Čovek kad bi znao kad će da se zaljubi, on bi reko – more marš u… ma gde ’oćeš!

Ima ona narodna – Kad bi znao gde će da padne, čovek bi seo. Lepo opisuje kako u životu ne možeš da se zaštitiš od nekih stvari koliko god da se čuvaš. A i glupo je. Zamisli ideš ulicom, u susret ti ide frajer boli glava, ti znaš da ćeš da padneš, ukazalo ti se, glupo ti da padneš ispred njega i izblamiraš se, te sedneš. I ispadneš još gluplja. I propustiš moguće poznanstvo i ko zna šta još, jer svaki frajer će da preskoči budalu koja sedi nasred ulice, a pružiće ruku trapavoj koja je pala.

Ovo mi je prvo palo na pamet kad sam pročitala tekst – Zaljubljivanje može da se spreči.

Mi ljudi smo sve gluposti ovog sveta, od ratova do nuklearnih katastrofa, svega onoga što zavisi isključivo od nas, uspeli da sprečimo, samo nam je još ostalo da poradimo na zaljubljivanju.

Ne znam kako vi, ali ja sebe mnogo volim kad sam zaljubljena, sve mi lepo, sve mi lako, ne hodam ulicom nego lebdim, svet je „onde potok, ovde cvet“, može da priča ko šta hoće, na jedno mi uđe na drugo izađe, i s radošću se sećam svih svojih zaljubljenosti, od onih od dva sata do onih na duže. Kako god da su se završile, a sve se, pre hazbenda, završile razlazom s psovanjem i pretnjama da ćemo da vadimo ’ladno i vatreno oružje. Po ovom tekstu, reklo bi se da sam bila zaljubljena za džabe.

Kao najtužniji period svog života smatram onaj od 25. do 30. – punih pet godina tokom kojih nisam bila ni u koga zaljubljena. Sve sam, dok sam se spremala da izađem, molila u sebi, što boga što Supermena, što više sile, da se u nekoga zaljubim, da imam na koga da mislim, da imam zbog koga da patetišem na ljubavne pesme, plačem uz filmove, sekiram se što mi ne zvoni fiksni, razmišljam da li me vara, čupkam zaneseno onu travu „voli-ne voli“, sve bez toga je neviđeno dosadno, šta god da radiš i koliko god da si zauzet. Jer kad sve završiš, legneš da spavaš, šokiraš se što nemaš na koga da misliš i počneš da misliš na Vučića. To bi bilo sad, daleko bilo, onda je bio Slobodan Milošević.

I kad se posle tih pet godina desilo, ja sam tom njemu brže bolje, čim sam osetila leptiriće u stomaku, stavila krunu na glavu, njega na pijedestal, vrline mu digla u nebesa, mane proglasila ljudskim, živ je čovek, bokte, mora ima mane, rašta sam zaljubljena nego da mu tolerišem mane, nisam mu majka pa da ga terorišem da bi sutra bio „čovek“. I uživala sam, više u tom svom osećaju nego u njemu, majke mi. Kao što rekoh, volim mene kad sam zaljubljena. Evo pamtim kako sam lepo u njega bila zaljubljena a pojma nemam zašto smo se rastali. Ni sa onim posle njega. Kao da je važno što se rastadosmo, važno je da je bilo ekstra dok je trajalo.

I sad čitam taj tekst da sam u stvari pogrešila, kog sam se đavola zaljubljivala u te pogrešne, a pogrešni su valjda zato što se sve nije završilo s burmama, istim prezimenom, kućicom u cveću i te fore. Da su bog ili Supermen tako hteli, bilo bi nam dato samo jednom da se zaljubimo, kad naleti onaj pravi.

Nego, kako rekoh, pošto je nauka sve otkrila, tako je otkrila i da zaljubljivanje nije stvar hemije, poludelih hormona, nego odluke. Jelte. Da je tako, ja bih onih pet godina bila zaljubljena svaki drugi dan, ko što sam odlučivala, kad god sam se šminkala za izlazak, a nisam.

Elem, šta vam je važno da radite a da se ne zaljubite kad postoji opasnost da se to des.

1. “Važno je samo da na vreme prepoznamo ulazak u „opasnu zonu“ i da se zaustavimo pre nego što bude kasno.”

Ne znam kako vi, ali ja kad sam prepoznavala tu opasno zonu, zaletala sam se ko deda u goveda, ko živ, ko mrtav, da ne bude kasno, jelte.

2. “Ne razmišljajte o toj osobi, čitajte, gledajte film, rešavajte sudoku, radite bilo šta što zahteva koncentraciju.”

