Everybody Hurts uz Polomiću čaše od kristala

Ne znam da li ste mi poverovali u ono da i muškarci plaču, videla ja rodjenim očima a poverili mi i neki koje nisam videla, uglavnom rečima – plak’o sam k’o pička, drugačije ne umeju da saopšte. Blam je.

A plaču, majke mi. Dokazalo i istraživanje Britanskog Udruženja za prava izvodjača. Ispreskakali su i isprepadali 1 700 muškaraca i napravili listu pesama uz koje muškarci piju, pate, rone suze i pokazuju da imaju ono za šta većina žena tvrdi da nemaju nego da su obične klade kojima sva osećanja leže u najboljem im drugaru zvanom Penis.

Elem, na toj listi – plaču, kako da ne plaču, prvo mesto zauzela je pesma Everybody Hurts (REM), valjda muškarci računaju – kad svi plaču možemo i mi, nije sramota. U rezultatima istraživanja samo nije navedeno da l’ plaču javno, ‘de god čuju ovu pesmu il’ tajno, kad ih niko ne vidi pa posle stavljaju obloge od kamilice da se ne primeti.

Nego, ja već dva dana razmišljam o svojoj listi za plakanje dok mi oči ne ispadnu, imam li je ili nemam i dodjoh do zaključka da nemam. Kad mi dodje da plačem mogu da plačem i uz ’Mile voli disko’ kad mi se ne plače možeš da mi pustiš šta ’oćeš, ne plače mi se, a kad me baš takne neka pesma umudrim se k’o dete kad se ukaki i ne progovaram. Posle napišem neki patetičan tekst pa obrišem. Tako se valjda i ispraznim.

Nego, provodeći svoj dug devojački život, vala nadevojčila sam se za dve žene, sa drugim ženama po kafanama, ostajem pri tvrdnji da sam se najbolje provodila sa ženama, bila sam fascinirana uz šta sve žene mogu da zaplaču, doduše kad su dobro zalivene, pa da odmah posle toga skoče na stolicu, ne znaš da l’ se raduju il’ onako ko indijanski vračevi prizivaju situaciju od pre Hrista zbog koje su dva minuta pre toga pravile poplavu. Sve te situacije podsećaju na ono, znate onu pesmu od Cece što je bila hit – Šta je to u tvojim venama što te tera drugim ženama – uz koju je Ceca, u spotu, umesto da seče vene imala osmeh od uva do uva, skroz neprimereno dok sebi postavlja životno pitanje – šta to one imaju što ja nemam, kaži, ’odma ću se promenim, dakle žena može da plače zbog izgubljene, propuštene, upropašćene ljubavi i da istovremeno igra. Ko da joj poveruje. Posle ovoga uvek boli glava, mis’im il’ plači il’ igraj, odluči se do kog stadijuma ćeš da piješ a ne sutradan da se pitaš što si bila blesava i da se krstiš šta ti bi.

I tako, razmišljući ima li te pesme koja može ’nako da me takne da ronzam a da ne znam zbog čega, nikako ne mogu da se setim al’ se prisetih nekoliko situacija u kojima sam cvilela i u kojima mi se cvilelo a situacija nije dozvoljavala.

Andjelija vodu lila

Moja prababa se zvala Andjelija. Pradeda se zvao Milutin, što uopšte nije važno, važno je da je bio ljubomoran kao pas i tako je jednom, u nastupu ljubomore, niko nije umeo da mi objasni zbog čega, poteg’o Andjeliju nekom ciglom i pogodio je u levo stopalo. Andjelija živela sa ranom na stopalu godinu dana i umrla. Milutin se propio, stalno terao unuke da mu pevaju ovu pesmu i plakao. Eto, kad čujem ovu pesmu stegne mi se nešto u stomaku i plače mi se, malo zbog Andjelije, malo što me nije doživela, mora da bi imala svašta da mi priča, malo zbog svih ljubomornih muškaraca ovog sveta a usput ih i mrzim.

Ne silazi sa čardaka

Pesma uz koju je plakala moja mama. I ja to prvo uopšte nisam razumela, kako je podseća na majku kad nit’ imamo čardak, nit’ je moja baba nosila nanule, tek posle sam shvatila da joj se srce cepalo na ovo ’’i umrlu majku zvao’’. Kad sam shvatila počela sam da plačem sa njom. Sad plačem sama i nikad nisam ništa o ovoj pesmi rekla svom detetu. Umem da umirem natenane kad pomislim da me jednog dana neće biti a da će to moje dete da boli.

