Zemljo Srbijo, crkla dabogda kad nemaš pameti!

Juče je u Srbiji, u Starim Ledincima, fruškogorskom selu blizu Novog Sada silovana i ubijena osmogodišnja devojčica.

Ne mogu ništa o tom zverstvu da kažem. Ne umem. Šta god da kažem malo je.

Silovatelj, pedofil i ubica, po medijskim izveštajima je psihijatrijski bolesnik, osoba koja je pre nekoliko godina silovao ‘’meštanku’’ što znači – devojčicu, devojku, ženu – ‘’koja je u medjuvremenu umrla’’ a zbog čega je on jedno vreme proveo u zatvoru a ‘’jedno’’ u psihijatrijskoj ustanovi. U kom medjuvremenu je umrla njegova prva žrtva mediji ne kažu, u medjuvremenu dok je on okajavao grehe, odnosno, oduživao dug društvu, lečio se od neizlečivog ludila ili u medjuvremenu od tog njegovog dela do danjašnjeg, pitanje je. Neko objavljuje da nije bio u zatvoru, kao da je sad uopšte važno.

Nekoliko puta sam pisala o strašnim zločinima koji u ovom društvu, u ovoj zemlji u kojoj živim prolaze, umesto sa drakonskom kaznom, sa ‘’ukorom’’.

Silovateljima i pedofilima se propisuju kazne koje su manje od zakonski predvidjenih kazni uglavnom sa obrazloženjem da su delo učinili prvi put i uzima se u obzir da do učinjenog dela nisu imali dosije što znači da neko može da dobije maksimalnu i opet blagu kaznu samo ako je delo učinio ko zna koji put. Moraš da budeš osvedočeni zločinac da bi dobio adekvatnu kaznu. Dakle, ubijete čoveka i odmah vam pola oproste jer vam je prvi put. Živ ste čovek, šta ćete, i vi imate pravo na grešku.

Ono što hoću – ovaj zločinac je, kao mnogi drugi, ‘’od ranije poznat policiji’’. Ovo poznat policiji je – mi u policiji, ako neko sumnja, znamo da je zemlja Srbija puna zločinaca raznorazne vrste, ali ne možemo ništa, mi ih uhapsimo, predamo tužiocu, sudije ko sudije ne bave se zločinom već olakšavajućim okolnostima, sve u dilu sa advokatima a advokati su oni koji za debele pare lažu i misle da njima, njihovoj deci, onima koje vole, nešto ružno nikada ne može da se desi.

Mislim da sam pisala, ne mogu sad to da tražim – pre tri godine je sudija, žena sudija, rodnosenzitivno – sudijinica u Valjevu, ‘’čoveka’’ koji je silovao svog šesnaestogodišnjeg komšiju osudila na tri i po godine zatvora jer… udovac je, nedostajao mu je seks, ima osmogodišnjeg sina i silno se sekirala ko će izdržavati to dete a silovani dečak je mokrio pored drveta i tako izazvao siledžiju… nije bio njen sin…

U normalnim zemljama, kakva Srbija nije i dugo neće biti jer ovde je čovek nužno zlo sudstvu, vlasti, ministarstvima, cenama, hlebu, zakonima i časti, toj zveri bi bilo oduzeto roditeljsko pravo. Ne možeš biti dobar roditelj ako samo svoje dete posmatraš kao dete.

Ono što hoću da kažem u vezi ovoga što se juče desilo – zločinac je od ranije poznat policiji, sudstvu, psihijatrima. Pušten u tamo neko selo da meštani vode brigu o njemu. Silovao, ubio. I danas čitav dan čitam kako ga neko juri a gradjani se mole da dojave policiji ako ga primete.

Šta ko uopšte ima od toga…

U Jabokovcu je pre tri godine čovek pobio pola sela. Isto psihijatrijski bolesnik koji je pušten iz bolnice na zahtev familije da ne pukne bruka i uz obećanje da ga neće ispuštati iz vida.

Ludaka za volanom ima koliko god hoćete – isto tako dobili potvrdu da su normalni preko veze, opet da ne pukne bruka i da se ne izdvajaju iz društva.

Zločinaca povratnika takodje koliko god hoćete. Zašto da ne siluju i ubijaju kad su kazne simbolične, strast je strast a u ovoj zemlji ne košta puno.

U jednom srpskom zatvoru ‘’leži’’ čovek koji je osudjen na godinu dana jer je, pazite sad – na jednoj planini brato neku ‘’travu’’, da l’ hajdučku, da l’ majčinu dušicu ne znam, al’ ta trava je zaštićena zakonom i ne može da je bere kako ko hoće nego samo ovlašćena lica.

Uporedite godinu dana za travu i tri i po godine za uništen ceo jedan život. Ako možete.

I znate u čemu je problem – kad neko bere zabranjenu travu nema psihijatrijskog veštačenja, računa se da je normalan i da je svesno uradio ono što ne sme. Kad neko siluje, ubije a naročito kad siluje i ubije dete računa se da nije normalan kao da mi to ne znamo. Al’ po zakonu mora da ga obradi tim stručnjaka za mozak i ekstremna ponašanja i onda nas obaveste da nije bio uračunljiv. Jelte!!! Pa to znam i sama, bez vas!

Red je da se u ovoj zemlji poradi na zakonima.

Nisam pristalica smrtne kazne, smatram da je blaga, jedan trenutak. Strašni zločini zaslužuju strašne kazne. Recimo da nekoga zakačite za banderu da po njemu seru ptice dok se ne udavi, da mu pokljucaju oči, nokte, kožu, sve. Zabole me više za ljudska prava zverova na dve noge, zakone, sudije, advokate i moderno srpsko europsko društvo.

Dušanov zakonik ovamo!