Gola žena prsa u prsa sa fudbalom

Ljudi, ja jesam čula da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu al’ sam uvek mislila ako na teren staviš mene i fudbalsku loptu muško će, da l’ bio fudbaler il’ navijač, da potrči za mnom. I grdno sam se prevarila što na moju žensku sujetu deluje kao ’ladan tuš. Lopta jeste okrugla i laka za nogovanje al’ ja imam više oblina i nisam teška za rukovanje. A i u toj situaciji ne bi bilo nikoga da duva u pištaljku i deli žute i crvene kartone, sve bi zavisilo od brzine na sto metara. I mene. Mis’im da l’ bi k’o ona kokoška u vicu trčala još jedan krug da to muško ne pomisli da sam laka roba, il’ bi se odmah pravila da duše i snage u meni nema.

Izgubismo od Australijanaca. D’izvinete ja se ne nervirah, obradujem se kad pobedimo al’ kad izgubimo uopšte se ne nerviram. Sportski podnosim poraz. Mnogo sam se više nervirala što smo onaj jedan gol slavili taman isto kao da smo Nemce ispratili posle četvorogodišnjeg rata, osvajanja Prozora i nekol’ko ofanziva. Svi bili na ulicama, samo što nisu vikali – Trst je naš, to, bre, bila pobeda a golmana hvalili što je odbranio penal isto kao kad vatrogasci gase požar pa posle pišu da su ispali heroji. Ako vas ovo zbunjuje, posle svakog požara hvale te vatrogasce što su ga ugasili kao da im to nije posao. Razumela bih da sam se ja uhvatila u koštac sa onim crevom pa da napišu da sam heroj al’ kad za gašenje požara hvale one koji non stop vežbaju i kojima je to posao, uopšte ne razumem.

Nego da ne promašim temu. Izgubismo. U trenutku kad primismo prvi gol nožem si mog’o da sečeš tišinu. Završi se utakmica jedan poče da arlauče kroz prozor – Izdali ste Srbiju. Ja se jadna zbunih pa se setih one najkretenskije reklame od svih kretenskih reklama da od reprezentacije očekujemo samo da igra za mene, starog mi babu, sitnu dečicu, sve mile nam i drage i za Srbiju kao da će da igra za Indiju. Čovek, ovaj što je arlaukao, normalno poludeo – su im rekli da igraju za Srbiju, da pobede, ako su izgubili logično je da su izdali zemlju, izdajnici ni jedni i strani plaćenici. Sa po dve leve noge. Htedoh da promolim nos kroz prozor da vidim je l’ spreman da skoči nego su toliko pucali da me bilo stra’. Večaras konačno ukapirah da patrioti nije potreban razlog za pucanje iz puške tandžare, isto puca i kad gubimo i kad pobedjujemo. Šta misli ne mogu da odgonetnem. Tu zaključih da poenta nije u mišljenju nego u pucanju. A zaključih i da logičan zaključak ne može da doneseš, ovo je Srbija.

Elem i daklem, završi se utakmica, ajd’ reko’ da svratim do Twittera da vidim ko živ, ko mrtav, kad tamo opšte razočarenje. Poćeh da čitam ko je kako podneo poraz koji baš i nije poraz jer je uspeh što smo stigli dotle da možemo da doživimo poraz, nekima ni to nije uspelo, kad medju svim tvitovima mi upade u oči tvit druga @dezareo, bi mi žao čoveka.

U trenutku poželeh da ga utešim a i da proverim ono da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu pa mu napisah da sam dobila ponudu da se slikam za Play Boy. I sve ovako mislim – sad će drug @dezareo, to da vidi pa će početi da prevrće oči kao Jackpot kad mu ubodeš bar tri kruške ako ne nešto krupnije, pa će me pitati kad, kako, zašto, je l’ dibidus gola, kolko nude, za koji broj, ‘oće bude na nekoj plaži il’ u štali pošto su to dva najpopularnija mesta za slikanje, kontah, kontah, sva srećna kako ću da oborim teoriju da je fudbal najvažnija sporedna stvar i dokažem drugu – da je gola žena najvažnija sporedna stvar na svetu posle čega ću da mu kažem – vidiš da se sekiraš bez veze .

I nije mi uspelo. Golu ženu mož’ da vidiš gde hoćeš, fudbal jeste najvažnija sporedna stvar na svetu jerbo drug @dezareo ne vide da sam mu poručila da ću da se smeškam sa duplerice, jesam slagala al’ on nema pojma, i ako je video – zabole ga uvo, Izgubili smo, bre!

Ne odreagova čovek. Samo reče nešto o sramoti da se prenose utakmice, mene golu mogu da razvlače po Play Boy-u, nije mu interesantno.

Osećam se k’o pokisla kokoška.

A još smo i ispali.