Home / Mislim, dakle postojim / Da zakopčam jeleče, ne treba mi nano

Da zakopčam jeleče, ne treba mi nano

Rekla neka nani kad je pitala što joj je vazda otkopčano dugme na tom jelečetu i još poručila nani da je isprošena, da ne brine, šta sad ima da ga zakopčava.

I tako, imamo mi te pesme u kojima se pominje to otkopčano jeleče koje je više poslova završilo nego mnoge škole, rašta učiti školu kad možeš samo da otkopčaš jeleče. Sad te jeleke više ne nosimo pa otkopčavamo dugmiće na košuljama, pisah o tome, kad krenemo na sastanke, razgovore za posao i tako te neke stvari, za svaki slučaj, ako posumnjaju u našu pamet mi odma’ isporučimo sise a posle se bunimo što su nam samo u sise gledali. Pisah o tome, sećate se kad htedoše da me pojedu one feministkinje.

Nemojte sad pogrešno da me shvatite, nemam ništa protiv da koja god hoće prosipa sise gde god hoće samo nemoj se buni što joj gledaju u sise, normalno je. I ne treba da se bune jerbo su te sise više gvozdenih vrata otvorile nego zlatne reči, znate ono – Zlatna reč i gvozdena vrata otvara – to možda bilo nekad.

Elem, mene me majka rodila sa sisama i stalno je radila na mojoj pameti, odnosno rodila me pametnu, radila je na mom obrazovanju i na tome da kad već imam mozak treba i da mislim. I ja mislila. Uvek. Krila sise a isticala pamet, takav mi karakter. Mislim, sise mi o’ma uoče, pamet sam morala da dokazujem, stalno, uvek, permanentno i na svakom mestu. I pametna sam.

I evo me danas ovde, sa istim sisama ali većom pameću, ide to s godinama. I još postoji Twitter. To vam je ono mesto gde možete da kažete nešto a da vas niko ništa pitao nije. Tako smo u mogućnosti. I ja tako pričam iako me niko ništa pitao nije. Padam u vatru, zaključujem, kontempliram, radim šta mi se hoće, jelte, kao i svi ostali. I ne smeta mi što neki ne misle kao ja, kao da ja, pribogu, mislim kao i oni, ne smetaju mi različiti stavovi. Taman kad bismo svi mislili isto, bilo bi neopisivo dosadno.

Nego, kad ja nešto kažem, tvitnem, to jest, nisam tvitnula to jer sam u PMS-u, klimaksu, jer sam ustala na levu nogu, jer je pun mesec, jer Radoznali tamo na Marsu otkriva epohalne stvari, jer je vodostaj Dunava u opadanju, povišen atmosferski pritisak, jer ne mogu da orgazmiram u najpopularnijoj pozi, jer još uvek nisam pronašla  ’de mi se smestila G tačka, kad tvitnem, tvitnem, bre, što tako mislim!

A to kako mislim nema ama baš nikakve veze sa godišnjim dobima, atmosferskim prilikama, ovulacijom, ni sa čim sem sa time da razmišljam!

Zato ovo smatram uvredljivim!

Jer ja nikada, nijednog muškarca sa kojim se ne slažem nisam pitala – jel ti to žena odavno nije dala, jel nije mogao da ti se digne, da ti nije prokuvao ljubimac, da nije izgubila Zvezda, Partizan, svejedno mi! Uđem u raspravu ali ne insinuiram da je neko malo udaren u glavu ako ne misli isto kao ja.

Molim imati to u vidu.

Eto, to sam htela da kažem, nije moglo da stane u jedan tvit.

 

Pročitajte i

Dadilja 2.0

Učite ih da vežu pertle, peru zube, obrišu guzu...Ako vam deca idu u vrtić, prestanite da ih popodne vodite u igraonice, već su dovoljno bili sa decom, punih osam, devet, sati, odvojite svoje dragoceno vreme za njih.Vi ste im nezamenljivi u razvoju.Budite mame 2.0, ništa tome ne fali, ali s merom i uzdržano.

4 komentara

  1. S

    Idi bre, šta sve napisa zbog jedne rečenice na Tviteru…
    Ja ga zato i nemam…
    Šta ima da mi zvrda čitav dan po kući i da smišljam s kim ću sledećim da se nadjebavam…
    Imam sajt, blog, kanal na JuTjubu, mejlovi mi stižu na telefon…
    Po ceo dan njakam nešto oko toga…
    Umoran sam od genijalaca koji izbacuju pametne konstatacije češće nego što prdnu…

  2. Nije to zbog rečenice nego zbog stava

  3. Ne verujem da si se „zakačila“ samo za taj jedan twitt, mora biti da je u pitanju kontinuitet pogleda „sa visine“. Preko jedne rečenice obično lako pređem. Ili mislim: „nije možda čovek tako mislio“, ili možda nisam dobro čuo… Ali ima stvarno tih nekih vampira koji vole da nam ne bude prijatno. Vazda nešto čačkaju mečku, petljaju, muljaju, brljaju… Nedavno sam jednog „otresao“ sa posebnim zadovoljstvom. Neprijatno, ružno, nikakva korist – osim što se posle „otresanja“ osećaš malkice bolje nego pre. Što i tebi želim.

  4. M

    Mnogi se često pitaju: Zašto mi se to događa? Retki su koji okrenu glavu, ako im se nešto ne sviđa.
    Ako čvrsto stojite na svom putu – nema čega da se srdite.

Ostavite komentar