Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Jer bez obzira što ćemo se praviti ludi, što bi rekao Duško Radović, kao i uvek kad nam se neko posere na glavu, bićemo posrani.
Da rezimiramo – slučaj „Oro“.
Diljem nebeske Srbije rastu oro devojke, u jednom paralelnom svetu u kojem su, kao vrlo male, onog trenutka kad je mama ostavila sve poslove i zacementirala se ispred televizora da odgleda Grand paradu od početka do kraja, moleći boga da dobije vezu i kaže šta misli, nemajući vremena da misli na bilo šta drugo, ukapirale da od znanja u ovoj zemlji još niko nije profitirao, te su, čim su mame namolile tate, eventualno pronašle „dečka“ koji ih mnogo voli, ubacile silikone u usta i sise, zagrlile bojler, digle nogu na wc šolju, ufotkale se i postavile sliku na Fejsbuk što je prvi korak ka veri important prson.
Da nije društvenih mreža, ostale bi obične devojke koje bi morale da se oznoje da nauče čak i kravu da pomuzu. I to je neko znanje.
Ovako, zahvaljujući onom intelektualnijem delu Srbalja, one ne moraju da znaju ni da muzu krave, ni da se neznam piše – ne znam, a ne ću – neću. A zašto bi?
Koliko sutra, ova oro će biti voditeljka, u najgorem slučaju, a u najboljem PR direktora nekog javnog preduzeća.
Devojke koje su sve ono što ona nije, one obične, što moraju da znaju, završavaju fakultete, radiće u pekarama, prodavaće kokice i sladoled na ulici jer ste, vi, dragi moji, tako glasali. Svakim šerom.
Isto tako ste od Ekrema napravili zvezdu da bi se posle zgražavali što vam ga prikazuju u prajm tajmu.
Glupost i neznanje, znate nisu isto.
Vip oro je pokazala da je neobrazovana.
Vi koji ste joj pomogli da postane ono što je želela pokazali ste da za vas jesu sve ove Farme koje prikazuju a koje navodno ne gledate, jer vam ništa drugo ne privlači pažnju. I da su kreatori te te jeftine zabave apsolutno u pravu kad kažu – narod traži.
Toliko.
Mislim da vam se ona grohotom smeje. I treba.
(Fotka sa memecenter.com)
E da se i mi jednom složimo…
Sad sam stig’o iz Beograda… da sam pročitao ovo na telefonu (a nisam imao vremena) vodio bih te na večeru… gde god ti kažeš.
Jedino, ako ne misliš da i ja gledam „Farmu“ i sve što si napisala?!
Postovana Mahlat,
Baš kao većina ljudi i Vi ste promašili metu-na žalost. Ja sam uvek za to da se bavimo uzrokom a ne posledicom a Vi ste otišli još dalje pa se bavite posledicama (šerovanja, komentari, gađanje, čuđenje) koje je izazvala posledica (devojka zvana oro) onoga što je uzrok-suština. Šta je uzrok?
Pre svega, oro nije i nema nameru da prebiva na budžetu što je ekstremno važno. Dakle, građani ovu devojku ne finansiraju niti će je finansirati (koliko ja znam starlete se samofinansiraju). Aliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, građani finansiraju ove silne kvaziintelektualce, „ugledne članove“ društva-profesore, doktore…, a oro je njihov proizvod. Da proizvod! Jer, ako sam shvatio dobro, oro je dogur’o do 3. godine fakuletea a da pri tom još ne zna tablicu množenje, osnovne matematičke operacije! Pa kako je to mogiće? Pa to se valjda uči u 3. osnovne. Za šta mi kog đavola plaćamo te profesore? Šta rade ti ljudi? Kako se oro sa ovakvim ne(znanjem) provuk’o kroz školstvo i dovuk’o do kraja fakulteta?
Drugi, ne tako bitan momenat-sloboda. Osnovni prirodni/kosmički/univerzalni aili kako god hoćete zakon je zakon slobodne volje pa čak i ako vas neko ugrožava na bilo koji način to je njegov izbor. S druge strane postoje pravni akti koji građane štite ali i dalje je sloboda izbora –sloboda izbora. Dakle, to niko nikome ne može da oduzme. Mene lično, oro na bilo koji način ne ugrožava. Niti oro, niti Ekrem, niti farma. Niko. Pre bih rekao da mi nju/njih ugrožavamo.
Treći bitam momenat, zašto je uopšte važno da neko zna koja je najveća ptica na svetu? Kakve praktične koristi ima neko od takvih znanja? Kakve koristi ima država Srbija od toga što ljudi znaju ono što nema nikakvu upotrebnu vrednost? Pravo pitanje je koja znanja danas mogu da nama, našoj porodici i našoj državi donesu profit, zašto građani takva znanja nemaju i kako da dođu do njih?
To su stvari o kojima svako od nas treba da razmišlja. Dakle, bavimo se uzrocima a ne posledicama.
Pozdrav
Poštovani, Aleksandre,
a Vi ste promašili ceo komentar. Ja sam pisala o jednom, Vi komentarisali drugo.
Usput, čemu ovako smešni mejlovi koje ostavljate? Ja Vam neću pisati.
To, naravno, dovodi do toga da preko komentara prelazim olako, iza svojih reči treba stati, makar i pravim mejlom.