Ribe i kreteni

U ono vreme kad sam ja bila riba, jelte, o čemu sam već pisala, desilo mi se par puta nešto što me izbacivalo iz takta, posle sam saznala da se ženama inače dešavaju takve stvari, mislim saznala sam čim sam ukapirala da to nije moja sramota i da u stvari nije ništa strašno nego da je kretenski da kretenskije ne može biti, i da od kretena ne mož’ pobeći, oni se množe matematičkom progresijom.

I tako… mislim to sa ribama i kretenima je jedna priča koja ide ovako: Riba i kreten su u vezi, ona pala na njegovu priču ”Milorade il’ ti il’ ‘ladna Morava”, glupa k’o što su ribe inače glupe. Traje ta veza iako ona vidi da tu odavno nema ni ”v” od veze a o ”lj” od ljubavi da ne govorim. I kao pokušava nešto da pita, je l’ s nama sve u redu, je l’ ti fali nešto (dabogdacrkotakomutav), razvlači se s njim ko harmonika kad svira kolce kome nikad kraja sve dok oni koji tabanaju po prašini ne pocrkaju od iscrpljenosti. Ma, jok, laže kreten, sa njom je sve u redu, on ima sasvim druge probleme po veličini i značaju kretenske koliko i on sam.

I onda jednog dana dođe kreten, sa hrabrošću skupljenom od ortaka (ribesusamozakaranje) i ne ume da kaže prosto – Slušaj, ne mogu više, neću više, došlo vreme da zbog druge skačem u Moravu, aj’ kud koji mili moji i gotovo. Jok! Kreten uhvati ribu za ruku (dizanje situacije na nivo da riba posle misli kako možda ipak ima šanse jer njegova ruka možda drugačije misli od njegove glave), napravi dramsku tišinu da riba pomisli da su mu svi mili i dragi smrtno bolesni a omiljeni fudbaler polomio nogu zbog čega mu se više ne diže i kaže:

Slušaj, ti si divna, lepa, pametna, divan si čovek al’… neće te duša – sve u jednom dahu.

Riba, to jest ja, oduševljena. Pronađe kreten u njoj čoveka ‘očas posla. Divnog al’ mu ne pasuje.

I tako… riba odleprša kući, srećna da srećnija ne može biti. Kud da ne bude srećna kad joj je kreten rek’o da je nikakva riba al’ divan čovek koga neće njegova majmunska duša.

Tako se završavaju priče sa ribama i kretenima ili bitangama i princezama. Ne može sa kretenima da bude ništa normalno. Uzmu te kao ribu a ostave te k’o čoveka, čisto tako da se osećaš malo kao govno.

Nemaju pojma kreteni da ribe žive za trenutak kad će se pojavi neko da mi kaže – Kozo jedna ružna i glupa, nikakva si ali… obožavam te, ne mogu bez tebe!