Smrt prosvetarima, svest još nije tranzitirala, a ka’će ne znamo

Pre par godina se pokvario jedan kompjuter. Vlasnik ga odneo na popravku. Tamo, u servisu, pronadju snimak njega i njegove devojke kako vode ljubav. Oh, zabave. Normalno, distribuiraju ga gladnoj srpskoj javnosti. Svi dnevni časopisi objavili su, na naslovnim stranama, slike iz ovog ’’skandaloznog’’, ’’šta nam rade deca’’, ’’šta deca danas uče’’ filma.

Akteri snimka, momak i devojka na pragu punoletstva u vezi već par godina. Normalno, dečak je dečak, i priliči mu da koristi alatku kad je već ima, devojčica je ipak nešto drugo.

Devojčicu su vodili kod školskog psihologa gde su je terali da se pokaje, ispirča detalje i obeća da više nikada to neće da joj padne na pamet. Ni vodjenje ljubavi ni snimanje istog. Dok bi je sprovodili do psihologa cela smena djaka je visila na gelenderima da vidi trenutni cirkus.

Normalno, javnost se uznemirila i odmah tražili izjavu od direktora. Direktor, jadan, bio  zbunjen, niti se to desilo u školi, niti je snimak iz učionice, niti je znao šta da kaže. Bio uzdržan.

E, ali ako on jeste ima onih koji nisu.

Odmah su pozvali direktora konkurentske škole, dobio udaran termin na lokalnoj televiziji, sa sve psihologom, socijalnim radnikom, pedagogom i profesorom veronauke. Oni su palanačku javnost obavestili da to, što se desilo u ’’onoj’’ školi u njihovoj ne bi moglo da se desi. Nikad. Veroučitelj je objasnio šta je to blud – vodjenje ljubavi. Prosto. To sme da se radi ako hoćeš decu, ako nećeš, bog će te spržiti. Kad tad. Makar u stotoj godini.

A onda se javio jedan otac, znate ono – a sada da čujemo pametne. Ja slušala i gledala otvorenih usta. Obavestio je prisutnog direktora, sve roditelje koji slušaju da ima tri ćerke i da u svakom trenutku, danju, noću, zna gde su mu ćerke. I da su sve tri nevine. I da bi škola morala da misli o tome, možda otvori ginekološku ordinaciju gde bi povremeno bila vršena kontrola. Tako nešto.

Posle svega, desila se još jedna afera.

Otkrivena je prostitucija srednjoškolki. Ne u školi. I u ovom slučaju se tabloidna štampa poigravala sa školom koju pohadjaju devojčice iz ove afere kao da su to radile u školi.

Sve u svemu, slučaj su razvlačili mesecima, pokušavajući odgovornost da prebace na školu. Tako, vi pošaljite dete u školu i zaboravite da od kuće do škole postoji put sa sporednim ulicama. Al’ zabole vas, rašta vi odvajate za prosvetu.

I?

Ako su za stanje u prosveti krivi prosvetari, krivi su i roditelji, isto toliko ako ne i više. Zato što ćute, gledaju Farmu, Velikog brata, Narod pita, sve porodično.

Deca izlaze oko ponoći, vraćaju se pred polazak u školu, na prodavnicama su zalepljena upozorenja da je zabranjeno maloletnicima prodavati alkohol ali u diskoteci će konobar na pitanje ’’Koliko imaš godina?’’ – kad dobije dogovor ’’18’’, uz osmeh reći ’’Ajd’ da ti verujem’’. Da li u zakonu piše da on treba da veruje ili ne veruje, ili samo da ne sme da toči alkohol maloletnim licima, niko se ne pita. Postalo  je stvar prestiža dozvoliti detetu da proslavi četrnaesti rodjendan u nekoj od diskoteka. Roditelji donesu sokove i tortu, deca sve ostalo. Od alkohola do ’’trave’’. Srećna okolnost je što se uvek napiju ili naduvaju tuđa deca. Tuča u tim diskotekama nikad nema, roditelji znaju da postoji obezbedjenje. Interesuje me da li znaju i to da kad dodje do čarke koja preti da preraste u tuču, to isto obezbedjenje tu decu izbaci napolje da tamo jedni drugima razbijaju glave a oni da budu čisti.

Devojčice u suknjama koje na sve liče samo ne na suknje, sa dekolteima da pomislite kako ništa nisu ni obukle i pirsinzima, su sasvim normalna pojava. Kad će ako neće sad! Nekoj od njih to priušte roditelji, onako sa puno ljubavi, neke obezbede same a mnoge od njih budu zauvek obeležene i ne dobiju priliku da krenu dalje, udju u kolo u kome  zauvek ostanu, gde će imati dobre krpice, lažnu ljubav i nimalo slobode. Dok ne postanu neupotrebljive. Ali generacije se smenjuju.

Mi imamo preča posla. Samo gledamo da komšiji crkne krava. Branimo tuđe fotelje, glasamo za one koji nam obećavaju ono u šta ni sami ne veruju, uspešnim smatramo one koji donose novac a ne one koji rešavaju socijalne probleme. Priznaćete, mnogo je važnije da budete ispravno politički opredeljeni nego sosptveno dete. Društvo će brinuti o tome.

Udžbenici iz kojih deca uče se menjaju sezonski. Kao da svake sezone imamo novu azbuku, novu istoriju, nova pravila u fizici. Jebeš mu mater, svako mora da uzme svoj deo kolača. Da li su  za sve to krivi radnici u prosveti ili neko drugi… ma, baš vas briga, važno je da ste vi procenili koliko prosvetari treba da budu plaćeni u odnosu na vas. I na vaše neuspehe. Kao roditelja naravno.

I evo vam najnovije, jutrošnje panike. Ako se rad kafića ograniči na ponoć, uništiće se imidž glavnog grada u kome može da se luduje do zore pa pravo u školu. U školi ionako ništa ne uče, jer, učili – ne učili, u ovoj zemlji vam se isto hvata.

No, dragi moji, zašto bi vas interesovala kompleksnost problema. Najvažnije su vam plate. Tudje.

Vaš lični problem uvek leži u tudjoj plati i u onome da ne treba da ‘’jaše konja onaj ko ga ima’’ nego onaj kome lepo stoji izmedju nogu.

Post napisan na osnovu čitanja gomile komentara. Ne odnosi se na sve roditelje. Samo na one. Koji nemaju vremena.

Iz pera Duška Radovića:

Svoja soba, to je dobro rešenje samo za decu koja imaju loše roditelje.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

Nikad vam žena ne može roditi tako kvalitetno dete kakvog psa možete kupiti.

Nemojte mnogo razmišljati kad pravite decu. Vi ih samo napravite a ona će posle razmišljati sama.

I da ne zaboravim, vaše male, slatke devojčice čitaju ovo. Pisah o tome. Jeste li primetili?