Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ono što nepobitno i definitivno dokazuje da je Beograd deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute, ništa gore od pariskih ili londonskih. Kasnije smo, narafski, malo zaostali…
Knjaz bi… da prostiš i gr’ocem u jagode, i guzicom u berbernicu. Za Boga ne bi da se s portom svadja, ali bi da svoje tera. Samo za taku evropejsku politiku nemamo ni lufta i pušaka.
Čovekoljublje nas neko spopalo. Rednja…
Kako te šteta sludela da si mogao preko straha od skandala, ti bi sve nas ukućane potrpao u furgone i izvezao na evropski pijac da ti nadoknadimo nekoliko kilograma žive vage.
Mi bismo, brate, jednostavno trebali da se proglasimo Švajcarskom i mirna Bosna…
Kad me ne kradu, ne pitam za vladu.
– Buna je buna, Ne pravi se kajgana od lupanih jaja, striče.
– Endaksi. U sporu je samo čija su jaja. Od čija se jaja kajgana smutkuje, taj je poretko kusa. Kome je do izedanji spostveni jaji?
– Revolucija, striče Simeone.
– Znajiš li ti, sinovce, šta je refolucija? Ništa, nešto izelo, ali ništa ostalo. Afto ima.
Jer kad ti kuća gori barem da se ljudski ogreješ.
Amanet pametnom ne treba, ludom ne koristi.
Svi citati iz ’’Zlatnog runa’’ Borisava Pekića.
Ne treba komentar, je l’ da?
