Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ponekad se smrkne pre nego što svane a noć postane previše duga.
U ljubavi je najlepše ono kad se penješ uz stepenice…
Rekla je jedna žena.
Kad kažem muškarcu u toku noći da ga volim ja to iskreno mislim ali ja ne mogu garantovati da će tako biti i ujutru…
Ovo je rekla neka druga žena.
I sva vam je poenta u tome. Mnogi su propustili neke lepe trenutke brinući o tome šta će biti ako bude i tražeći garancije koje ne postoje čak i kad neko tvrdi suprotno.
Zato, svi oni koji nisu neka počnu da se penju nekim stepenicama. Gore se možda neće desiti ništa. A možda će se desiti svašta. Sve zavisi od talenta.
Ako vam padnu na pamet:
moranja
takotrebanja
red i poredak
pravila…
vi ipak sabotirate sebe. To vam je sabotaža najgore vrste. Ne zaboravite da pravila pišu drugi. I da za njih ta pravila obično ne važe.
Ako baš nemate hrabrosti zažmurite i živite život u svojoj glavi. Tu niko ne može da vam udje. Jer, mnogima život zavisi od tudjih očiju. I jezika. Oči često vide ono čega nema a jezik sve to nakiti do opštenarodne tragedije. A sve skupa vam je to ipak komedija.
Sad, svako može da bira – da za narod statira u kukuruzu ili da bude glavni “glumac“.
U životu i situacijama koji nemaju garancije.
Sve je neizvesno sem jedne stvari.
Dotle je stvarno glupo sedeti i čekati.
Ako baš ne možete drugačije slušajte nešto dobro.
Život je mešavina raznih stvari.
Ponekad, u sitan noćni sat, misli igraju neku svoju igru. Egzotičnu.
Ovo što sam napisala svako može da shvati kako god hoće. Da je, na primer, pun mesec k’o što nije. Da me lomi PMS. Da se u ovome krije neka velika tajna iako su najveće tajne uvek pred očima. Da je sve ovo neka bolest koja će tek dobiti šifru. Da moj muž ima ljubavnicu. Da ću ja iz osvete naći ljubavnika. Ima toliko mogućnosti. Važno je izabrati. Posle sve ide lakše.
Izmedju toga sto nazivamo nasim zivotom i izmedju nepostojanja, nema jasne ni odredjene granice.
Rekao je jedan muskarac.
Nema granice. Sami je podizemo, u svojoj glavi. Kazu nam da tako treba. Lazu nas. Necu u nepostojanje, hocu da zivim. Hvala ti Mahlat sto guras, uporno, kako to samo zena moze.
Idem da teram babu da se kresnemo uz stepenice !!! Ovo je rekao jedan blesavi deda! 😛
Deda, sad bih ti obrisala komentar, nego rekoh da svako može da shvati kako hoće 😆 😆 😆
Šta kaže baba, je l’ oće
a šta ako je neko isuviše glup da bi se popeo uz stepenice?
Stepenice ka raju nebeskom mu svakako ne ginu.
Ne osecam se dobro u kukuruzu. Jok.
A i ne ide da ovakva riba cami u kukuruzu, jel’da?
Ne ide, bih rekla ja 😀 za druge ne znam
Jeb’o stepenice, lift je zakon! 😀
Mislis brze se stigne 😆
a prateci elementi avanture, gde je tu car
Sta ces vecu avanturu nego kad ga zaglavis u liftu! 🙂
…ad SE zaglavis u liftu! 🙄 😆
Ja ću moje sfatanje da zadržim za sebe, dakle ovo sam sfatio al’ neću da se odam 8)
MM, kad bi se ja zaglavila u liftu onaj pored mene bi pao mrtav, jerbo odma upadam u paniku nevidjenu , pocnem da se gusim i ne odgovaram za svoje postupke
Strvo, kazi, sa’cu d’umrem od znatizelje 😛
Gde baš na ovu temu…
Koliko sam samo čekao, a nisam dočekao..
Koliko tražio, a nisam našao…
Koliko sanjao, a nisam dodirnuo.
Da sam uzimao što mi se nudilo, dodirivao i još ponešto što je kraj mene osvanjivalo…već bih davno zaboravio sve to „da sam“ što mi je pola života odnelo…
Ja se saplela i pala kada sam isla uz stepenice, ali nema veze, idem opet 🙂
D. Radovic, uz svo postovanje prema “a nisam“ moram da kazem da je divno napisano.
Moje postovanje
Zelena, i ja, sve se spremam da napisem nesto o tome, ‘oces ti prva
Alo, bree, saplicete se po stepenicama, gusite se po liftovima..pa gde su visine za vas??!?
Mi idemo u visine samo da bi dostigle nizinu
Pokusacu da napisem….mulja mi se po glavi, mada ja kad krenem odoh…
Jbt Mahlat, pa mi uvek dole pa se penjemo stepenicama a? 😯
@ Mahlat
😳
Hvala!
..ali bar sam pisao ono što sam mislio,
za svako slovo pošteno platio
i, kroz poštovanje mudrih žena,
deo izgubljenog vratio.
Napravi ti nekog pesnika od mene, je li? 😉
Neći više petkom popodne, napuštajući redakciju, po internetu da skitam.
Ima dana kad sam k’o knjiga koja se, na vetru, otvorila na najvažnijoj stranici…
Ja bi da potpišem Dragana ako mi dozvoli, i didem sad da pustim neke romantične ljige i da rondzam… 😕
bolje možda ipak da krenem uz te stepenice, pa šta bude 🙂
Pusti neku „amore-ljiga-mix-play-listu“, pa šta ako i koja slana kapljica kane…nekad je baš otrežnjujuće, i nekako otmeno uvrnuto i prijatno uživati u sopstvenim malim tugama…
Zaboravio sam, obavezno pravi neku salatu dok slušaš muziku, ne znam otkud mi ta blesava ideja, ali ogromna činija koja se puni šarenilom salate, meni je to nekako romatično i erotsko u isto vreme, da izvineš na stopostotnoj opičenosti ovog mog „iskaza“.To mi je valjda neka „sublimirana scena iz prošlosti“ – ta lepota što zrači iz žene okupane mirisom dobre salate…
A kad znaš koje su, od svih na svetu, baš tvoje stepenice, nikad nije kasno za popeti se… 🙄 🙄
moramo mi uz mnog stepenica da se popnemo i da padnemo sa njih pre nego sto utvrdimo koje su nase.
Baš tako. Izgleda da svako stepenište moramo da isprobamo, ošacujemo, proverimo kako se ponaša na suncu, a kako na kiši, gde klizi, a gde se može i uz manje pažnje…i tek tada, malo ugruvani, oprašnjaveli, uz neku sočnu olakšavajuću psovku zbog pada, tako „pametni“ k’o da smo najzad pronašli prave cipele posle hiljadu isprobanih , to stepenište za svoje možemo da proglasimo.
I onda, kao, znamo.
Ako smo se i zeznuli, bar smo, eto, usput, nešto malo iskustva nakupili, pa ćemo posle, ako zatreba, opet u potragu da se damo.
Pogledaj samo oko sebe – koliko je onih koji se nisu usudili ni na prvi stepenik da stanu, već bez cilja, u dnu stepeništa, u prazno troše korake.
Ko se nije ugruvao padajući i nažuljao ustajući, nikad neće ni pronaći ono što je tražio…
😕
Sto bi rekla drugarica Saptava, Amin!
..do sledeće bajke… 😆
Pri orgazmu pričaju se gluposti
Nema to veze sa orgazmom, ja ne pričam, n’umem da govorim u tim trenucima