Prate oni mene al’ pratim i ja njih

Prvi izveštaj o akciji ’’malih blogerčića’’ na ambicioznom nebu srpske blogosfere.

Kao što rekoh jednom – zapadno od nas se ništa nije desilo ako se o tome ne piše po blogovima. Šta ti je zapad!

Ovde nas još uvek nazivaju malim blogerčićima, kud da postanemo veliki polovina vernih čitalaca to ne bi preživela. Zamislite situaciju da neko napiše da su tamo neke tri blogerke (zar u Srbiji postoje blogovi?!!?) nešto pokrenule, mrtvi bi padali od muke.

Akcija koju smo pokrenule i koja traje zadnja tri dana nije moranje al’ niste baš toliko bukvalno morali da shvatite. Al’ dobro, koliko ja i meni slični imamo pravo da izrazimo svoje mišljenje toliko neki drugi imaju pravo da ga ne izraze. To je demokratija! Možeš da pričaš a ne moraš, možeš ’’mudro’’ da ćutiš.

Ta ista akcija ako ne uspe neće biti naš (nas pokretača) neuspeh, ako uspe neće biti naš uspeh.

Ova akcija treba, jer traje i trajaće narednih dana, da pokaže kakva je gradjansko internetska svest, da nešto mrdne sa mrtve tačke i da pokaže da nismo oni kojima je dovoljno hleba i igara.

Pošto baš nešto i nije pokazala, prijaviću se da volontiram na ’’Pinku’’ gde ću naučiti da izgovaram ono – Dragi moji, tu smo zbog vas i samo od vas zavisi… Kupiću i kravu jer vidim da su danas srpski mediji preplavljeni vestima o smrti neke krave i komentarima na tako tragičnu vest. Kakav, bre, ministar zdravlja kad je preminula krava! Prioritet je prioritet.

Dakle, vi koji živite zapadno od nas – na istoku ništa novo. Vi koji živite istočno od nas – na zapadu ništa novo.

Ovde neki nikad neće izgovoriti ni DA ni NE i to je naš najveći problem. Ono ’’i stisnuo bi i prdnuo bi’’.

Upravo sam pročitala ovaj post, @itkutak reče da je ovu akciju podržao pola-pola, hvala mu na sagledavanju. Napisah mu komentar koji je ispao dug pa sam ga obrisala da se ne bih na kraju izvinjavala što mu dodje kao neki običaj kad mnogo pričaš na tudjim blogovima.

Ukratko, rekla sam zbog čega ministar treba da podnese ostavku. Ovo nije “akcija“ na o-ruk, već dobrovoljna, ne mislim da je trebalo posebno animirati blog zajednicu, fb korisnike niti bilo koga, odnosno – “ako vam je dobro, onda ništa“. Smatram da je u slučaju ovog čoveka bila dovoljna inicijativa.

Mnogo puta sam, nevezano za ovu akciju prozivala internet korisnike da “nemaju“ pameti pa me mrzi da obrazlažem, to je moj generalni stav, ne odnosi se ni na koga lično, isto mislim i o off-line onima koji ili nemaju stav ili ne žele da ga iskažu, kakav god. Dakle, kad ja prozivam ne prozivam zato što me neko ne prati i ne misli kao ja već zbog neiskazivanja stava, jer nema DA i NE. To je za mene onaj najgori oblik, izvini, ne možeš nemati stav. Poštujem svakoga ko ga ima koliko god da se ja sa tim stavom ne slažem.

Vidim provlači se negde reč ’’izblamiranost’’. Ima li nekoga ko misli da smo se nas tri kao pokretači ove akcije izblamirale?

Ako ima, da znate da se ja ne osećam tako. Nisam prosila, nisam se svlačila gola, nisam lupala gluposti, nisam se napila, iskazala sam svoj stav mada bih bolje prošla da sam osvanula na nekoj duplerici, prosto smo takav farmoidan narod i van nekog oblika ’’Farme’’ nas ništa ne interesuje. Ovde je kraj komentara na ono što je pisao @itkutak.

Ko misli da ovo može da uspe neka animira na svoj način, Milosavljević nije moj ministar već naš i ja nemam tapiju na ovu akciju, stoga napred, ja se u mnoge stvari ne razumem i kad igram – igram spontano a ne po pravilima, to je posao za neke druge ljude. Ako ja zbog ovoga danas nosim slovo srama – nosim ga i to ponosno.

E, sad, najiskrenije nisam mnogo očekivala. I tamo gde nisam očekivala ničega i nema. Ovo je istovremeno bio i test onoga što strašno mnogo provlačim kroz svoje pisanje, ko me čita zna koliko apelujem na – kažite, kažite, kažite i iskoristite priliku koju imate.

Dakle, šega, brate, ovaj sestro, pusti ministra i politiku, gledaj od čega se živi.

Ovo je ipak akcija malih blogerčića, unapred osudjena na propast, pametni nisu ni hteli da se bakću sa time, oni gledaju od čega se živi, imaju pametnija posla, ne mešaju se u politiku i znaju da žive tamo gde stav vrlo lako može da postane delikt.

Retrospektiva današnje akcije – za 24 sata uspele smo da napabirčimo još oko 150 članova na fb grupi.

Koliko se blogera uključilo vidi se.

A sad ono najvažnije – moj blog je prilično posećen ali u poslednja tri dana je poseta ’’razbila’’! Ali, razbila!

E o tome imam nekoliko teorija –

– ljudi su zainteresovani i prate da vide šta će biti pa eventualno da se privole carstvu

– prate moju neorganizovanu aktivnost pa ćete mi, eventualno, donositi cigare kad me privedu (šalim se, ali par njih je u ova tri dana moj blog pročitalo od a do š)

– ljudi posećuju moj blog da vide kako se izblamirala blogerka Mahlat, ona što bode oči, smeta, pravi se pametna i šta sve već što umeju o meni.

Nemam pojma koja je prava.

Izgubila sam dva followera na Twitteru, sutra ću da ožalim po propisu.

Ako vas interesuje šta je bilo na kraju – ovo još nije kraj.

Onima koji misle da sam bezuspešni blogerčiš, ako vas interesuje kako se osećam – isto kao pre tri ili pet dana, kao inače.

Onima koje interesuje šta je poenta ovog posta, nije akcija već ono s početka – ne može se i stisnuti i prdnuti i takvi ljudi se kad tad zeznu i useru se, da zvinete. I to nema veze sa ovom akcijom nego uopšte sa čuvanjem reputacije, nemešanjem, frkom da se iznese stav, noj sindromom, ima toliko stvari.

I da, palo mi je na pamet da bi možda neko mogao nešto o ovome da napiše ali… ali… ali… o tome u sutrašnjem izdanju Mahlatbloga.

Eto, ja sam dobro.

A kako ste vi?