Šipka za neurotičarku

Geografska odrednica  – Srbija

Vreme – sadašnje sa osvrtom na prošlost i pogledom uprtim u budućnost

Vremenske prilike – mestimično i delimično zajebane, moguće da padne glupost za koju još nisi čuo

Subjektivni osećaj – il’ ću da puknem il’ ću da poludim

Ponašanje – ako je normalno da pričam sama sa sobom, pljujem televizor i imam potrebu da od novina pravim toalet papir onda mi nije ništa

Dijagnoza – vreme ludo, ljudi još ludji, Vama, gospodjo, nije ništa, patite od Neurosis Serbia, niste jedini.

Terapija – stavite prst u uvo

Sopstvena mantra – ako si mogla da živiš po onoj – radite kao da rata neće biti nikad i budite spremni kao da će biti sutra – možeš i da živiš – nema zemlje do Srbije al’ Srbija će sutra možda da bude Švajcarska. Na dobrom je putu.

Prst u uvo nemogu da stavim jer mi obično trebaju ruke.

Mantra ne pomaže, jelte, moraš da budeš dovoljno uporna da bi zaživela u tvojoj glavi a uporna ne možeš da budeš, taman počneš da mantraš ono počne da pada glupost, lični svet ti se pomuti pa počneš – majebemvamdavamjebemdostojedaniunazad – i onda moraš da se nosiš sa stresom, to jest sa dijagnozom.

To zato što sam glupa, pametnima nije ništa.

I onda pročitam da postoje raznorazni lekovi protiv stresa samo ih ja još nisam provalila.

Gospon  Juan de Francisco ponudio je studentkinjama Kembridža časove malo prljavog, malo striptiz plesa, sve oko šipke da bi se oslobodile stresa u teško ispitno vreme.

Kao da me sunce obasjalo i odmah mi palo na pamet da bi Juan mogao sledeće godine da dobije Nobelovu nagradu za inovacije u oblasti medicine.

Al’ me još više obasjalo sunce kad sam pomislila da samo neko treba da se doseti i postavi šipke po Beogradu i kako bi bilo divno da ja mogu kad primetim da ću da poludim – kažem – izvin’te me pet minuta, ustanem, izujem si cipelice pošto je ples ekstra prljav na štiklama a kad ih nemaš to deluje pristojno i počnem dostojanstveno, bez elemenata striptiza, da plešem oko najbliže šipke. Oslobodim se stresa i vratim se za sto, navučem cipelice i kažem – šta ono rekoste?!

Danas ću da sazovem porodični sastanak sa jednom tačkom – šta mislite o ugradnji šipke nasred dnevne sobe. Ispred televizora.

Ljubimac će garant da pristane samo da zatvorim usta.

Od danas, kad me nema duže vreme da znate da  sam dostojanstveno, bez elemenata prljavog plesa, na terapiji. To jest, vrtim se oko šipke.

Ljubimca ću da teram da zviždi i kiti me parama da se baš ne osećam k’o totalni idiot.

Kad se izlečim počinjem sa davanjem časova. Mislim, ako terapija bude uspešna preneću svoja iskustva.