u dušu nas poznaje. Srbi kupuju knjige, nije da ne kupuju. Al’ ne čitaju, kukala im majka sa sve Borisom. E, to se zove srpski karakter.

Oni kao što je on, koji su baš karakterni, čitaju više knjiga istovremeno. Izmedju dva leta, dvesta rukovanja, trista osmeha, naskakanja na bilateralne stubove, silazaka u rudnike i gacanja po poplavljenim područjima sve u nadi da će provaliti kako može Obama a on ne može i kako je Obama imao sreće sa Kolumbom a on nije sa Muratom.

Tol’ko.

Ako ukapira, na konju smo. To jest, on će biti na konju i to nekom krilatom, drugo mu ne priliči, a mi ćemo možda da dobijemo po magarca.

Za ovakve izjave moraš da budeš ili glup ili drzak. Ili samozaljubljen ili bolestan. I još da se nadaš da su svi oni koji čitaju šta si rek’o raširili noge i rekli, navali, brate, nisi ti prvi koji nas jebe i pita je l’ treba još.

M’rš, bre!

Sram te bilo!

Jebo te Mali princ, bog nek mi oprosti. Si, ti, bre, pročitao ’’Malog princa?

-Ne, reče mali princ. Tražim prijatelje. Šta znači to „pripitomiti“?
-To je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To znači „stvoriti veze…“
-Stvoriti veze?
-Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak slićan stotinama hiljada drugih drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomšs bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćes za mene biti jedini na svetu. Jaćcu za tebe biti jedina na svetu…
-Počinjem da shvatam, reče mali princ. Postoji jedna ruža…. mislim da me je pripitomila…
-To je moguće, reče lisica. Čega sve nema na Zemlji…
-Ah! to nije na Zemlji reče mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
-Na nekoj drugoj planeti?
-Da.
-Ima li lovaca na toj planeti?
-Ne.
-Gle, pa to je zanimljivo! A kokoši?
-Ne.
-Ništa nije savršeno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
-Moj život je jednolik. Ja lovim kokoši, ljudi love mene. Sve kokoši su slične, i svi ljudi su slični. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis,šmoj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drukčiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj će me kao muzika pozivati da izadjem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Za mene žito ne predstavlja ništa. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu…
Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:
-Molim te… pripitomi me, rečce ona.
-Vrlo rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronadem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
-Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
Šta treba da radim? upita mali princ.
-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćeš malo bliže….

Vest dana ovde.

Čitate na sopstvenu odgovornost.

Pročitajte i

Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo me na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo da promenimo.I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa... a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.

10 komentara

  1. Ček, ček, izgleda da se još nisam rasanio pa možda ne kontam baš najbolje… Tadić-Mali Princ, narod-kokoške a koalicioni-lisice… 😯

  2. Pa bre Mahlat gde me natera da čitam članak od sabajle i da mi još kažeš da je na sopstvenu odgovornost. 😆 Al’ sam se uplela u mudra precednička opažanja i nadošle adolescentske bube. :mrgreen: Čita čo’ek, tol’ko čita (za celu zabludelu naciju) da ne mož’ ni da pobroji. 😛

  3. a

    Reakcija na vest: Koga briga? Koga briga sta je Tadic kupio na sajmu? On je politicar, hocu da mi da buducnost ili da makne dupe iz fotelje, a to da l’ cita Malog princa ili Grabljivicu, bas me briga.
    Ne znam da l’ mi je vise muka od njega, od naroda koji ce sad da se odusevi kako nam je predsednik nacitan ili od novinara koji plasiraju ovo.
    Mozda najvise od novinara, jer bi oni trebalo da znaju bolje. I to kolika vest, oni napravise intervju profil sa njim, ej!

    Malog princa sam juce ponovo procitala. Trebalo bi i svi oni na vlasti da ga (opet) procitaju, mozda bi ih bilo sramota.

    nije samo blic objavio ovu ‘vest’
    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Tadic-Pamet-u-glavu-poruka-za-sva-vremena.sr.html

    ne znam da l’ da se smejem ili da placem pri pomisli na Tadica koji opipava knjige k’o vruc lebac, tragicno

  4. Unakazi mi ovako lep dan. :mrgreen:

  5. Exxx, kad se rasaniš, polako i sa razumevanjem 😆

    Retka Zverka, kuku meni glupoj, ne pade mi na pamet da se on u stvari osetio pozvanim da diže prosek naciji :mrgreen:

    Artzin, nikoga nije briga no čovek nema pojma, misli da mi svi lažemo, kako da poveruje da nam je zaseo i da nema kud više 😯 vest su svi objavili, kako da ne objave predsednikov dekret – “Pamet u glavu“ 😈

    Elektra, izvinajvam se po ko zna koji put 😉

    usput, Izjava dana

  6. Na onoj fotki me podseća malo na Banderasa, onako stručno priređen. Izjavu još nisam shvatila. Neka mi se prevede na prost jezik. 😮

  7. Ja ne umem, samo kontam da ga to boli 😕

  8. Doćeralo cara do duvara – volim da se budim sa Severinom 😯

  9. s

    Bas je sladak :mrgreen:
    A ovo zadnje sam veceras cula na jednoj slavi, prica narod, ja mislila da se zajebavaju… i dalje mislim da je zajebancija…i dalje…joj stra’ote.
    Zamisli Ivicu da se budi uz Cecu… i to jos javno prizna…jebem ti sunce, pukli smo k’o zvecke
    😳 😳 😳

  10. D

    „kako može Obama a on ne može“ Dogodine na sajmu ce verovatno da promovise svoju i licno da je signira, na standu broj 1. I bolje ce nam biti da je kupimo…
    Zivi bili pa videli.

Ostavite komentar