Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Vidim opet uzbuna po blogovima i Twitteru ko kosi a ko vodu nosi, ko je veliki a ko mali, ko je u pravu a ko nije a sve zbog toga što je tamo neko blogere nazvao blogerčićima. Pri tom, nije ni blogerčić.
Opet tenzija u blogosferi a i šire. Pojavio se neko, upotrebio samo jednu reč iz svog bogatog rečnika kojim omalovažava i svi se digli na tastature. I evo je sad lančana reakcija.
Kad negde izbije požar istraga posle uvek pokušava da utrvdi odakle, kako i ko je “bacio opušak“ ili gde je izbio kratak spoj. Na ovakvim mestima treba voditi računa ko je rekao a ne šta je rekao. Pošto je neko potpuno anonimam ubacio crv razdora – batalite, nema svrhe.
Ajd’ polako.
Man’te se priča ko je veliki bloger, ko mali a ko je još u pelenama, čitajte šta ljudi pišu. Bolovala sam i ja od tudjih ružnih reči pa sam se izlečila, znači, ne mora da bude hronična bolest, akutna je. Bolovala sam i od toga da nešto ne smem jer nisam velika pa se i od toga izlečih. Biće da sam stvorena za mala dela pa tako i delujem. Gotovo.
Ja se nadala nekoj zajedničkoj akciji i umesto da pričamo o tome svi se bave time što je tamo neko anoniman za sve nas rekao da smo blogerčići. Aj’te, molim vas.
I meni je ovako savršenoj 
ranije smetala kritika, ko, bre, sme da me kritikuje kad sam em pametna, em lepa, em lepo pišem, em mi mlad muž, em lepo kuvam, perem, peglam i ostalo pa naučih da je primam sa više pažnje nego kompliment. Komplimenti su u većini slučajeva lažni.
Noćas me je on-line kritikovao jedan bloger a jedan drugi off-line. I evo me, živa sam i razmišljam o tome. I spremam se u nove blogopobede.
Ako se ovako nastavi ostaće nas blogera za pod jednu šljivu. Ima svako sa svakim da bude u sukobu i niko ni sa kim da ne govori.
Skroz “zamenismo teze“.
Ko kritikuje način kako je akcija pokrenuta neka je kritikuje, valjda i te stvari treba sagledati pa u nekoj narednoj da nastupimo udarnički.
I ja sam prilično “revidirala“ stav šta je moglo i kako je moglo ali je već krenulo, možemo samo da radimo i poboljšavamo ili da raspravljamo.
Nemojte ljudi, ako boga znate!
Inače ćemo zaboraviti šta smo hteli.
Volim i ja tebe :).
e baš tako 🙂
A posto su sljive ovih dana?
Dobro je što je šljiva u pitanju, ispećićemo rakiju i odmah će nam biti lakše i lepše
Ee, da je Tomica osetljiv k’o neki blogeri, ne da bi davno dao ostavku, nego bi se i javno izvinio svima. A možda malo klečao i na kukuruzu… Zavisi od nivoa osetljivosti…
On mora da je mnogo klečao kad je bio mali pa se navik’o čovek 😛
Nemojte da se svadimo da nam i to ne iziđe u „Kuriru“.
A ozbiljno, nema razloga za preterane reakcije ni sa koje strane, odrasli smo ljudi valjda. Spustimo loptu da ne prođemo k’o Nemci sinoć. 😉
Sujetu treba lečiti, ali pod hitno!
Pa ovde je retko ko profesionalni spisatelj. Svako piše kako ume da piše. Ljudi ovde bar znaju da pišu..što se za neke jedinke ne može sa sigurnošću potvrditi…a u offline svetu ih je sve više – dostigli kritičnu masu.
Lično, glupe kritike ignorišem…ako se uhvatim za nešto onda sam ja još gluplja..nek misli ko šta ‘oće, jednog dana će da shvati da nije bio u pravu, ili možda i neće..njegov problem!
Meni su bloGERRYčići baš simpatični! Rekao bih i da veličina nije bitna (al’ se bojim da to uradim na ovom blogu) 😳
(ako neko nije razumeo štos sa TOMica AND bloGERRY):
http://picasaweb.google.com/112973547854647346381/TomicuZaPredsednika#5491424593183427218
A neko se svađao? Meni to blogerčić baš lepo. Evo ja ću da budem to…
Evo i ja ću 🙂
Ja sam Tomica
Čini mi se da je taj Twitter neko opasno mesto.
Ja se o dešavanjima na istom informišem na tvom blogu, a izgleda da svi veliki blogeri to rade u obrnutom smeru.
Nikad Big Time Bloger od mene biti neće.
😆
Ovo me uopste ne vredja, a i ja sam stvarno blogercic, pa eto…
Akciju podrzavam, bitno je da se sitnim koracimo ide u bilo kom pravcu, i ‘cu da okacim tekst, samo da danem dusom malo i da mi dodje nesto smisleno da napisem.