Mo’š misliti. Gledala ja filmove, ali videla nas dvoje. Rešavala sudoku i ukrštene reči i toliko sam bila koncentrisana da sam tamo gde piše – Nikola Tesla, inicijali, upisivala njegove inicijale. Sapun posle kupovine stavljala u frižider, kosu prala regenaratorom umesto šamponom, a ćerkinoj razrendoj kad me pitala – A Vi ste Jovanina mama? – mrtva ozbiljna odgovorila – Da, ja sam Jovanin tata.

3. “Budite disciplinovani, odbijte poziv za viđanje čak i kada izgarate od želje da ga vidite. Najbolje bi bilo da se ne upuštate u seksualne odnose.”

Evo, u manastiru da sam bila, pomislila bih – oprosti bože, ti ćeš i dalje da budeš tu, odo’ ja, ću crknem ako ga ne vidim. A u seksualne odnose sam se upuštala čim se prva prilika pružila, kad prođe ono   – nemoj na prvom sastanku da ne pomisli da si laka roba. Bolelo me uvo šta će da misli, kakva sam roba. nego sam čekala jer muškarci misle da mi tvrdimo pazar pa ne pokušavaju da mi ne bismo pomislile da su oni pomislili… znate već.

4. „Umesto da ga idealizujete, koncentrišite se na loše strane njene ličnosti.“

Umesto to, ja sam radila suprotno, kao što rekoh. Koncentrišem se, bre, na ono što mi odgovara, a ne na ono što mi ne odgovara, ionako nijednog od njih nisam htela da vodim pred oltar. Ja sam odlučivala da mi bude lepo a ne da radim na njegovoj ličnosti i mučim sebe da se odljubim kad sam se lepo zaljubila. Da l’ je normalno da čoveku u koga si zaljubljena rovariš po manama i praviš od njega idiota kad ti se ukazao kao princ na belom konju, nije mi jasno.

5. “Pronađite drugi „predmet“ pažnje. Ne morate ulaziti u vezu sa novom osobom, ponekad će vas spasti i običan flert.”

Znači, počinjem da se zaljubljujem, vidim pogrešan je, što nisam videla nikad, ali hajde, i kažem – e neću u ovog pogrešnog da se zaljubim, sa’ću nađem drugog, isto tako pogrešnog, klin se klinom izbija. I počnem da flertujem onako bezveze. Posle on kad pomisli da je vreme za seks a ja se prenerazim, koji seks, jebote, ja sam samo flertovala da se ne bih zaljubila u onog tamo, pa me uhvati za uši i kaže – Je li, bre, koga ti zajebavaš, ja mu lepo objasnim da mi je bilo samo pogrešan lek za pogrešno zaljubljivanje.

6. “Mislite na sebe – Verovatno postoji razlog zašto ste odlučili da se ne zaljubite u ovu osobu.”

Bogtemazo! Ja sam se i zaljubljivala i imala seks i pravila gluposti, i lebdela iznad zemlje i gledala kroz prste na mane, i svašta još, zato što sam mislila na sebe! I mnogo mi bilo lepo i imam mnogo lep taj zaljubljenički staž.

Vama ne znam šta da kažem. Ako ste zaljubljeni, kog god pola da ste, ima tu da se radi do oltara, svašta da se izdešava, kome to treba u životu. Nemojte da se viđate sa osobom zbog koje vam radi onaj trip u stomaku, rešavajte sudoku, drž’te se podalje od opasne zone, živite dosadno, posle starost nek vas pita gde vam je bila pamet, ne mladost, pošto ovo nema veze s godinama.

Obaška što se ubiše da objasne kako je kad se zaljubiš u osobu istog pola najnormalnije na svetu i da se to ne može kontrolisati, al’ u svim ostalim slučajevima može. Ne znam što ne napisaše – znate, nije frka što ste se zaljubili u muškarca a i sami ste muško, ljubav pa šta, nego jedno drugom ne možete da rodite dete, aj’ vi lepo razmislite koliko vam je to pametno, rešavajte malo sudoku pa batalite tu priču i zaljubite se obojica u neku ženu i množite se, šta imate seks na prazno.

Ceo tekst koji treba da vas dovede do toga da se jednog dana pogledate u ogledalu i pomislite – Koja sam ja budala bio, ili bila, jebote! – ovde. Prepisali ga odnekud jer o problemima ove zemlje ne smeju da pišu.

Zaustavili se na vreme, da ne bude kasno, jelte. Očas mogu ih ugase, samo ako ne glume da su zaljubljeni u ovu vlast.