Boj ne bije svijetlo oružje no ga bije srce u junaka

Ako Google ikad bude izdavao sertifikate ja treba da dobijem jedan na kome će pisati nešto slično onome – ovlašćena poznavalica upotrebe penisa, ne u seksualne svrhe nego u one svakodnevne u nedostatku boljiha argumenata.

Bunarila sam po internet arhivi ako da bog da pronadjem nešto odo onoga što sam umela da pobrišem u nastupima histerije nećunikadvišedablogujem, jebomblogsvemiživcepokida i sve tako nešto, imam ja te nastupe.

Očekivala, majke mi, neki romantičan tekst pa da kao Cane kažem hazbendu ljubimcu – Bebo, napisala sam ljubavnu priču, verovao ili ne – kad ono ništa. Ja o penisima, gde god svratim. I pronadjoh na onom blogu odakle izbegoh a da nisam ponela svoje stvari, sve zbog onog Zmaja a nisam ni znala koji je, tek kasnije upoznadoh čoveka i videh zbog koga sam dobila šut u dupe, post

Penis – balkanski krvoločni gonič

Da ne naklapam ja mnogo i ne objašnjavam šta je to penis. Mislim, s’ anatomske strane bi trebao da bude običan polni organ koji ni po čemu ne bi trebao da bude značajniji od ženskog. Al’ nije tako. Čim se poneki ponosni nosilac pomenutog polnog organa razbesni on zapreti da će nekome tamo mamumamicinuikompletnufamiliju da kara letnji dan do podne i isti polni organ ponudi na pušenje kome god stigne. I tako zaključiš da penis ne služi ni reprodukciji ni uživanju već sa sve tim verbalnim karanjem postaje ubojito oružje. Da se živ istraumiraš šta može da ti se desi ako besni nosilac sprave za karanje istu izvadi iz gaća. ’Ladno može da ti dođe glave kad se najmanje nadaš. Il’ zato što si pametniji od njega, il’ zato što je neko dao više koševa, il’ zato što ti traže da objasniš šta radiš.

Da nemam ovoliko godina koliko imam i da ne znam da je penis ipak običan penis koji, uglavnom, ne može da prati verbalnu radnju onoga ko ga nosi, pomislila bih da će, u najmanju ruku, iz gaća ispasti Osmi putnik il’ neko njemu slično, meni nepoznato, čudovište. Ovako se više ne plašim al’ se više i ne nadam. Al’ duše me boli za one koje će ove izjave karaćutedoknecrkneš istraumirati.

Živo me interesuje šta je dovelo do tog kvrca u glavi pa pojedini misle da im penis zamenjuje spravu za mučenje od koje nama koji treba da budemo podvrgnuti mučenju duša od tela treba da se rastavi. Jedno vreme sam se više plašila pretnje da ću biti karana nego pomisli da će mi neko uperiti pištolj u čelo. Šta znaš! Metak u čelo je samo trenutak a karanje je radnja koja traje. Koliko će trajati zavisi od potencije velikog muškarca al’ ako ta potentnost prati mentalnu potentnost od ta posla nema ništa.

I tako, bez obzira što su me mentalno karali i što sam verbalno popušila svakome kome se nije svidelo šta govorim, kod mene nije došlo do orgazmičkog prosvetljenja.

Nego žao mi je onih normalnih, kulturnih i lepo vaspitanih muškaraca sa ovih prostora koji zbog pojedinih pripadnika svog pola nikad neće stići na onu listu najboljih ljubavnika. Tamo će prvo mesto i dalje držati Italijani, Francuzi ili Španci. Oni vode ljubav. Srbe bije glas da karaju. Buzdovanima, topuzima i ostalim srednjevekovnim spravama za mučenje i ubijanje.

Al’ biće tako sve dok očevi vaspitavaju svoje sinove sa sine-jebi-im-mater kad god se sinčići požale da im je neko stao na žulj ili sine – jebi – joj – mater – koga – ona- zajebava.

Pa kao što rekoh, mnogo je više onih koji su me karali nego onih koji su sa mnom vodili ljubav a ove druge mnogo više pamtim. Žao mi je ovih prvih al’ život je takav. Neko vodi ljubav, neko glanca oružje.

I možda sam nešto slično pisala al’ ovo mi je original, morala sam da ga stavim ovde. Vi ako se sećate il’ koji ste već čitali, izvin’te.

Sutra ću da napišem nešto na temu pre – po – kosovskog ciklusa da mi ne budu razočarani ovi što ih Google šalje kod mene a ono ništa.

A i tamo vrvi od buzdovana i topuza. Samo što su Srbi onda bili fini pa su topuzima ubijali.

Ali je još onda sve počelo…