Pre nego što počnete da čitate, izgovorite glasno – pička!

Na kraju ćete videti zbog čega.

Da ne ostanem nedorečena. Samo sad malo ozbiljnije, mada sam ja uvek ozbiljna razlikuju se samo načini na koji to iznosim.

Žene jesu diskrminisane. Ne u Srbiji nego u celom svetu. Odvajkad.

Negativan odnos prema ženi koji je uobičajen u svakodnevnom životu ima duboko arhetipsko, mitsko i religijsko značenje.

U judeo-hrišćanskoj tradiciji žena je smatrana nečistom i nižim bićem. I izvorom zla. U jevrejskoj molitvi se kaže: „Blagosloven budi Bože naš, jer me nisi učinio ni paganinom, ni ženom, ni neznalicom!“

Eva je nastala od Adamovog rebra čime je  potčinjena njemu a žene muškarcima. I zato što ga je navela na greh Bog  ju je prokleo: „Tebi ću mnogo muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar.“ (prva knjiga Mojsijeva).

Sveti apostoj Pavle u svojoj „Prvoj poslanici Korinćanima“ kaže da je svakom mužu glava Hirstos a muž je glava ženi „jer nije muž od žene nego žena od muža. Jer nije muž sazdan žene radi nego žena muža radi.“

Aristotel je smatrao da su ženski organi niži od muških pa da je žena samim tim niži oblik muškarca, a mnogi naučnici starog doba da žena svoje postojanje duguje samo svojim organima za rađanje.

Da ne dužim mnogo, Karl Marks koji je hvalospevajući o besklasnom društvu na kritike da je zanemario ulogu žena u tom društvu rekao da je odnos muškarca prema ženi  najprirodniji odnos čoveka prema čoveku. Nije se imao rašta zamajavati kad je to prirodno. Dakle, društvo je možda imalo šansu da  bude besklasno ali bi u njemu ostale polne razlike koje su prirodne i rodne koje su neprirodne.

Feminizam kao pokret, toliko osporavan od strane žena (ne kažem da ga muškarci prihvataju, obraćam se ženama), razmislite da li ste nekada čule ženu koja pogrdno za neku drugu izgovara reč – feministkinja-  koja zvuči kao – muškarača, brkata, kočijaš, vulgarna; ja nisam feministkinja što zvuči kao – ja sam dama i slično, nastao je u 19. veku kao posledica industrijske revolucije, sa razvojem mašina koje su potiskivale potrebu za ljudskom radnom snagom, eliminišući jednu od prednosti koju su muškarci imali nad ženama.

Kao teorijsko usmerenje, feminizam je jedinstven u stavu da je žena u društvu podređena i da njena podređenost nije biološki zasnovana.

Feministkinja Šeri Ortner je rekla da se žene u svim društvima i kulturama povezuju sa prirodom zbog svoje biološke funkcije rađanja a da muškarcima koji su oslobođeni ove biološke funkcije pripada sfera kulture.  Iz ovoga proizilazi da su žene kulturom podređene i ugnjetene.

Istorijski, žene nisu radile, održavale su kuću i obavljale svoju biološku funkciju, to jest, rađale decu. Muškarci su radili i time je stvarana zavisnost žena od muškaraca. Vekovima je zavisnost žena od muškaraca bila društveno organizovana.

Ljudi se  rađaju različiti, kao osobe muškog i ženskog pola, imaju različite biološke uloge, muškarci da „oplođuju“ žene, a žene da rađaju decu. To je jedina biološka razlika, to jest polna između muškaraca i žena. Sve ostale, rodne razlike su, kako rekoh, neprirodne i nametnute da se ne bi poremetila društvena „hijerarhija“.

U najrazvijenijim zemljama sveta, sve je manji broj poslova koji se prepoznaju kao tipično ženski ili tipično muški. U manje razvijenim društvima kakvo je naše, muškarci su daleko više vrednovani, plaćeni od žena koje obavljaju isti posao.

U takvim društvima uloga muškarca uglavnom se odnosi na poslove koji se klasiifkuju kao društveno značajni i ekonomski produktivniji  a ženska se uglavnom odnosi na njenu reproduktivnu ulogu i to da obezbedi muškarcu uslove da bude „društveno koristan i ekonomski produktivan“. Obratite pažnju – ova ženska uloga se smatra prirodnom pa kao takva ne  zavređuje da bude ni vrednovana ni produktivna.

