Srpska gastarbajterska dvojka

Nisam znala da l’ da plačem ili da se smejem.

Radila sam u pekari
radila sam mnoge stvari
mesila sam, gnječila sam
ali, eto, grešila sam

Vrućina je, ubi bože
a ja gola sve do kože
sečem ’leba, mesim pitu
stalno mislim ja na kitu

Udje jedan čiča sedi
nije mi otac a ni ded
daću pitu ja za kitu
čiča reče, ne odreče

Ref –Vrućina je ubi bože…

Ne znam više šta da radim
uhvati me za butinu
gnječim testo a on mene
i sve tako i bez smene

Ref- Vručina je ubi bože…

On na mena, ja na njega
nekad s guza, nekad s preda
jede pitu, gura kitu
ja ne grešAm, dobro mešam

Ref – Vrućina je ubi bože…

I najzad mi noge dig’o
a ja stenjem k’o da meljem
on za pitu, ja za kitu
ne znam kako ali tako
ne znam kako ali tako
ne znam kako ali tako…

(jedno sto puta)

Ovo samo da znate zbog čega je ona narodna – Magarac u Pariz, magarac iz Pariza.

Neguju ljudi svoju duhovnost, folklor, korene i tako to.

Da ih ne “pojede“ ludi, beli, svet…

Više mi se plače.