Raj je raj ali je u paklu ekipa

Crkva se na velika vrata vratila medj’ narod, vlast u kolaboraciji sa medijima to dobro iskoristila tako da je u Srbiji glavno i životno pitanje bilo ko će biti patrijarh, kako će biti nastrojen i da l’ će crkvu da okrene ka Evropi, da joj vrata kako dolikuje i dalje budu okrenuta ka zapadu al’ ideološki zarotirana ka ovima što jedva čekaju da im dodjemo i napravimo haos.

Novoustoličeni patrijarh je odmah izjavio da je ponosan što je nasledio patrijarha Pavla al’ da nije baš siguran da li će uspeti da ide njegovim putem pošto ’’ne zna da li će moći sa tolikim odricanjem da živi’’. Pošteno. Silno se iznenadio kad je video koliko mladih ima u crkvi, ja kao pravi baksuz sklona da pitam – je li, svraćao li si ti u crkvu i ranije, kog se djavola iznenadjuješ, al’ ‘ajde on sad ima prava da se iznenadjuje i priča šta ‘oće,  ako  mu bog prašta moram i ja.

Na početku svog ‘’mandata’’ daje tako neke škrte izjave, dok malo ispipa stvar kako smo raspoloženi, malo priča o sebi, šta tu i ima da se kaže kad neko živi monaškim životom, mnogo više priča o upokojenom patrijarhu Pavlu pa je tako izjavio da Pavle ‘’nije voleo lenjivce, pušače, ljubitelje alkohola i te nije baš mnogo pomagao.To je bio njegov stil života.’’ Eto. I bivši patrijarh je delio ljude, kaže ovaj novi. To što svetovna lica služe tome da vrate zabludele na pravi put nema veze, il’ si grešan il’ nisi grešan, ako si grešan nisi za crkvu.  Tamo se ispovedaju samo oni koji nisu zgrešili, tek da se pohvale bogu i obezbede kartu za raj. I to ako oni kod kojih su se hvalili budu milostivi da bogu isto i prenesu.

I… šta ću ja sad, ljubim vino a što ljubim da pušim to je neopisivo. Grešna sam kako god obrneš, desetu božiju zapovest sam prekršila nekolko puta, šta ću živ sam čovek, kad god vidim dobro muško ja bi da je moj, ne razmišljam da l’ je već nečiji. Dok saznam već sam grešna.  Svašta mi pada na pamet, jedino mi još nije palo na pamet da kradem i ubijam.

Što se druge božije zapovesti tiče kako otvorim novine tako vidim da me teraju da budem grešna – bog na nebu, predsednik na zemlji. Moram da biram il’ da budem grešna il’ da se ogrešim o prepodobnog Borisa, nisam pametna. Opet kako god obrneš karta za pakao mi je rezervisana. Tamo će da me krčkaju u vrelom ulju dok me ne opamete. Šta će sa mnom mrtvom i mojom pročišćenom dušom pojma nemam pošto naša crkva, jete, voli da te pročišćava za vjek i vjekova u paklu al’ ne priznaje purgatorijm tako da u raj nema šanse da stignem. Dakle, da se ne nadam. Dok živim da živim jerbo mi posle spasa nema. Il’ da predjem u katolike, tu već imam neke šanse pošto katoličanstvo priznaje pročišćenje duše.

Nego, kad uzmem u obzir da još od Adama i Eve niko nije našao raj na zemlji i da sam ja neznamkoja generacija zabludelih bolje meni da se bavim ovozemaljskim paklom.

Kako znamo Papa bi najzad trebao da dodje u Srbiju. Da ga vidimo, priupitamo za junačko zdravlje i ako ikako može da se izmirimo u poimanju vere, smrtnih grehova i pitanju toga ko ovde dole, na zemlji, zastupa boga i da konačno počnemo isto da se krstimo, za iste stvari, a ne svako na svoj način i svako za ono za šta se ovi drugi ne bi prekrstili ni u ludilu.

Iskreno da vam kažem ja se jutros ne prekrstih, tako neprekrštena al’ odavno krštena bih nešto da priupitam.

Gordost, zavist, požuda, gnev, lenjost, srebroljublje i proždrljivost su sedam smrtnih grehova. Standardnih. Papa im je dodao i moderne grehe, ove novog milenijuma –

genetska modifikacija
zagađivanje životne sredine
prekomerno bogaćenje
uzimanje i prodavanje droga
abortus
društvene nepravde koje prouzrokuju bedu i siromaštvo
pedofilija.

Kako rekoh, ja sam baksuz, nije smrtni greh, više je onako društveni, pa često, što bi babe rekle, pogledujem u crkvu i vidim da je crkva, koja god, prilično grešna, standardno je proždrljiva i srebroljubiva a novomilenijumski prekomerno bogata. O zataškavanoj pedofiliji onih koji ne bi smeli da se nazovu božijim slugama da ne govorim.

I?

Ja grešna? Ja ću u pakao?

Neka ću vala.

Kad pomislim ko bi me dočekao u raju, neka fala.

Ja ću sa svojom ekipom.

Odoh grešno da mislim sa zadovoljstvom.

O ostalom da ne govorim.