Pri’vatavate mi se tu kao neki

Ima ta scena u filmu ‘’Tito i ja’’ – sramota, bre, pri’vatavate se tu kao neki a pošli ste da vidite kuću gde se rodio mali Jože, najveći sin naših naroda i narodnosti i patio za onom svinjskom glavom.

Već pomenuh da su nas, tokom školovanja, učili samo kako da volimo druga Tita i nikog više! To bilo sramota. Zaljubiš li se nadrljao si, prvo te kritikuju pred celim razredom pa zovu roditelje a onda sledi mučenje da l‘ da te isključe iz škole ili ne, oni te poveli Titovim putem a ti vrludaš levo desno k’o neki.

Imao si da se duboko uživiš prvo kako su Turci Srbe nabijali na kolac i da obećaš da ćeš junački da se ponašaš ako i tebe neko bude tako nabijao a ne da brukaš pradedove, a onda da obećaš i da nećeš da odaš drugove partizane ako ti budu u’vatili kako u pletenicama prenosiš poruke, nokte da ti čupaju ima da ćutiš. Ja bila sablaznuta, jes da su nas učili ‘’radimo i gradimo kao da nikad neće biti rata i  živimo kao da će ga sutra biti’’, neprijatelj očas posla može da nam zakuca na vrata al’ brate, ja bi odma’ sve rekla, gde nokte da mi diraju!

I koliko god da su nas učili da ćemo u toj nekoj borbi koja može da bude kol’ko sutra, neprijatelj vreba, dati i svoj mladi život, da drugovi partizani nisu vodili ljubav, na seks nisu smeli ni da pomisle dok čuče na čeki i puše onako partizanski, kakav seks dok domovina grca, sramota da nas bude, šta nam se mota po glavi, ja više volela sebe, jebeš domovinu, šta će domovina bez mene. I živela tako sludjena, počela da se zaljubljujem, ne smem nikome da kažem, šta znaš, mogu nokte da mi iščupaju jer sam nemoralno biće, ima voliš Tita, kako rekoh a ne tamo neke dečake.

To, bre, rasteš s grižom savesti da si nikakva pionirka i omladinka, udario te pubertet u glavu, hormoni samo ludijaju, ti razapeta izmedju ljubavi prema domovini i života, majka ti govori – polako dete, život je pred tobom, ima vremena, ti pojma nemaš koji će ti život ako te pripremaju za čupanje noktiju i da juriš Nemce po šumi. Kad su mogli partizane da isključe iz jedinice kad primete da trče u šumarak, mogu i tebe iz škole što si se zaljubila.

Na seks nisi smeo da misliš, to jest, nismo smele, muškarci su smeli, do prve bračne noći a i onda si morala da misliš šta li o tome misli drug Stari.

Sreća pa sam inicijaciju u seksualni život imala kad je drug Tito već bio debelo mrtav inače ne znam kako bih mu pogledala u one oči koje su me gledale sa slike iznad školske table. Al’ nije mi bilo svejedno.

Htedoh da kažem, u to vreme kad su mene učili rašta sam se rodila, nisu postojala ljudska prava a samim tim ni seksualna, samo su te učili – kaki seks, a šta ćemo ako uleti neprijatelj, SFRJ ‘oće i Rusi i Amerikanci, pa rudna bogatstva, razudjena obala, vojna gotovost, sve tako nešto.

U medjuvremenu, zemlja se raspade, seksualna revolucija stiže i na ove prostore, niko više neće da brani domovinu, svi samo na seks misle, stigosmo do puta u EU a da bismo tamo ušli moramo da poštujemo ljudska prava a samim tim i prava na seks. Mis’im, to je jedno od osnovnih ljudskih prava koje mi u tranziciji moramo da poštujemo.  I ekstra me nervira jer sam ja za svoja ljudska prava morala da se borim a neko ih sad dobija na tanjiru!

Elem, napravljeno novo odeljenje Kazneno popravnog zavoda u Požarevcu, zidovi četiri metra, to obezbedjenje, ovo, ono, za one što narednih četr’es’ godina ima tu da čame i okajavaju grehe i njihovi advokati primetili kako je napravljen neoprostiv propust – nema sobe ljubavi! Jebote!

Digli dževu da će nekom zatvoreniku biti time oduzeto osnovno ljudsko pravo na seks a i na reprodukciju jer ako ga je država osudila na zatvorsku kaznu ne sme da mu oduzme pravo da ima decu ili još dece, odmah se pozvali na ono – smo krenuli u EU, neće nas, bre, prime ako vide da ubicama nismo omogućili da imaju seks, ljudska prava su zagarantovana svim ljudima.  I onda jedan od advokata postavi vrlo pametno pitanje – ko je, bre, država da zatvoreniku oduzme pravo da pravi decu? Ja odma repliciram, samoj sebi, doduše – ko je, bre, dao tom tvom klijentu u čije ime si lagao i za čija prava se sad boriš, da ubije bilo koga? Je l’ oduzimanje života manji zločin od oduzimanja prava na seks? Jebala te ljudska prava! I tebe, i EU, i kompletan put u EU!

Treba još da se sekiram što je država zakazala na zacrtanom putu i što neki ubica ima prava na seks!

Ako me niste razumeli, proradio mi bes – je li, bre, gde su bila moja ljudska prava dok ste me učili da je ljubav sramotna a seks prljav, kako su to nepisani zakoni uvek jači od pisanih.

Zabole me za ljudska prava vaših klijenata! Zbog njih nema nekih ljudi i oni više nemaju prava ni na disanje!

Soba ljubavi!

Meni u mojoj sobi ljubavi još povremeno pada na pamet – šta ću kukavna ako se zarati a ja u seksualnom zagrljaju, da l’ da puštam seks i pri’vatavam se puške il’ da se pravim luda, ako treba da ginem da ginem tokom seksa.

Ako razumete šta hoću da kažem…

To oko ljudskih prava, kako je to napredovalo…

A meni čupanje noktiju, nabijanje na kolac, crvena krvca i slično još umeju da padnu na pamet tokom seksa.

Mislim, mene su vaspitavali kad seks nije bio u okviru ljudskih prava, kako rekoh. Vaspitavali me da imam obaveze. Urnisali me na početku, još se nisam skroz oporavila.

Sad ubiješ čoveka i gledaš kako da ti omoguće seks!

I alarmiraš javnost, jelte, da ti naprave sobu ljubavi, imaš prava!

Valjda ista ona kao kad tudj život uzmeš u svoje ruke!