Home / Mislim, dakle postojim / Prate oni mene al’ pratim i ja njih

Prate oni mene al’ pratim i ja njih

Prvi izveštaj o akciji ’’malih blogerčića’’ na ambicioznom nebu srpske blogosfere.

Kao što rekoh jednom – zapadno od nas se ništa nije desilo ako se o tome ne piše po blogovima. Šta ti je zapad!

Ovde nas još uvek nazivaju malim blogerčićima, kud da postanemo veliki polovina vernih čitalaca to ne bi preživela. Zamislite situaciju da neko napiše da su tamo neke tri blogerke (zar u Srbiji postoje blogovi?!!?) nešto pokrenule, mrtvi bi padali od muke.

Akcija koju smo pokrenule i koja traje zadnja tri dana nije moranje al’ niste baš toliko bukvalno morali da shvatite. Al’ dobro, koliko ja i meni slični imamo pravo da izrazimo svoje mišljenje toliko neki drugi imaju pravo da ga ne izraze. To je demokratija! Možeš da pričaš a ne moraš, možeš ’’mudro’’ da ćutiš.

Ta ista akcija ako ne uspe neće biti naš (nas pokretača) neuspeh, ako uspe neće biti naš uspeh.

Ova akcija treba, jer traje i trajaće narednih dana, da pokaže kakva je gradjansko internetska svest, da nešto mrdne sa mrtve tačke i da pokaže da nismo oni kojima je dovoljno hleba i igara.

Pošto baš nešto i nije pokazala, prijaviću se da volontiram na ’’Pinku’’ gde ću naučiti da izgovaram ono – Dragi moji, tu smo zbog vas i samo od vas zavisi… Kupiću i kravu jer vidim da su danas srpski mediji preplavljeni vestima o smrti neke krave i komentarima na tako tragičnu vest. Kakav, bre, ministar zdravlja kad je preminula krava! Prioritet je prioritet.

Dakle, vi koji živite zapadno od nas – na istoku ništa novo. Vi koji živite istočno od nas – na zapadu ništa novo.

Ovde neki nikad neće izgovoriti ni DA ni NE i to je naš najveći problem. Ono ’’i stisnuo bi i prdnuo bi’’.

Upravo sam pročitala ovaj post, @itkutak reče da je ovu akciju podržao pola-pola, hvala mu na sagledavanju. Napisah mu komentar koji je ispao dug pa sam ga obrisala da se ne bih na kraju izvinjavala što mu dodje kao neki običaj kad mnogo pričaš na tudjim blogovima.

Ukratko, rekla sam zbog čega ministar treba da podnese ostavku. Ovo nije “akcija“ na o-ruk, već dobrovoljna, ne mislim da je trebalo posebno animirati blog zajednicu, fb korisnike niti bilo koga, odnosno – “ako vam je dobro, onda ništa“. Smatram da je u slučaju ovog čoveka bila dovoljna inicijativa.

Mnogo puta sam, nevezano za ovu akciju prozivala internet korisnike da “nemaju“ pameti pa me mrzi da obrazlažem, to je moj generalni stav, ne odnosi se ni na koga lično, isto mislim i o off-line onima koji ili nemaju stav ili ne žele da ga iskažu, kakav god. Dakle, kad ja prozivam ne prozivam zato što me neko ne prati i ne misli kao ja već zbog neiskazivanja stava, jer nema DA i NE. To je za mene onaj najgori oblik, izvini, ne možeš nemati stav. Poštujem svakoga ko ga ima koliko god da se ja sa tim stavom ne slažem.

Vidim provlači se negde reč ’’izblamiranost’’. Ima li nekoga ko misli da smo se nas tri kao pokretači ove akcije izblamirale?

Ako ima, da znate da se ja ne osećam tako. Nisam prosila, nisam se svlačila gola, nisam lupala gluposti, nisam se napila, iskazala sam svoj stav mada bih bolje prošla da sam osvanula na nekoj duplerici, prosto smo takav farmoidan narod i van nekog oblika ’’Farme’’ nas ništa ne interesuje. Ovde je kraj komentara na ono što je pisao @itkutak.

