Zašto Mahlat ne kaže belo…

… kad svi gaćedolci na naredbu svoje stranke horski viknu – belo!

Uglavnom zato što vidi da je crno. I obratno. I bilo koja da je boja.

Pa da vam objasnim.

Ja nisam član nijedne stranke pa ni vladajuće sa koalicijama. Ne moram da se pravim da ne vidim kako je, i ne moram da verujem tuđim očima.

Samim tim nisam imala čast da budem privilegovana ni dostojanstvenim životom, a kamoli nečim drugim.

Nijedna stranka, pa ni vladajuća sa koalicijama, mi nije dala stan, postavila me nestručnu, neobrazovanu i nekulturnu na neko vodeće mesto zaključno sa mestom u najmanje tri upravna odbora.

Ne voze me vladini šoferi u limuzinama na istpite, da posetim rodbinu, u lov, na slavu kod kuma, nigde.

Samim tim, moj muž, i moje dete nisu postavljeni ni na jedno mesto koje ne odgovara njihovom znanju i umenju, jelte,

Nemam nikoga u vladi ko bi stao iza mene ako ne platim ovo malo poreza koji plaćam, uglavnom mi prete da će mi oduzeti šta stignu, ako ulete.

Sve uredno plaćam, kad ne platim izložena sam pretnjama.

Gde god mrdnem dupetom, izložena sam bahatosti nekoga iz vladajuće stranke sa pridruženim koalicionim partnerima. Može im se dok gomila naroda uplašeno ćuti jer  – vlast je vlast.

U Srbiji je svaka šuša koja je član neke stranke, a koja je zahvaljujući tome na nekom radnom mestu – vlast!

Svi vi to znate.

A sada da vam jednom za svagda objasnim moje tvitove u kojima se pominje predsednikovo ime.

1. Ne mrzim ga kao ni bilo koga drugog.

2. Nemam misli o tome da li treba da mu se desi nešto lepo ili loše, jednostavno ne mislim tako.

3. Imam stav o politici koju vodi, kao o svemu drugom, koji drugima možda jeste ispravan, možda nije, moj je. Kao i o svim drugim politikama.

4. Reagujem na izjave tipa – radimo sve u korist građana jer tu korist ne vidim, kao građanka ove zemlje, nemam baš vremena da čekam 2020. godinu. Kad priča o budućnosti naše dece, imam dete i ne vidim njenu svetlu budućnost. Nažalost, ne vidi je ni ona zbog čega često imam potrebu da vrištim.

5. Rekla bih mu – svaka ti čast, onog trentuka kad bi izašao i rekao ono što ume da provuče kroz svoje izjave – naša je greška što građanima nismo rekli istinu – šta god to da podrazumeva. Kao i bilo kome drugom.

6. Realno, moj standard se za ove četiri godine drastično urušio. Da se nije prodavalo, muvalo sa čime se stiglo, poverovala bih da je to samo zbog prelivanja svetske ekonomske krize. Imam oči, razum, pametna sam. Ne mogu da poverujem. A i ne trudim se.

7. Poslednje dve godine slušam za šta je sve Srbija nesposobna – za sve, sem da se čvrsto drži onoga što je vodi u potpunu propast.

8. Poslednjih meseci slušam kako Srbiji preti smrt ako ne uđe u Evropsku uniju. Realno jeste tako. Ono što je problem je neprekidno brujanje o tome da ćemo sticanjem statusa kandidata početi da dobijamo pare. Ono što je problem u vezi toga je što i dalje niko ne govori o oživljavanju srpske privrede, nego samo o tim jebenim parama, mora, bre, da se radi! Koje god pare da stignu potrošiće se. Srbija mora da oživi! To nije moj posao nego posao vlasti, koje god.

9. Predsednikovu PR službu smatram nesposobnom, nestručnom, bezobraznom kakvi su inače nesposobni i nestručni, inače bi mu malo bolje poradili na lošem imidžu koji trenutno ima. Da slušaju narod, možda bi im bilo jasno. Ali ne, braćo i sestre, oni i dalje većinu naroda ove zemlje smatraju maloumnima.

10. Poređenje predsednika i Zorana Đinđića smatram neumesnim u svakom smislu, pozitivnom, negativnom, pa i u vezi atentata koji se nije dogodio. Đinđić je bio Đinđić, Tadić je Tadić. Isto tako smatram neprimerenim poređenje sa Miloševićevim vremenom, kad čujem – hoćeš da kažeš da je u Miloševićevo vreme bilo bolje, pobesnim. Nevažno je sada kako je onda bilo, važno je kako je sad.

11. Svaka moja reč kritike je upućena na to da ne želim da se osećam poniženo, a osećam se kad god vidim kako mediji pokušavaju da grade kult ličnosti predsednika. Prošla su ta vremena.

12. Juče je objavljena vest koja me je užasnula. Izvin’te, jel i njima kriza ili je to rezervisano samo za narod.

13. Predsednika ocenjujem po natpisima u medijima. Ako je ocena loša, krivi su mediji, ja nemam priliku da sednem i porazgovaram sa njim pa da kažem – jebi ga, i predsednik zna da je politika kurva, samo ga je sramota da prizna, iako i mi ostali to znamo. Nije mu lako pod svim pritiscima koje trpi, nismo mi blesavi pa da mislimo da ih nema.

E, kad ja budem imala tu čast, onda ću možda promeniti mišljenje o tome da neke stvari ne treba pisati na način na koji se o njima piše, možda ću shvatiti predsednika, možda će mi biti žao, i možda bih mu rekla – bato, dala baba dinar da se uhvati u kolo a sad bi dva, al’ ne može, svaka ljubav košta.

Kad god pomislite da sam ja pomislila i tvitnula da predsedniku treba da se desi nešto loše, to je zato što vi imate takve misli u odnosu na druge ljude. Ja ih nemam.

Ja tražim da nemam osećaj da sam samo jedan glas koji posle izbora može da se pokrije ušima i ćuti. Neću. Ko god da je na vlasti, ko god sutra bude.

Ja nisam samo glasačko telo, čovek sam. Građanin ove zemlje, tako prema meni treba da se odnose svi, zaključno sa medijima.

Tek kad tako bude bilo, zaćutaću.

Dotle – jebalo ih ljubičasto tele sa zlatnim runom. Ako možete da shvatite.

Ako upecam zlatnu ribicu, ko god da se pojavi u njenom obliku, želja će biti – kafa sa Tadićem.

Ako bude, biće fotografski dokumentovano.

A do tada – poruka za predsednika:

volim Vas isto kao i Vi mene, ni manje ni više, da li Vas boli peta, glava, zub, interesuje me isto kao i Vas da li to isto boli mene. Mene kao jedan deo ove nacije.

Poruka gaćedolcima –

ja, jebi ga, nisam iz Severne Koreje. Plačem tek kad imam razloga.

Moje ustavno pravo je da mislim, kažem, bunim se i zahtevam.

Zahtevam ozbiljnost.

Dosta je bilo.

Rečnik manje poznatih izraza – gaćedolac – nova regionalna reč koja se odnosi na sve one koji na naredbu skidaju gaće dole, zbog ulaska u Evropu, zbog privilegija, svega što oni koji čvrsto drže gaće nemaju.

Slika stavljena za potrebe onoga ko bude hteo da me zavali bejzbolkom što lajem, da se ne obruši na nekog drugog.

Niste valjda zaboravili da pustite pesmu sa strane?!