Ne mogu da zamislim

Pre tri godine u anketi – A sa kojim biste vi političarem, drage žene Srpkinje, provele jednu noć kad bi bog to mogao da vam obezbedi – drage žene, njih jedno 20 000, tako rekli – ’’anketirano 20 000 žena’’ – izabrale Velimira Ilića. Tadašnjeg kapitalnog ministra.

Ja sve cvilela čitajući, bog te mazo, 20 000 žena, cela jedna palanka žena udarenih u glavu od kojih ni jedna nije rekla – ni sa jednim, bre! Većina se odmah napalila na nepristojnu noć, kad je mogla Demi Mur za milion dolara e, vala, mogu i one za džabe iz patriotskih pobuda. Gos’n ministar bio ponosan, nije očekivo, nije im’o pojma, baš lepo što su patriotkinje izabrale njega.

Posle se prisetim kako su isto takve neke kretenske ankete pokazale da izmedju intelektualaca i drvoseča, kamiondžija i traktorista, žene biraju ove druge. To neka frka u glavi da je alatka logičan nastavak spolovila, računaju, valjda, kad ume da obori drvo a da ne ubije nikoga umeće i mene. Ili kad ume da upravlja onolikim kamionom, vala će znati i sa mnom šta da radi. Intelektualci nikad nisu bili na ceni – ko je učio nauke nije imao vremena da uči o seksu.

Dakle, kad sve saberem, Velimir Ilić je logično poneo titulu najseksepilnijeg i najpoželjnijeg političara jer je onda poterao iz Čačka onaj bager da nam njime utera demokratiju. Tako je rekao skoro u skupštini – Pa,gospodo (čuj, gospodo!) mi smo vam doneli demokratiju! Meni si je, bogami, uterao!

U istoj anketi, da l’ prošle il’ pretprošle godine, izvinjavam se, meni u Srbiji sat stoji na pet do dvanaest, ima jedno desetak godina i više, titulu najpoželjnijeg, nek’ košta kol’ko košta, Velimiru Iliću je preoteo gos’n predsednik, Boris Tadić.

Ja odma’ uvenula. Mnogo mi je logičnije da izadjem, popijem koju, odem s prvim koji me pita i sutra sebi oprostim pravdajući se da sam bila pijana, ako baš moram da si opraštam. Da svesno izaberem predsednika… tol’ko nisam blesava.

Nego, da ne pomislite da sam stvarno blesava. Juče sam prala prozore. Sto puta se popela na stolicu i sišla sa iste, petsto puta se saplela, psovala kao kočijaš, ljubimac mi puštao muziku da mi bude lakše telu & duši što sam iskoristila da na toj stolici koja tokom pranja prozora nadoknadjuje moju čežnju za visinom odigram jedan prljavi ples na šta je ljubimac preko ramena dobacio – gledaj pa se strmekni sa te stolice. Vidim ja za prljavi ples ti treba malo veća publika od muža. Odustanem.

Odmah potom počela kiša pošto ja umem da ubodem dan za pranje prozora. Jutros kaplje. Ajd’ reko’ da pročitam vesti od prethodne nedelje i…

I vidim predsednik zakucao ovde, zakucao onde, piše pisma, traži golube pismonoše, nešto moljaka, udara glavom o zid al’ ne odustaje, tumara čovek tamo, vamo, računa, negde mora da postoji izlaz. Dodjem do zaključka da sve ono što on priča – Srbija vodi tak’u i tak’u politiku, što miroljubivu, što bandoglavu, može da obesi mačku o rep. Srbija, na čelu sa njim vodi tumarajuću politiku. Igra tutumiše. Ću da u’vatim nešto pa ću posle da vidim šta je.

I normalno da mi je palo na pamet kako, bre, neka žena može da poželi sa ovakvim čovekom da provede jednu noć. Kakvi su im muževi, kukale im majke, kad im je ovakav tiha patnja. – sestro, sve bi dala.

Počnem da mutiram u ekspres lonac. I pokušam da zamislim – kako bi bilo da provedem tu jednu božansku noć sa predsednikom.

Zvanično obaveštenje – Mahlat nema toliko mašte. Jebi ga.

Šta god da sam pomislila ’ladan znoj me oblivao.Šta god da sam pokušala samo mi na pamet padao mrkli mrak u kome ne mož’ da da uhvatiš ni za glavu ni za ’’rep’’, diplomata čovek. Tumarajući tutumrak.

Seks ne mogu da zamislim, nek’ mi oprosti mili predsednik.

Al’ sam uspela da zamislim da sam ga stigla i uhvatila. Za šta god. Posadila na stolicu i rekla – Mož’ d’odgovaraš sa ‘da’ i sa ‘ne’. I vodi računa šta će poligraf da kaže. Mož’ da dobiješ a mož’ biti i da izgubiš. Mož biti da ti se mili i dragi prekrste i rukama i nogama. Je l’ imaš tremu?

Proradi mi mašta očas posla.

Izadjem, zategnem suknju i onoj hordi tupavih žena kažem –

Evo vam ga sad, karajte ga, vodite na pecanje…

I odem u bolji život.

Da častim onoga ko zaslužuje.

Kiša i dalje pada.