Ko misli da ovo može da uspe neka animira na svoj način, Milosavljević nije moj ministar već naš i ja nemam tapiju na ovu akciju, stoga napred, ja se u mnoge stvari ne razumem i kad igram – igram spontano a ne po pravilima, to je posao za neke druge ljude. Ako ja zbog ovoga danas nosim slovo srama – nosim ga i to ponosno.

E, sad, najiskrenije nisam mnogo očekivala. I tamo gde nisam očekivala ničega i nema. Ovo je istovremeno bio i test onoga što strašno mnogo provlačim kroz svoje pisanje, ko me čita zna koliko apelujem na – kažite, kažite, kažite i iskoristite priliku koju imate.

Dakle, šega, brate, ovaj sestro, pusti ministra i politiku, gledaj od čega se živi.

Ovo je ipak akcija malih blogerčića, unapred osudjena na propast, pametni nisu ni hteli da se bakću sa time, oni gledaju od čega se živi, imaju pametnija posla, ne mešaju se u politiku i znaju da žive tamo gde stav vrlo lako može da postane delikt.

Retrospektiva današnje akcije – za 24 sata uspele smo da napabirčimo još oko 150 članova na fb grupi.

Koliko se blogera uključilo vidi se.

A sad ono najvažnije – moj blog je prilično posećen ali u poslednja tri dana je poseta ’’razbila’’! Ali, razbila!

E o tome imam nekoliko teorija –

– ljudi su zainteresovani i prate da vide šta će biti pa eventualno da se privole carstvu

– prate moju neorganizovanu aktivnost pa ćete mi, eventualno, donositi cigare kad me privedu (šalim se, ali par njih je u ova tri dana moj blog pročitalo od a do š)

– ljudi posećuju moj blog da vide kako se izblamirala blogerka Mahlat, ona što bode oči, smeta, pravi se pametna i šta sve već što umeju o meni.

Nemam pojma koja je prava.

Izgubila sam dva followera na Twitteru, sutra ću da ožalim po propisu.

Ako vas interesuje šta je bilo na kraju – ovo još nije kraj.

Onima koji misle da sam bezuspešni blogerčiš, ako vas interesuje kako se osećam – isto kao pre tri ili pet dana, kao inače.

Onima koje interesuje šta je poenta ovog posta, nije akcija već ono s početka – ne može se i stisnuti i prdnuti i takvi ljudi se kad tad zeznu i useru se, da zvinete. I to nema veze sa ovom akcijom nego uopšte sa čuvanjem reputacije, nemešanjem, frkom da se iznese stav, noj sindromom, ima toliko stvari.

I da, palo mi je na pamet da bi možda neko mogao nešto o ovome da napiše ali… ali… ali… o tome u sutrašnjem izdanju Mahlatbloga.

Eto, ja sam dobro.

A kako ste vi?

Pročitajte i

Ne morate ništa i možete sve čak i ako nije društveno prihvatljivo i bogougodno

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

16 komentara

  1. 🙂
    Draga moja Mahlat – ljudi su naučili to, da sede na dve stolice, da stisnu i prdnu, da jedu pa povrate… razni oblici nesmrdenja i nemirisanja postoje.

    Nekima je dobro, nekima nije… ja mislim da oni kojima je dobro nisu istinski bili bolesni, nisu zavisili od 4 mišljenja koja imaju 3 lekara i od lekova za koje je lista nusefekata 5 puta veća od liste delovanja…Nisu bili izvređani od lekara koji insistira da oni piju 8 diklofenaka da ne osećaju bol a da pritom izbuše želudac tako da mogu da prskaju cveće.

    Ali u pravu si..imaju pravo, pa ovo je demokratska zemlja.
    Ne osećam se ni malo izblamirano, ni malo srama ne osećam (kad ga već ne oseća onaj koji nosi tu odgovornost za koju ne zna da treba da postoji), ne osećam se ugroženije nego što to već jesam bila.
    Možda je trebalo da pišem o onome što sam viđala kod pacijenata od kad sam u Srbiji..možda bi nekoga od neopredeljenih zaboleo stomak -onako, bez razloga – možda bi neko poželeo da nekoga prebije – u najmanju ruku…
    Možda je trebalo da slikam šta su neki lekari – vrhunski stručnjaci – ostavili za sobom, a nisu ni „ukor“ dobili, eno ih kasape još uvek…

  2. s

    aha i ja dobro…
    Necu da pisem danas nista, jer sam uvek opsirna 😆 , ne znam ja to ukratko, pa da mi ne prebacis sto mnogo davim na tvom blogu 😳

  3. o kakvoj to „izblamiranosti“ govoris? nije valjda da oscaju blam sto nisu sa nama reagovali ?!

