Prolom banja – osvežava brak a ne goji. Pre upotrebe pročitati uputstvo :)

Ima nekoliko meseci kako moj hazbend i ja planiramo jedan vikend, ko fol medeni, da pobegnemo od svega i osvežimo brak, i nikako. Kad god smo rekli – e, ovog ćemo, ljubimica nas preduhitrila u foto finišu sa „ja sam mislila…“ pa ona odlazila na vikende a mi ostajali da čuvamo Cezara.

Pre jedno mesec dana je priupitam, kao da je ona meni majka a ne ja njoj, možemo li konačno da računamo na nju i odemo samo na tri dana iz Beograda. Može, reče ona, al’ sam je opet na svaka dva dana opominjala da se slučajno ne desi da joj nešto iskrsne.

Kud ćemo, šta ćemo, šta god je hazbend pomenuo, ja već bila, ove godine sam se baš naputovala po Srbiji, i u tim pregovorima meni sine kako sam onomad kao sumanuta glasala da Đavolja varoš bude proglašena jednim od svetskih čuda, prisetim se kako je moja sestra ove godine išla u obilazak, moj otac bio prošle, kako im se oboma mnogo svidelo, i padne odluka. Idemo u Prolom banju i obilazak Đavolje varoši.

Faljen Internet, blogovanje i tvitovanje koji omoguće da upoznaš neke ljude i svašta saznaš, setim se blogera koji vodi Welness & Spa pozovem ga da ga priupitam ima li on tamo neku saradnju i može li da mi rezerviše, slušao me ko s Marsa da sam pala i rekao mi – Imam, ali rezerviši, bre, sama, nisam ja ono pravio da vam ja rezervišem. Umalo da se predomislim gledajući sve one banje u Srbiji, ali rezervišem u tri prosta klika hotel Radan, hoću ipak u Đavolju varoš, jedini hotel u Prolom banji, nije to Zlatibor (ili Zlatibor smeštaj) ili Vrnjačka banja pa da biraš, hazbend mi sve dok nismo stigli i dok nam nisu rekli – Dobar dan, dobro došli – nije verovao da će da nas prime.

O putovanju od pet sati bolje da vam ne pričam. Danima sam se psihički pripremala i zvocala što bih za pet sati do Ljubljane stigla sa sve ručkom negde usput, nego teleportacija ne postoji, umalo da uopšte ne osvežim brak. Da vam ne pričam ni da sam se opremila za zimovanje, u Beogradu je pretprošlog vikenda baš bilo hladno, tamo pravo prolećno vreme, doduše s kišom, ali toplo. U startu sam promašila. Pojma nisam imala da ta banja, bez obzira što je malo visoko ima veliki broj toplih dana tokom godine i vrlo malo padavina, sem tad kad sam ja bila, normalno, jer ja sam baksuz.

Inače sam samo malo pogledala šta se piše o banji i hotelu na Internetu pošto generalno ne volim da idem sa predubeđenjima i potpuno informisana, gde je tu čar, mora nešto da bude iznenađenje. Jedino što mi je upalo u oči je da je tamo svuda Prolom voda, u bazenu, česmama, čašama, normalno. Zato smo za put kupili Prolom vodu, ko pravi štreberi 🙂

Stigosmo, dobismo obaveštenje da imamo pravo na besplatan pregled kod lekara, odma’ odbijem. Došla sam, bre, da uživam, kažem hazbendu – ti si mlad, ako hoćeš pregledaj se, sigurno ti nije ništa, ja sam žena u godinama, garant će mi nešto naći, neću da mi presedne.

Ako se pitate zašto sve ovo pišem, kao što rekoh, ove godine sam se naputovala po Srbiji, upoznah je mnogo kasnije nego neke druge zemlje. Gde god vidiš neku reklamu za odmor ili vikend, nude ti inostranstvo, kao da kod nas nema gde da se ode, odsedne u odličnom hotelu i super provede. Što ne nude nama, domaćima, hajde, nego što ne umeju da ponude ni stranicma, sve što umeju da im nude, onako udarnički, to je provod po beogradskim splavovima. Srpske banje, etno sela, jezera, reke, planine, kukaju za dobrom reklamom. Ja baš nisam dobra u reklamiranju, mislim nije mi to pos’o, ali ovo je moj mali doprinos – ima Srbija šta pokazati i ponuditi.

