Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Idem ja. I sve mislim, jebote, ako jednog dana postanem poznata pa naprave emisiju sa mnom kako sam prihajala u Beograd Balkanskim i kako sam se zlopatila u tudjem svetu, ja mala a grad veliki, pa me priupitaju koju pesmu volim da naručim u kafani, koja ono beše… imam razne, za razna raspoloženja i neraspoloženja, što domaće, što obrade svih svetskih hiotova u izvodjenju trubača, što normalne, što polunormalne, što one patetične, idem, idem, penjem se ’oću reći i vidim ide čovek prema meni.
Tetura se. Tesna mu ulica, igra neko kolo. I primetim kako me merači onako pijano razrok, ma nema veze, računam služim mu kao orijentir. Primače mi se, vidim neće da me zaobidje, ne ume valjda. Ja levo, on desno, ja desno, on levo, neka romantična duša bi, gledajući ovo sa strane, pomislila da smo taman zaplesali neki valcer.
Drž’ tamo, drž’ ovamo, nema šanse da ga zaobidjem. I ukopam se, ajd’ reko ako se primirim i prestanem da mu titram ispred očiju zaobići će on mene. Stado’ ja, stade on. Mirišeeee na tek otvoren vinski podrum zapečaćen u prošlom veku. Pogleda me onako, jednim okom odozgo na dole, drugim odozdo na gore i kaže –
’Oćešššš, mmrgrffffffrmmrrrr, na jednoooo piće, mrmrgrfrldkrrrrrrrrrr…
Pogledam ga k’o ono Staljin Tita i umesto da kao Tito, izgovorim odlučno NE! – održim mu skraćeno predavanje pogledom – pogle’, bre, kak’i si i kažem –
S’ kim, bre, da idem na piće! – najteatralnije, najšokiranije, najnadmenije i s najveće visine koju sam umela da izvedem
S’ navijačima Partizana – reče pijani, zaobidje me i ode.
Ostadoh posrana, namagarčena, zajebana, šta ’oćeš!
Uspela sam da se nasmejem tek posle pola sata. Ceo dan mislim, što ne naletoh ponovo na čoveka, zaslužio piće, majke mi!
Ne verujem ti da je to bio neko od navijaca Partizana, za ostalo da. Verovatno je neko ko se slihta ako daje neko za dz, ovom priliko navijaci P…
Al’ ti ga reko, i ja bi se mislio pola sata da je meni 😛 😀
Ja sam, Deda, njega razumela, tebe ne razumem ništa 😛
Ok, cu dam i ja po jednu, pa cemo se razumeti. Dodji u Bor, dao mi Vihor onu od pre nekoliko godina, domacu od jabuke… Bez blama sam mu trazio… 😛
Gde, bre, ima blama kad je dobra rakija u pitanju, on da je neki dao bi ti i da mu ne trazis 😆
To, bre, nije ulica, nego sprava za mučenje – ako ideš od dole ispuštaš dušu negde na 3/4 puta, ako silaziš onda naknadno, kad već misliš da si se smandrljo dole.
A šta ti je ono twitnys grey 72 puta 22, ne razumem te šifre?
Jes’ vala al’ to mu dodje neko kultno mučenje, ako se nisi mučio nekol’ko stotina puta ne računa se da si udahnuo Beograd 🙂
ovo dole zanemari 😛 ne razumem ni ja baš najbolje
Pa samo je inkvizicija pravila kult od mučenja, ali ajd, i ja pričam bez veze – pre mi nije smetalo ni dole ni gore, sad odmah 😳 pa u taksi i jebeš Balkan sa sve ulicom.
Sredicu ti preko veze za gostovanje u emisiji, al’ moras sve da priznas za sumahera, kad te molim.
Au, ala me raspilavi Luis, dusa moja! Sada cu da sanjam lepe snove. Hvala ti.
A da je rekao za Zvezdasima, isla bi a? 😆
Elektra, ne priznajem, ne dolazi u obzir 😆
Zelena, jok ja, em nisam navijacica, em mnogo, bre, na mene jednu, da si mi bar ti bila tu
kad smo zajedno šetale Balkanskom niko nas nije smio pogledat poprijeko, si vid’la a? 😉
Tebe nisu smeli od tebe i mene nisu smeli od tebe 😉
Tip zaslužio piće ili susret sa navijačima partizana
Piće, bre. Zasluži ga svako ko me zezne! 😛