    🙂 polako, drustvo drago ! da bi se proizvela neka znacajnija reakcija, prvo mora da se osmotri ciljna grupa, da joj se proveri „puls“, da se shvati vrsta obolenja, pa tek onda da se primeni lecenje…
    Srbija, nas „pacijent“ je prilicno tezak bolesnik, suzene svesti, stanja blizu kome, i to se u terapiji mora uzeti u obzir. pacijenta treba ozivljavati malo po malo (valjda da mu ne pozli!), pazljivo i sa puno ljubavi…
    ovaj narod je puno toga pretrpeo. na kraju krajeva, ovaj rat traje vec punih 20 godina ! ljudi su iscrpljeni, dezorijentisani, malaksali… zato tako usporeno i reaguju
    ne treba biti razocaran, nego uporan !
    uz malo vezbanja cemo vec pronaci nacin da nas stvarno cuju, ne samo po blogovima, nego i ostatak Srbije… samo treba biti strpljiv i uporan i uciti na greskama

    😀

  4. Marouk, ovde rekti kapiraju šta je demokratija ali mnogo vole da se zakače za tu reč kad treba da opravdavaju gluposti.

    Sandra, kod mene možeš da pišeš koliko hoćeš, meni ne smeta, čak volim, komentari i postoje da bi se komentarisalo. Ni ja baš ne umem kratko.

    Nedodjija, ne pominji reč “narod“ odmah mi se digne kosa na glavi!

    Nema niko više prava da bude umoran jer ako jeste onda ne treba da kukaju na cene, poskupljenje, gubitak posla, poniženost u svim institucijama, da nemaju, nemaju, nemaju.

    Dezorijentisani? Pa neka sednu, razmisle i nadju orijentir!

    Nije to samo smena nekog ministra, nego uopšteno.

    Koji, bre narod!

    A kako rekoh, ništa preko noći nisam ni očekivala. Traje.

  5. Ja evo fino.

    A ljudi (da ne kažem narod) su ljudi. Klasika – hoće da im bude bolje, ali neće da mrdnu prstom jer im to.. bezveeezeee, u startu neće da uspe i ostali izgovori.

    Nek’ traje dok traje… ja se vraćam onome opet “ svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje“. Jebi ga, samo mi nekako kad bi mogli to da izbegnemo.

    A meni se diže kosa od “demokratije“ .Prosvećeni apsolutizam ili tiranija, to je za ljude, tj. narod

  6. Hej,
    sad ću da te grdim zbog tog obrisanog komentara 🙂
    Stvarno, kod mene može da piše ko god želi, koliko želi – naravno ako nema onih govora mržnje i sličnog (a ne verujem da si to kucala)

    Onda da pojasnim malo MOJU INTERPRETACIJU „izblamiranost“ pošto vidim da je izazvala reakcije. Ako grešim, ispraviće me:
    gospodin Varagić je, rekao bih, bio malo sarkastičan u tweet odgovoru @Tamburix-u. U tom tweetu je pomenuta „blamaža“ kao i hasthag #BlogerciciSrbije aludirajući na komentar na jednom od blogova. I eto, čovek nije mislio ništa loše 🙂 Našalio se 🙂

    (rekoh ja da sam pročitao sve tekstove/tweetove/komentare)

    i tako… oko vođenja akcije možemo da diskutujemo. Koliko god lepo bilo verovati u jednakost, neko mora da vodi, neke stvari moraju biti usmerene.

    Moja „pola-pola“ podrška. Da, ja sam 100% za smenu ministra. Oko cilja nema dileme. Način uvek podleže diskusiji a ovde mi je više stvari zasmetalo.

  7. Ja cu da napisem post a ti ga posle smatraj za komentar. Ili nemoj. Kako hoces 🙂

  8. Mahlat ja već proslavila što je ovaj dao ostavku. 😀 Da vidiš samo kako su se svi obradovali. Kada bude stvarno dao ostavku niko nam neće ni poverovati, posle mog posta. Meni dobro, kako je ostalima ne znam.

