Ko je štrumpfovao Štrumpfetu

Ove godine sam se smejala, plakala, radovala, tugovala, cvrkutala, svadjala se oko sitnica koje život znače, razvodila, mirila, igrala, lebdela ulicom umesto da hodam, vukla se kao prebijen pas, čudila se, krstila, mislila lepo, imala zle misli, vodila računa da mi nešto glupo ne padne na pamet, rešavala da pobegnem u nepoznatom pravcu, da promenim ime, poludim, prodam muža, prodam dete, stavim na sebe ’Totalna rasprodaja’, emigriram… i tako 365 dana.

Sve to sam radila i svih prethodnih godina.

I povremeno se priupitam – Ček’, bre, nije trebalo da bude ovako, ko je štrumpfovao Štrumpfetu???

Izvela sam nekoliko emotivnih striptiza, prodjoše nekako nezapaženo, nema striptiza dok se ne svučeš go, a bogami nema ni aplauza.

Da tako ogoljena pitam – Je li, bre, vidite li vi da je neko štrumpfovao Štrumpfetu??? – ne ide.

Danas, 365. dana ove odlazeće godine svečano izjavljujem – štrumpfvovana sam! Štrumpfovao me ko je stigao i ko me nije stigao, na svim mogućim mestima, spremnu i nespremnu, u svim poznatim i nepoznatim pozama, ko je žurio i ko nije žurio. To se zove – Živeti u Srbiji.

Ja trpela. I pravila se da mi nije ništa.

Danas, 365. dana ove – nepovratilasecrkladabogda – imam samo jednu neispunjenu želju – nikako da naučim da nokautiram bez reči. Onako iz okreta. Ako naučim, a vežbaću od sutrašnje godine, neću više biti Štrumpfeta i mogu odma’ da mi otpadnu trepavice. Ionako sam treptala za džabe.

Ali, ako izuzmem štrumpfovanje, neka ostane sve isto, moj mali zbrkani svet, od suza do smeha, od radosti do očaja, drugačije ne bi bilo normalno.

Vama želim da ne bude gore. Na šta god da pomislite jer i od goreg ima gore, od prosečnog još prosečnije, od prostog još prostije…

I ko još nije uspeo, želim mu da pronadje onog ili onu za male životne radosti i velike životne tuge, za svadjanja i proklinjanja, bogoradanja i velike izlive ljubavi, smak sveta, zauvek i nikad više.

Bez toga nema ničega.

Kad vas štrumpfuje ceo svet samo se naslonite na to rame.

I ukapirate da je sve samo optička varka a da u toj jednoj osobi leže svi vatrometi, sneg nad gradom, mir, Deda Mraz, Sneško Belić, ispunjenje želje, dosanjani snovi, nedosanjani snovi, vaš mali, najveći i najznačajniji, život na svetu.

Ponekad izgleda tako teško, u stvari je tako lako, sve zavisi od toga kako posmatrate.

I nisam baš neki Deda Mraz…

Ali nisam ni izmišljenja, stvarna sam, ne plaća me Coca Cola, ne lažem, ne obećavam vam svašta pod uslovom da budete dobri.

Ali, budite dobri. Sami sebi. To podrazumeva da povremeno budete jako loši. Al’ snadjite se.

Srećna vam Nova godina.