Home / Mislim, dakle postojim / Svaka sličnost je slučajna

Svaka sličnost je slučajna

Ono što nepobitno i definitivno dokazuje da je Beograd deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute, ništa gore od pariskih ili londonskih. Kasnije smo, narafski, malo zaostali…

Knjaz bi… da prostiš i gr’ocem u jagode, i guzicom u berbernicu. Za Boga ne bi da se s portom svadja, ali bi da svoje tera. Samo za taku evropejsku politiku nemamo ni lufta i pušaka.

Čovekoljublje nas neko spopalo. Rednja…

Kako te šteta sludela da si mogao preko straha od skandala, ti bi sve nas ukućane potrpao u furgone i izvezao na evropski pijac da ti nadoknadimo nekoliko kilograma žive vage.

Mi bismo, brate, jednostavno trebali da se proglasimo Švajcarskom i mirna Bosna…

Kad me ne kradu, ne pitam za vladu.

–       Buna je buna, Ne pravi se kajgana od lupanih jaja, striče.

–       Endaksi. U sporu je samo čija su jaja. Od čija se jaja kajgana smutkuje, taj je poretko kusa. Kome je do izedanji spostveni jaji?

–       Revolucija, striče Simeone.

–       Znajiš li ti, sinovce, šta je refolucija? Ništa, nešto izelo, ali ništa ostalo. Afto ima.

Jer kad ti kuća gori barem da se ljudski ogreješ.

Amanet pametnom ne treba, ludom ne koristi.

Svi citati iz ’’Zlatnog runa’’ Borisava Pekića.

Ne treba komentar, je l’ da?

Pročitajte i

Majko, mama, majčice, mamice, mamili…

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu! Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

Ostavite komentar