’De si Frojde, crk’o dabogda

Ja nemam seksulanih sklonosti prema ženama. Ništa. Mislim da nemam…

I onda sam sanjala onu pevačicu kako mi se udvara. Ja u šoku. U snu mislim. Potpuno šokirana a i tunjava, nisam znala šta da joj odgovorim na udvaranje, da, ne, možda, nikakva iskustva nemam sa ženama.

Drugi put isto. Šokirana i tunjava al’ kad sam se probudila sreeeećna što sam odolela. Posle sam bila na javi opsednuta, kog je djavola sanjam, jes’ zgodna al’ nije moj tip, šta mi snovi poručuju, da nisam latentna, ništa nisam otkrila.

Ona se primirila, valjda išla nekom drugom u snove. I taman kad sam je  zaboravila ona mi ponovo uskočila u snove sa istom pričom da sam žena njenog života.  Na samoj ivici da pristanem što je potvrdilo tezu da se upornost isplati, a da će žensko da padne na svaku glupu priču koja podrazumeva kućicu u cveću, ja se probudim. Izbezumljena gde mi pade na pamet u snu da pristajem na ono što na javi ne bih.

Tri dana mi nije bilo dobro. Preslišala sam sebe uzduž i popreko, emotivno i seksualno i ništa nisam otkrila. ’De ću u ovim godinama da menjam seksualno opredeljenje, kog me djavola spopala,  sve sam sebe namučila dok mi nije palo na pamet da sam možda imala još neki san u kom sam pristala a da ga se ne sećam. Tad sam definitivno pala u očaj, šta ako je nešto bilo a ja nemam pojma, ostade mi priča nedovršena.

Oduvam misli i čvrsto rešim da ubuduće sanjam samo muškarce.

Nju više nisam sanjala. Nisam ni muškarce jer ja kad normalno sanjam – sanjam neke karakondžule, neko bežanje, jurnjavu, frku, otimanje, opšta pometnja, nikad sebe još nisam sanjala na nekoj plaži. Samo horori.

Danas porodična idila, ljubimac izrazio želju da umesim hleb, po mogućstvu k’o njegova baba, ja zasukala rukave, u’vatila se brašna i odjednom čujem peva ona što mi ne da da živim i što oće da me ženi, samo bije.

Šta radiš, bre, to, upitam ljubimca sva onako brašnjava, sa’ću te zakoljem! Što mi budiš ružne uspomene u mirno nedeljno popodne!

Ljubimac, duša moja, obećao nekoj koleginici da joj skine baš tu pevačicu i baš neke pesme koje nema.

Zamolim ga da stavi slušalice, on priupita – što, je l’ mi smeta. Počeh da objašnjavam da mi smeta, on poče  da me isledjuje  – pa zašto, pa kako, pa je l’ me to opseo PMS, pa što sam nervozna, pa da nije klimaks bog te mazo, pa je l’ sam to nervozna što mesim hleb, počeh ja da ključam al’ da mu priznam da mi nije ništa nego da sam samo blago prestravljena ne ide. Em sam bila na samoj ivici da ga prevarim, em sa ženom, em sve to dok je mislio da spavam. Ućutah i prepustih se muzici na la, la, la. Šta ću, pevaj i pravi se luda.

Ljubimac sad spava.

Ja se ne usudjujem. To sam htela da kažem.

Ako me pita još jednom , pristaću, garantovano.

I nije mi što ću pristati, nego šta ću ako mi se svidi!