Sa porastom interesovanja sociologa, psihologa i politikologa za istorijsku potčinjenu ulogu žena u društvu, sve više je počelo da se govori o predrasudama i stereotipima. Volter Lipman, tvorac termina „stereotip“ (od grčkih reči krut i otisak) definisao je ovaj pojam kao „slike u našim glavama“. Dakle, mi pod uticajem društva i kulture imamo slike u glavi pre nego što smo uspeli da ih „napravimo“ na osnovu sopstvenog iskustva viđenog i proverenog. Naša uverenja su uglavnom posledica stereotipnih mišljenja, ukalupljenih shvatanja koja se obrazuju u detinjstvu kao rezultat nekritične generalizacije.

Iznela sam samo nekoliko činjenica o kojima možete da razmislite. Da bismo shvatili problem moramo da znamo gde je i pod kojim uslovima nastao.

Ono o čemu ja često govorim pa budem svrstana u „ženomrsca“ je da feminiskinje nisu one koje žele da postanu muškarci a da emancipacija ne podrazumeva odbacivanje one prirodne uloge žena – odbaci materinstvo, biraj karijeru  i da žena neće biti poštovanija u društvu ako kaže – varjača, ja ne znam šta je to, ali znam sve delove motora i sa koliko metara se puca penal.

Ono što uvek govorim je da su i žene ljudi, odnosno da je i žena čovek. Samo polno različit od muškarca. Ako želi da bude ravnopravna u društvu žena ne može do svoje ravnopravnosti da stigne isticanjem svog pola.

Ovo što sam napisala ima mnogo rupa, predug post bi bio da sam detaljisala, pokušala sam da izvučem najvažnije detalje.

A sad ona pička.

Pretpostavljam da to niste glasno izvgovorile, ko bi to dok čita, ali probajte.

Ako ne osetite stid pred samom sobom onda ste evoluirale, koliko god da vam zvuči smešno.

Pička je vulgarna reč, je l’ tako? Isto kao kurac. Stotine žena sam čula kako u nastupu strasti, nemoći, zezanja, izgovaraju – boli me kurac! I nijednu kako izgovara – boli me pička. Značenje je isto.

Vulgarizam u govoru se češće dovodi u vezu  sa muškarcima nego sa ženama. Psovke su nekako normalne ako ih izgovara muškarac. Kad ih izgovara žena to je neprimereno. Ako pođemo za onim da psovka, kako se to često govori, služi da se dočaraju emocije, to jest, snažno izraze, ispada da je muškarcu dozvoljeno da izrazi svoje emocije a ženi ne.

Pođite od toga.

Zašto vam je lakše da izgovorite – boli me kurac a ne boli me pička. Zašto je ženski polni organ žargonski prljaviji od muškog.

I šta sad pomislite? Da lupetam  gluposti i da nije lepo da žene psuju.

Psovanje nije lepo.

Ali ne može za jedan rod da bude prihvaćeno a za jedan ne.

Razmislite o tome. Koliko god vam ja sad banalno zvučala, to je tako.

Što se onoga da su žene ravnopravne tiče, ne mogu žene da sede i čekaju da zakon uredi njihov položaj u porodici i društvu. Zakon vam se sila represije, vrlo teško menja svest.

Žene moraju da budu a ne da budu ozakonjene. Hoću reći, zakon je tu samo da reguliše stvari a ne da vrši pritisak na „slike u glavi“. Slika se menja razumevanjem.

I zato vam je važno da izgovorite pička a da ne pocrvenite.

Neće se ništa promeniti zanemarivanjem i odbacivanjem prirodne uloge žena. Nemoguće je.

Mi rađamo decu.

I do cilja se ne stiže sa – ja nisam to! Ja neću to!

Imajte stav da ste ljudi a ne žene. Samo ona vrsta ljudi koja je polno određena da rađa.

Sve ostalo je isto.

I da, svemu ovome dodajem – učila ne učila, varjača ti ne gine.

Otud toliko polemike oko varjače.

Neću varjaču, ja sam obrazovana žena vredna poštovanja .

Ma šta ne gine, gine. Ali varjača je najmanji problem.

Problem je u „slikama u glavi“.