E, sad je stvarno gotov!

Dovuk’o mi se ljubimac preksinoć do kuće, osvežen, prijao mu dan bez mene, nije morao da se osvrće i strepi da l’ će neko da ga raspali kad se najmanje nada. Šetao slobodno, računao valjda, ako ga neko i opali ima da strada slučajno a ne od domaće dušmanske ruke.

Ja ga dočekala cvrkućući i praveći se luda, da pitam gde je bio nisam smela. Samo sam mu uzgred pomenula da sam se malko sekirala na šta samo što me nije udavio – da se sekiram za njega ne bi gledala da ga osakatim kad god mi se pruži prilika. I zabranio mi da koristim reč – slučajno.

Pošto je na dnevnom redu prolećno sredjivanje kuće umilno sam ga zamolila da okači zavese. Odbio. Kako ću ja kad sam kratka? Ne interesuje ga! Siguran je da bi ga gurnula kroz zatvoren prozor. Ja, jadna i kukavna, uzela neku stolicu i taman zauzela pozu košarkaša koji je zakucao i obesio se o obruč, visim, držim se za vazduh i balansiram ko balerina na jednom palcu kad čujem krik k’o da će Tarzan da proleti na lijanom i samo me picne da padnem medju aligatore. Pogledam u ljubimca on sedi ispred kompjutera i drži se za glavu.

Elem, sekirajući se za milog muža i surfujući po netu kad ne mogu po bahamskim talasima nisam primetila da se antivirus nešto zeznuo i pokupila sam sve što se moglo pokupiti.

Počeo da me isledjuje gde sam bila ja se branih, gde sam mogla da idem, standardno k’o i svakog dana. Gde, bre? Pa svuda, malo tamo, malo vamo.

Išla sam kod Drncha, malo je neurozan ovih dana, proradio zov prirode u njemu, kod Dede da vidim koliki je Obami a koliki Sarkoziju, kod Zmaja sam čitala neki vic koji su svi čitali još u novembru prošle godine i još sam se smejala, a kod Suske sam pročitala post od pre 17 meseci i uopšte to nisam primetila pa sam lepo prokomentarisala k’o da ga je pisala juče. Kod Zelene sam pročitala da je sve otišlo u internet, i tako… redjam ja, kako koga pomenem tako ljubimac viče – Jeb’o te ovaj, jeb’o te onaj… ja se uvredih, ajd’ ovi muški al’ što Zelena i Suske, sta su mu one skrivile.

Uglavnom, naš mili najbolji drug pobrljaveo, pomešao babe i žabe, pokušao da ih sabere i kad je video da to ne može kolabirao bez namere da se osvesti.

I tako, od preksinoć ljubimac pokušava da mu udahne život i da spase što se spasti može a moje mejlove nije mog’o da spase nikako. Ako mi je neko od vas pisao da me voli, volim i ja vas al’ ne mogu lično da vam odgovorim pa ljubav mora ovako javno. Dok moj mejl ne stigne na red.

Sa mnom razgovara samo službeno – gladan sam, daj mi gaće, gde si, ‘oću da prodjem do kupatila. Kako me gleda sve me stra’ da će danas da dodje kući sa sudskom zabranom da mu prilazim od sad pa na dalje i ubuduće.