Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
E, tako… malo rasteš, rasteš, i ukapiraš da nemaš pojma kad ćeš da porasteš, to je jedan dugotrajan i iscrpljujući proces tokom kog te ubedjuju da se gluplje stvorenje od tebe nije rodilo od kad je svijeta i vijeka, da oni što su te stvorili nisu pokazivali ni deseti deo te tvoje gluposti, sve vreme se krste i čude na koga li se izmetnu.
Glavu imaš da bi drugi njome mislili, tebi zabranjeno – utvrdjeno je da si glup i da ništa ne znaš o životu. Sam da saznaš – ne daju – sve će oni da te nauče.
Prvo da ti podmeću pod nos da si glup, blesav i na svoju ruku isto k’o ona babina baba koja je bila još gora od tebe jer je ona bila blesava u ohoho godinama, ti si još mlad, tebi vala neće da dozvole.
I krenu s’ obukom. Saznaš da će neko da ti vadi oči i da tako oslepljen i ti njemu treba bar jedno da izvadiš, da će da ti čupaju zube i da i ti njima moraš da čupaš zube (Oko za oko, zub za zub), da će da kopaju neke jame, al’ ti ne moraš da se laćaš lopate jer će oni u da upadnu u te svoje jame (Ko drugome jamu kopa sam u nju upada), da u životu moraš da budeš ovca da bi te svi voleli (Umiljato jagnje dve majke sisa), da ćeš jednog dana nešto da vidiš, da postaneš prorok kad budeš imao jedno sto godina a oni koji te uče jedno stopedesetikusur i da će slatko da se smeju tvojoj sadašnjoj slepoći (Živi bili pa videli).
Teraju te da učiš al’ te prethodno obaveste da su to paklene muke (Bez muke nema nauke), da u životu moraš sve polako, skromno, pa kad stigneš (Ne traži preko ‘leba pogaču), da se ne sekiraš što nešto ‘ćeš a to nešto ti se ne da, će da dodje jednog lepog dana a možda i pre (Kamen po kamen – palača), da ič ne veruješ ljudima, da su to sve kurjaci koji samo gledaju kako da te u’vate i pojedu (Vuk dlaku menja ali ćud nikako).
Teraju, bre, teraju, sve dok te ne obaveste oklen su pametni i ti ne saznaš da je sve to prikupio, zapis’o i prosledio budućim generacijama Vuk Karadžić a da su sve to smislili naši preci, izmedju ratova i dve žetve, dok ih sunce udaralo u glavu i svaku lekciju potkrepljuju sa – Nije naš narod bio lud kad je rek’o – to i to, nešto od čega ti treba da dobiješ simptome čoveka koji se rodio isto tako pametan k’o i oni. Rašta su oni orali zemlju i mislili.
Usput saznaš da oni, u stvari, ništa nisu mislili jer čim nešto počneš da misliš poklope te sa – šta, bre filozofiraš, dao bi ja tebi motiku u ruke pa ne bi imao vremena da misliš.
Rasteš blesav, zbunjen i totalno dezorijentisan u vremenu i prostoru, sve pazeći da te bog ne sprži zbog misli, dela i urodjenog ti inata da misliš kad već možeš, i sve moleći tog boga kojim ti prete da već jednom porasteš i otreseš sa grbače te što te udaraju u glavu i ubijaju u pojam.
I porasteš. Nekako. Opet naopako i kako oni koji te s mukom rodiše i znoj prolivaše da budeš kako treba nisu planirali. U medjuvremenu si im krv popio, bubrege pomerio i džigericu pojeo. Želudac više i nemaju. I ‘oće medalju u obliku – hvala! Samo se osvrću i traže – ‘de mi je hvala.
Otvore ti vrata, kažu – ja sam uradio šta sam mog’o, tu nema pomoći, ajd’ sad, sad si u božijim rukama – Pamet u glavu i dupe uza zid.
Ti izadješ, zamoliš boga da zažmuri i da te bar on ostavi na miru i kreneš u život dok ti u praznoj glavi zvoni – Pamet u glavu i dupe uza zid.
I ukapiraš da ti, da bi bio pametan uvek, treba neki zid uz koji ćeš da nasloniš dupe da bi drugi videli kako si pametan. I da ti kompletna budućnost ne leži u toj pameti koju su hteli da ti uteraju u glavu nego u dupetu kroz koje se ta pamet ogleda.
I ukapiraš da se nisi rašta imao radjati ako treba dupetom da pridržavaš zidove, kako da ideš kroz život ako neprekidno vučeš dupe uz zidove.
I, konačno, ukapiraš da život baš i nije neki ako moraš neprekidno da čuvaš dupe i da možeš istovremeno da budeš i pametan i da vrckaš dupetom.
Pogledaš onaj zid, kažeš – sruši se, bre, ako ‘oćeš, odahneš i vidiš da životu ništa ne fali, pameti još manje a dupetu ponajmanje.
Vrckaš i uživaš sa svojim životom, svojom pameću i svojim dupetom. Sve u šesn’es’!
Oni tamo sede, krste se i čekaju ka’će brzi voz da te udari. U nekom obliku sveprisutnih životnih prevara.
Ti teraš svojom prugom.