Ti si mi u krvi

Ležala sam na palubi jedne jahte kad sam prvi put čula ovu pesmu. I kad je krenulo ono – ako te odvedu Cigani čergari, počele su da mi se slivaju suze u uši. Da me ubiješ što al’ taklo me to, sve mi bilo romantično da me otmu Cigani čergari a on da poludi, odakle mi to pojma nemam, bila sam ne mlada nego zelena, logčino bi bilo da sam zamišljala da me ukrade neki milijarder a on, onaj što će da poludi, da crkne od muke. Al’ zelena pa glupa, punila uši suzama. Inače mi od ove pesme sad nije ništa.

Ostani

E na ovu pesmu mi se plakalo kad sam je prvi put čula, čudo jedno a nisam smela. Elem, čudnim čudom sam se našla za stolom u jednom kafeu sa jednim ovnom. Ružnim i vanredno glupim koji mi se glupo udvarao. Krene ova pesma, ja tek ostala bez majke, osećam kreću mi suze i na oči i na nos i na uši, ’oću da se udavim a da zaplačem u glupoj situaciju u društvu još glupljeg čoveka, ne ide. Poče on da me ispituje – pa da nisam ja nešto, daleko bio, video valjda da gutam knedle, nisi bog te ubio, samo začepi, nagutam se onih knedli i kažem – znaš šta, žurim, moram tetki da dam lek i otperjam da se raspitujem ko ovo peva. Usud cele situacije je da se još uvek sećam ovnovog lika i nerviram se što mi ne zapade neko drugi na prvo slušanje ove pesme. Il’ što bar ne bih sama. Ni od ove pesme mi danas nije ništa al’ eto, takla me onda.

Situacija sa mnogo pesama i mnogo suza, ponavljala se nekoliko puta

To kad ja sednem u kafanče sa sestrom da se ispričamo. Pa krenemo od onoga kad sam pala sa neke skalamerije pa me jedva povratili medju žive ljude, pa što je ona ostavila Simu, što su nam babe poumirale tako rano da ništa od njih saznale nismo, što su nas majke ostavile kad smo taman toliko porasle da možemo sa njima da se družimo bez onoga – udavila me keva, zarožemo se obe dok četvoročlani orkestar svira bogtepita šta, muzika uopšte nije bitna, obrišemo suze tek kad nam konobar saopšti da treba da izadjemo da bi ušle metle, osvrnemo se i primetimo da smo same u kafani. Posle se do kuće kikoćemo misleći – ala smo se obrukale, šta li je mislio onaj narod dok smo jedna drugoj brisale suze.

Inače, moja sestra obožava da pravi domaće žurke, što zimi u kući, što leti u dvorištu na koje poziva isključivo žene, retko kad muškarce i u jednoj od tih retkih situacija, polupijana igra ona, samo bije, roni suze, ne smem da kažem zbog čega, ako pročita ubiće me, i vidim počinje da se svlači. Kuku, šta ću sad, da l’ da je pustim kad joj došlo il’ da trčim po neko ćebe, kad ona skide jednu haljinu i ostade u drugoj. Pade mi kamen sa srca. A pesma bila ova, skroz nenormalno da se svlačiš uz ovu pesmu al’ kako rekoh, te situacije su inače nenormalne. Posle je tri dana bolela glava. Kažem ja – boli glava kad istovremeno piješ, pevaš i plačeš. A uz sve to možeš da dobiješ i napad svlačenja.

I šta sam htela da kažem pojma nemam, samo vidim da su mi sve pesme za plakanje porodične. Nigde nemam jednu – zaveo me pa me ostavio a u tom trenutku se iz zvučnika ili kakvog god orkestra čulo to i to. Nema. Kad bi naleteo sad neki bivši i pitao me – Koja ono naša pesma beše – mora da bi mi odma’ otkinuo glavu.

Inače, kad mi onako nešto prisedne na nedra, čila jedra, pa mislim da ću da se udavim a suze nikako da krenu, slušam fado i plačem. Ne razumem ništa al’ kontam da je golema tuga u pitanju, paše mi.

Skroz mi haotičan post. Al’ valjda ćete razumeti šta sam ’tela. Hoću reći, važna je muzika al’ ništa od toga ako vi već niste raspekmeženi zbog neke situacije, ona samo dodje kao okidač.

Nego ostalih devet pesama uz koje inostrani muškarci natapaju maramice su:

Tears in Heaven – Eric Clapton
Hallelujah – Leonard Cohen
Nothing Compares 2 U – Sinead O’Connor
With or Without You – U2
Drugs Don’t Work – The Verve
Candle In The Wind – Elton John
Streets of Philadelphia – Bruce Springsteen
Unchained Melody – Todd Duncan
Angels – Robbie Williams

Strašno me interesuje kakav bi srpski, muški spisak bio. Da l’ bi tu ušla ona pesma – Polomiću čaše od kristala, Ramo, Ramo druže moj, Zašto su ti kose pobelele druže… Ne mogu da zamislim…

A interesuje meeee