I šta da vam kažem… ako hoćete da se dobro odmorite, nauživate i naspavate, Prolom banja je jedno od onih ne idealnih, ali dobrih mesta. Sve imate, bazen, slanu sobu, đakuzi, što grupni, što za solo i u dvoje, saunu, masažu, terapije blatom, sve što inače nude welness i spa banje. Obaška oni lekari sa kojima nisam htela da se vidim.

A ako hoćete da osvežavate brak kao ja, ova banja je idealno rešenje. Hazbend samo išao za mnom i šaputao – Ljubavi, super si riba, normalno, kad sam bila jedna od najmađih žena u hotelu, sve ostalo uglavnom bile babe. Mnogo sam ga volela tih dana 🙂

Naplivali smo se i nađakuzirali za sve pare. Ja i celu knjigu iz hotelske biblioteke pročitala i tek tamo sam shvatila koliko je dan dug, to kad nemaš šta da radiš, inače je kratak do zla boga. Najvažnije, ja sam se tamo, ta tri dana osećala izuzetno smirenom, a inače sam lud, živčan i histeričan tip. Tek kad smo se vraćali u prospektima koje sam ponela, pročitam da se „Prolom banja nalazi na raskršću takozvanih ’Zmajevih brazda’, energentskih meridijana koji prenose pozitivnu energiju Zemlje“ i da ovakvih pojava ima samo tridesetak u svetu a na Balkanu još samo iznad reke Mirne u Istri. I tu sam se opet nervirala što ovo ne reklamiraju, ali tad sam već bila daleko od banje pa me nije smirivala. Doduše, bejahu neki stranci u hotelu, možda su i znali za ovo.

Nego, Đavolju varoš ne videh, možete misliti, što znači da sam napravila još jedan promašaj, otišla sam u potpuno pogrešno vreme. Ušli smo u zimu, sem hotela nema ničega, nijedan restoran, sve je zatvoreno, a kad pitah kako da stignem do Đavolje varoši, rekoše – Izlet sredom! Kojom, bre, sredom, kad ja odlazim u nedelju?! Al’ dobro, bila sam dobra riba celog vikenda, ne može i jare i pare 🙂

Dakle, ako želite da odete, moj vam je savet da ne idete pre proleća, sve je zatvoreno sem tog hotela. Ali ako želite dobar odmor, možete odmah da odete. Internet odličan, voda u bazenu topla, u đakuziju da se skuvaš, bezen radi do 23 sata za razliku od većine hotela u kojima radi do 22.

Hrana, ’nako. Na Internetu sam pročitala da je za sva tri obroka švedski sto,a li to je samo za doručak, za ručak i večeru vam podmetnu papir da odaberete jedno od tri jela koje su oni odabrali za vas. Ili dijetu. Šta pod tim podrazumevaju, ne pitah jer sam otišla da uživam a ne da budem na dijeti. Ali zato im je kafe bar savršen. Kolači su sveži, odlični, hazbend ih sve probao pošto je on zavisnik od slatkiša, ja uzimala po zalogaj, samo da probam, cene naravno niže nego diljem Srbije, kafa i čokoladni mafin – 100 dinara.

Neću da vam napominjem da je osoblje ljubazno pošto me to ekstra nervira, podrazumeva se da jesu, jedino što mi živimo u zemlji u kojoj ima toliko bahatih i nezainteresovanih za svoj posao, pa se svaki put kad je neko ljubazan, iznenadimo, ali mi se svidelo što vode računa o svemu, recimo, kad krenete u bazen, da li ste neposredno pre toga jeli.

Sve u svemu, osvežih brak, ukazah se mužu kao riba 🙂 bilo mi ekstra, što i vama želim. Gde god da ste.

Neplaćen tekst, muža mi.

Volim Srbiju.