Mahlat, crna ovca iz plemena – Na koga li se izmetnu
Pa, ono jest’, sve je tako bilo 🙄
Da te dopunim Mahlat sa svojom omiljenom, od predaka u amanet ostavljenom, umotvorinom utešiteljsko-pretećeg karaktera – Ćuti, dobro je, može i gore da bude. Ta je je odlična, s obzirom na širok spektar delovanja, u serbskom narodu se primenjuje i na umirućem čoveku. Logično, ako neko umire, ti mu dođeš da se oprostite i kažeš mu da ne kuka mnogo jer mož’ to i gore, tj. može i da umre. I taj ubrzo umre, što je dokaz tačnosti pomenute umotvorine 😆
Hvala na dopuni, uz nju obavezno ide ona optimistička – Ko zna zašto je to dobro – kad god ti krene naopako u životu i kad god bi malo da kukaš. Odma’ te ubede da je to zbog nečega dobro, zbog čega, pojma nemaju ni oni a ni ti, eventualno bog koji neće da kaže. Al’ jednog dana ćeš možda da ukapiraš!
I ti, šta ćeš, umesto da kukaš – pevaš. Iako pojma nemaš ni čemu ni koju pesmu al’ tako je 😆
A ono: Najveca ljudska vrlina je skromnost, a moj otac voli reci da je to najveca zenska vrlina.Ove umotvorevine o kojima pises dodju mi nekako ko definicije po kojima treba da zivimo.A ja definicije uvek slabo pamtila.Ubi me, al’ nece u glavu , pa to ti je.KAo devojka ocajnicki sam se borila i protiv pisanih i nepisanih pravila, objasnjavala da duzina suknjice, visina stikle nema veze sa moralom i cestitoscu, ali jebi ga, nekima pre u guzicu, nego u glavu.Kako bre uvek ubodes temu koja mene iritira???valjda razmisljamo negde u istom smeru.
Uvek sam se trudila da budem „ispravna“, da ne cinim zlo, da nikoga ne zajebem, ali uvek budem zajebana.I kada mi dodje mrsnem sve u tri lepe, kada mi se place, ja urlam, kada mi se smeje, zacenim se od smeha…nema od mene dame(skromne) ni za leka.
Moj tata nekada davno rekao :“Tesko onome ko tebe ozeni.majka ti je bila tiha, mirna, povucena,skromna, a ti ko’ muskaraca.samo da te udam(CUJ ON DA ME UDA!), pa da se ne mislim vise.“
A ja sam bila tada samo jedna obicna, lepuskasta devojka, puna zivota, volela muziku i sve sto voli mladi, znala jako dobro gde su mi granice, imala SVOJA pravila, kojih sam se drzala.I evo, dosla dovde gde sam i s ponosom mogu da kazem; Jebes pravila iliti definicije!!!! ZIvot je samo jedan, hajde da ga zivimo!!!
Ziva bila 😀
razmislicu da napisem jednu ljubavnu i da te ne nerviram ranom zorom negoda odma’ imas zelju da se zaljubis, ako si zaboravila sta je patnja
Ti ne drzis dupe uza zid? 😯
Nisam blesava pa da me sutra staros’ pita ‘de mi bila mlados’
Dala si mi sjajnu ideju za biznis.
Odo na biro da trazim pare za razvijanje biznisa i dajem odmah oglas:
„Krecim zidove dupetom svojim“
Vrckanje dupetom bolje od najbolje Grand zvezde po citav dan, malo li je?
Ima da budem puna para a dupe ima stalno da mi bude uza zid.
Da patentiras dupe kao cetku za malanje 😆
Pitam se samo kako li će Google sve ovo da protumači… živ nisam
Vrckaš and enjoy their life, their brains and their ass. All in šesn’es’!
ovako otprilike 😉
Google inace vrlo precizno prevodi moje tekstove, pet dana ne mogu da protumacim sta sam rekla 😆
Cas. Neki već patentirali dupe kao organ za donošenje odluka ili im odluke liče ko’ da su im ne iz glave nego iz pomenutog.
Za krečenje jos nisam čuo al’ može da bude dobra ideja. Možeš i da peglaš njime, razvlačiš pitu, žongliraš, cediš grožđe, poliraš kola, držiš stolnjak kad duva vetar… bre agenciju da registruješ, mnoge da zaposliš 😛 ‘Dupetom u 21 vek’
Dok imaš dupe imaš i nadu
kapital tvoj je u gaćama dušo,
nećeš ga držati više u ‘ladu
nećeš se pitati ko ti je ušo’.
Dupe će tvoje biti za diku
alat za profit, sredstvo za rad
u ličnu kartu turi mu sliku
na njoj ćeš biti večito mlad.
Ovo ćemo svrstati u želje, čestitke & pozdrave 🙄
Lele, lele, odakle da pocnem.
Prvo dopuna…jos ti nije doslo iz dupeta u glavu…nikada ne istrazih sta? Bas me briga.
Ko drugome jamu kopa sam u nju upada), …na ovo urlam jer se setim jedne „persone“ koja ja je to ovako srocila: ko drugome jamu kopa, sam u sebe njega pada…i kad’ god se setim zacenim se od njiske.
„od čega ti treba da dobiješ simptome čoveka“…jos nisam dobila te znacajne simptome i ne znam ka’cu?
A sto vrckam dupetom! Vavjek cu!
Amin 😉