Home / Mislim, dakle postojim / To što sam rekla

To što sam rekla

Blogovanje ume da bude super, smisliš, napišeš, pustiš u prostituciju pa kako ko shvati. Ponekad se preneraziš pojedinim shvatanjima al’ dobro to je rizik svakog javnog objavljivanja.

Al’ povremeno se pojavi neko i pita – Je li a šta si mislila sa ovim što si napisala? Tupi sve s namerom da na kraju napišem da nisam mislila to što sam napisala nego da sam mislila baš onako kako njemu odgovara nego nisam umela da se izrazim. Ma, paz’ majku mu!  Još ako bih uputila izvinjenje zbog onoga što mislim a što sam mislila nemajući pojma da će tamo neko da se uvredi za koga takodje nemam pojma da postoji, ih bila bih super.

Ne podnosim kolektivna mišljenja, kolektivne euforije, kolektivne histerije, kolektivne depresije, ništa što je kolektivno! Gotovo!

Nemam kolektivnu glavu, neću da hodam u koloni.

Sa većinom koji povremeno pročitaju šta sam napisala nemam ništa. Pojma nemam da postoje. Dodjite, pročitajte, kažite ako imate nešto da kažete, šta god vam je volja, samo me ne pitajte šta sam htela da kažem jer sam to već napisala.

Neću povući napisano i neću promeniti mišljenje sve dok se ne steknu uslovi za menjanje.

Ko misli da je talentovan da mi ga promeni obnoć – zajeb’o se.

Gradila sam ja to godinama da bi tek tako neko mogao da mi kaže – Ne misliš to što misliš samo ti se pričinjava, sa’ću ja da ti skinem mrak sa očiju, ima sutra da budeš nov, opamećen i prosvetljen čovek. Žena.

Neću ničemu da gledam kroz prste zbog toga što mi nismo jedini na svetu, što se neke stvari rade i u svetu, što gledam provereni scenario, aman! A čim neko pomene da se u svetu radi nešto što ovde ne može da se primi bez obzira koliko ga neguješ i zalivaš pozovu se na pet stotina godina pod Turcima. Ne može, bato, tol’ko smo bili pod Turcima, ne možemo se oporavimo.

Jesam izrod – izrod sam.

Ostali, kome je volja, samo polako, u kolonu, jedan po jedan. Ne gurajte se, ima mesta za sve.

Nemojte samo posle da se iznenadite kad vidite gde ste stigli.

Neću da kažem šta sam htela da kažem.

Sem da mi je prilično muka ovih dana.

Od tih pokušaja – aj’ im napravimo dete.

Kad vidim koliko njih ne koristi ništa od kontraceptivnih sredstava prenerazim se.

Pročitajte i

Telma i Luiz

Ti si, draga moja, IPAK, samo žena u svetu koji se organizovao i iskrojio prema muškarcima.I muškarci brane taj svet. Ništa čudno, odvajkad je poznato da svako brani zauzetu teritoriju, raznoraznim sredstvima, pa i onim najsramnijim, ko te pita. Nijedan rat ne bira sredstva pa ni rat polova. Ali to ni po jada.Jadno je što postoje horde žena koje brane taj muški svet. Od kojih je teško biti glasniji.Koje ne interesuje zbog čega su se borile od Klare Cetkin do danas, žene na svim kontinetnima, svih boja kože, svih godišta.

11 komentara

  1. …precutana je zlato

  2. D

    Žao mi je što se redovno iznerviraš zbog glupih pitanja! Batali ih ili obriši. Tako ja radim! Na mom blogu će biti samo oni koje ja hoću da primim u goste i kvit! Goni ih! 😉

  3. Uopste nisam iznervirana, samo sam rekla svoje misljenje u vezi te pojave. Nije to samo na blogu, tako je inace.

  4. „Neću da kažem šta sam htela da kažem.“

    Ih, bre, bas si drkos! A taman htedoh da pitam.

  5. Mis’im, stvarno, šta si htela da kažeš?
    Tačnije, šta si htela da kažeš tom kolektivnom tvrdnjom da smo 500 godina bili pod Turcima?
    Ja, hvala dragome Bogu, nisam bio ni dan, a da li je neka Turkinja bila podamnom, to je već moja stvar, ne istorijska.
    Jer, da smo 500 godina bili pod Turcima, mi bi sad slavili jedno 20 godina oslobođenja. A ne slavimo, što mi je veoma žao (slavlja, ne Turaka), jer sam oduvek voleo ta kolektivna slavlja.

    Znam da je samotniku svuda pustinja, ali nije to nepromenljivo.
    Ne voliš gomilu, dobro, ja je ne volim na ulazu i izlazu sa stadiona, sjebe mi to cipele, a ja volim dobru skupu cipelu.
    Gomila skupo naplaćuje kartu za ulazak u nju.Za izlazak još skuplju.

    Pitala si se jednom zašto pišeš?
    Evo jednog odgovora, kolektivnog doduše, važi za svakog ko ostavlja rečenice za sobom.
    Pišeš da ne bi bila sama.
    I ja isto
    I svi isto.
    I nobelovac i svako ko zna slova.
    Piše da bi bio deo neke nevidljive gomile koja ga možda i razume.Ali svakako daje osećaj da je samoća „negde drugde“.
    I koju, mada bez nje niti postoji niti može postojati, nikako da zavoli.
    Džaba ti to sve na taj popravljeni monitor postavljaš, grdiš, psuješ, ljutiš, bez gomile se ne može.
    😯

  6. Zbog te tvoje kolektivne „nesvesti“ sam i pocela da te citam.

    Cena toga je mnooogo skuplja. Nemam nista pametno da kazem, samo razumem.

  7. A šta čovek od drugoga može više da dobije nego razumevanje? Sve drugo može da se „ukrade“, razumevanje ne.
    Hvala ti, od srca.
    😐

  8. Ja tvoj prethodni komentar razumedoh, ovaj nisam sigurna.

    Sta si, ‘leba ti, hteo da kazes :mrgreen:

  9. Što Rainbowica reče, nemam ništa pametno da kažem, razumem

  10. Koliko ljudi, toliko ćudi!
    Nadam se malo manje različitih ukusa i stavova, ali ipak dovoljno različitih da sretnu u gradu, na poslu, na tvom blogu, mom blogu, bilo čijem blogu… Uostalom, livada je lepa zato što je šarena!

    @Dragan NP reče:
    Pišeš da ne bi bila sama.
    I ja isto
    I svi isto.

    Sjajnih li reči! Apsolutno se slažem. Ali ne biti sam, ne znači, nažalot, automatski i ne biti sa kim ne želiš!

  11. Dakle, da pojasnim:
    Da nije bilo 500 godina pod Turcima ne bi danas bilo ni deset s lukom, ni bureka ni sabranih dela Ive Andrića! Jok.
    To je u suprotnosti sa mojom gore navedenom teorijom, ali zbog bureka i deset s lukom vredi upasti u sopstvenu zamku. Za I.A. nisam siguran.
    Eto to sam hteo da kažem, al mi otpala farba sa tastature, pa pišem po sećanju!!
    😯

Ostavite komentar