  9. Rekoh jednom da bih ministra, sve i da mi je, ne daj Bože, rođeni otac, upitala kako ga nije sramota i hoće li dati ostavku i preuzeti odgovornost. I pitala sam ga, iako nismo u rodu.
    Ljudi…ljudi se plaše. Rekoh već u jednom komentaru u tvom postu dole ispod negde da imam mnogo prijatelja iz stranke dotičnog gospodina koji mi ni jednom rečju nisu prigovorili na ovom potezu niti me upitali „Zašto?“. Zato što ima hiljadu „Zato“, i oni to znaju, Stid ih je. I nisu me izbrisali ni iz kakvih lista prijatelja, uredno razgovaramo. Razumem ih, teško je to, morati nešto. One druge je strah da ne izgube poslove, misle da će im se desiti nešto, posvađati se sa nekim. Najlakše je ćutati, dupić uz zidić, i čekati nešto. A to nešto neće se desiti ako neko ne progovori, ne istupi. Ma kako mala akcija bila, bolja je od njenog nepostojanja. Akcija rađa reakciju, kakvu – takvu. Ni ja nisam očekivala hiljade članova, iz gore pomenutih razloga uglavnom, a i zato što je izgleda u životu najteže zauzeti stav. Najlakše je slagati se sa svima, klimati glavom i nikom se ne zameriti.
    Svoj glas sam podigla, i ne bih se osećala lošije nego pre x dana pa sve i da smo samo nas tri potpisale peticiju i učlanile se u grupu. Jer smo rekle šta smo mislile. Mislim, dakle postojim. A da lanem to što mislim, moram. Kome se ne sviđa, ne mogu mu ja ništa, nek’ promeni program. 😉

  10. Ivana, tačno, narod ima vlast kakvu zaslužuje, nema zbora. što li proveravam nije mi jasno…

    Slavko Ilić, toliko sam se rasplinula da nisam mogla da pohvatam šta sam napisala, zato sam prešla ovde.

    Što se komentara tiče, niti ti što zamerih niti Varagiću, i ja sam sve pročitala, sve videla,taj komentar odkle je poteklo “blogerčići“ nije zavredio moje kontra komentarisanje, samo sam ga iskoristila, ja u većini slučajeva, ako baš nisam mnogo izbezumljenja 😆 pravilno shvatam stvari.

    Zamerke su ti na mestu i hvala ti na tome, kao što rekoh poštujem i razmislila sam o tome i sve mi je to mnogo draže od onih koji ćute o čemu god da se radi. Ubuduće konsolidujem misli u wordu pa kopiram kod tebe 😉

    Walter, videću kako ću da ga smatram kad napišeš :mrgreen:

    Čarobna nemoj mnogo da se igraš sa tim “ide vuk“ posle stvarno niko ne poveruje 🙂

    Šaptavam nemam živce da noćas pričam o stavu, to je skupa “roba“ u Srbiji. Ende.

  11. Nešto sam hteo da kažem, ali sam zaboravio šta, ali nema veze ti i ovako to već sigurno znaš 😕 😆

  12. Uh sto sam vas mrzela nocas! Dok se nisam ukomila. 😀

  13. Mislim da je bilo i dosta konstruktivne kritike. Kakvi su čiji motivi – pojma nemam, ali je sigurno kontraproduktivno prozivati bili koga. Ako se baš JAKO potrudim, mogu da nadjem i opravdanje za ćutanje. Mnogi ljudi su često bili zloupotrebljeni, pa je prirodno i ljudski da sačekaju malo da vide na šta će sve da izadje (i šta se tu krije). A neki su možda na nekom moru, reci ili jezeru… Najgori mogući scenario je da počnemo da se prepucavamo medju sobom. U nekom komentaru sam već napisao: ko ima višak energije nek je usmeri na protivnike. Igra je, ustalom – tek počela… Taman ćemo da se dobro uvežbamo do nekih sledećih izbora, a onda će da vide šta umeju „blogerčići“.

  14. Z

    Vrlo dobro,sluzimo narodu!

Ostavite komentar