Mi smo narod koji ne voli pravila i svim snagama se borimo protiv pravila, ma mi ne znamo ni u redu da stojimo, pa u bankama, poštama i čekaonicama moraju da nas ustrojavaju i nikada nećemo postati toliko pristojni da ne moraju da nam crtaju kako da se ponašamo.

Prijavi se jedna sredovečna žena na konkurs, ode na razgovor i, naravno, odmah primeti razočaran pogled gos’n direktora koji je ništa nije pitao, samo joj se izvinio i rekao – Vaš CV jeste impresivan i vi divno izgledate, ali očekivali smo nekog mlađeg. Ona odgovori da nema problema, zahvali se, okrene i izađe. Ali se ispred vrata zamisli, pokuca, ponovo uđe u njegovu kancelariju i kaže mu – Pojma nemate kakvog radnika propuštate!

Planirala sam dugo nešto da kupim, sela jednog dana i potražila na netu, našla, uparadila se i krenula u kupovinu. Tamo porzgovaram sa prodavačicom, izaberem šta sam htela, ona otkuca račun, ja otvorim novčanik, nema kartice! Istog trenutka mi je …

Kad sam počela da blogujem, govorim o aktivnom blogovanju, pre punih deset godina, sa druge blogere sam saznala tako što su blogeri linkovali jedni druge, u to vreme nije bilo ni Fejsbuka ni Tvitera, ni Instagrama, nijedne društvene mreže na kojoj je bilo moguće, kao danas, postaviti svoj tekst pa da ga vide svi tvoji prijatelji i eventualno podele sa drugima. Bilo je mnogo teže steći publiku nego danas, a ispada da je danas teže nego onda. U to vreme smo podsticali jedni druge na linkovanje, moji prvi tekstovi su prepuni linkova ka drugim blogerima.

Umesto da si istog trenutka kad je tvoj budući svekar dobacio da si kurva strgla veo, zadigla venčanicu, zavrljačila cipele i dostojantveno išetala sa tog venčanja, ti si pristala da ti od sad pa zauvek govore da si kurva.