Brdsko planinska koza

Bila u Boru.

Otišla, videla, nisam pobedila.

Htedoh potanko o tome nego me presekoše vesti čim sam se vratila.

Uvod:

U Boru zakasnila na Rumune za koje kažu da su bili super, stigla na popove. Takve sam sreće.  Kolektivno se pomolili Bogu, popovi mu se udvarali, ja se nadala da Bog ne vidi i ne čuje šta mi se mota po glavi da se ne sruši onaj novoizgrađeni borski hotel. A motalo mi se svašta, od onoga – ala lupeta ovaj, pošto je rekao da se podrazumeva da su svi Srbi pravoslavci, pa do onoga – kako moraju da zadignu ‘aljinče kad rade ono, jerbo je domah posle njih NikiBGD pričala o seksu. Bože oprosti. Od popova saznadoh da je Internet šuma po kojoj se muva raznorazna divljač, što će reći da sam ja nešto kao brdsko planinska koza. Jer da nisam koza, ja bih poslušala onog popa kako se treba ponašati na Internetu, sedneš i ideš samo na sajtove na kojima čitaš šta ne smeš na Internetu, tako nešto, ništa ono 18 + . Ovako, skačući tamo, vamo, svašta pročitam i srozam sebi ionako srozan pritisak.

Razrada:

E, tako sam, ja koza, danas  pročitala zašto je Ceca Nacionale, srpska majka, žena sa ikone, srpski brend (jebemteSrbijoštaostadeodtebe) dobila manje nego što je zakon rekao.

Prvo, Ceca je samohrana majka, sama ‘rani ona dva deteta, samo glasom i dekolteom. Drugo, nije prethodno osuđivana. Treće, dok su je promatrali, osam godina, ona se švrćkala po svetu da zaradi pare i uredno se vraćala u zemlju.

Znači, da je pobegla dobila bi više, al’ u  odstustvu. I da je već radila ono što je radila dobila bi više. Isto dovodi do zaključka – da bi neko dobio zakonom propisanu kaznu mora ili da ne bude u zemlji ili da ubedi ovu zemlju da jeste kriminalac. To može samo ako isto delo ponovi nekoliko puta dok tupadžije ne ukapiraju.

Ja sam 19 godina bila samohrana majka. Pisala sam, ali da ponovim – nikad nisam dobila dečiji dodatak, čak i kad nisam bila u radnom odnosu jerbo moja ćerka nosi očevo prezime, nisam imala presudu o razvodu jerbo se nisam ni razvodila, nisam mogla da dokažem da ne živim sa njenim ocem. Jebalo se državi za moje dete.

Dva puta su me privodili i dva puta hteli da me pošalju u zatvor. Prvi put sam privođena jer mi je bilo smešno što je pandur histerisao da mu kažem zašto sam prešla ulicu na crveno svetlo. Drugi put jer sam se, koza, našla na pogrešnom mestu koje je te noći bilo rezervisano samo za visokodržavne kurve a ja nisam imala pojma pa se drugovi iz državnog obezbedjenja uvredili a nisu umeli da obezbede mesto da ne uđem. Prvi put mi pretilo zatvorom zato što nisam htela da platim prekršajnu kaznu kojom su me teretili da sam istovremeno vozila i sedela iza same sebe pau vozeći otvorila zadnja leva vrata u koja je jedan udario. Drugi put jerbo su me krivično gonili da sam se popela na banderu i sama sebi priključila struju u stanu koji sam kupila. Jedva sam se izvukla uz pomoć advokata i pošto je investitor dokazivao da ima neki propust u papirima.

Posle me pojili viljamovkom u sudskom kafančetu, da se ne šlogiram.

Da ponovim – jebem te državo, od – do. Vertikalno i horizontalno. Od glave ka repu. Redom.

Čitam ovo i skontam – Ceca je prošla ovako jer se bogougodno ponaša, lepo pričao onaj pop u Boru, nosi onaj dekolte „dodirni mi kolena“, skuplja sise gde god sedne ali između njih nosi krst.  Bog milostiv.  I ne ludija po Inernetu. Nije Bog, nego Ceca. Drugi joj vode poslove. Ja em ludijam kao brdsko planinska koza, em se svađam s Bogom svako malo, ja njemu reč, on meni ludake, ja opet reč, neki ludak mi opet turi ono na oči i ono posred čela.

Zaključak:

Ja nisam ulepo s Bogom.

A i fina sam.

Treba da počnem da varam, kradem i eventualno mlatim i rukama i nogama. Možda me krene.

Isto kao Cecu.

Ovako, njoj „nanogica“, bogtemazo(!), meni muda na oči i kurac posred čela! Bogtemazo!

I zato se nerviram, nije što ona ne ide u zatvor nego što ja zbog toga moram da nosim državna muda na očima!

O Boru će da bude, samo da mi se slegne.

I da mi otpadnu ova muda.