I ako mi se desilo, omaklo mi se

Znate ono – Kakav, bre, pubertet, to u moje vreme nije bilo!

I što nije bilo puberteta, manje više, to nekako najkraće traje, nego nije bilo ni PMS-a, depresija, klimaksa, orgazma, G tačke, o hormonima da ne govorim.

Onim ženama početkom prošlog veka uopšte nije bilo lako, poradjale se na njivama, odma’ potom se ‘vatale za motiku, osnovni zadatak im je bio kako da nahrane glavu porodice, i da spreme miraz za ćerku udavaču što je podrazumevalo -vezi, predi, tkaj, pleti. Kako im poraste kosa tako im spletu kike i zabrade ih maramom koju ne skidaju više nikad, samo povremeno promene boju zavisno od toga da l’ svet treba da bude obavešten da se u njihovoj kući neko raduje ili nekoga žale a uglavnom su nosile crne jerbo je snajka u prošlom veku časno morala da ožali svakoga, od deda ujke do baba strine iako s njima ni reč nije progovorila.

Pored puberteta nisu ni prošle, kakav pubertet kad bi ih udavali već negde oko petnaeste, PMS nisu mogle da imaju ni pod razno jer žene onda nisu imale menstruaciju nego su dobijale “na sebe“ što niko živi nije smeo da zna, selo bi saznalo da je to u pitanju tek na nedeljnoj službi kad se dotična ne pojavi u crkvi, odma’ su svi znali da je “prljava“. Da padne u depresiju nije smela, što zato što za istu nije imala vremena, što zato da ne bi ćerku za udaju počeo da bije loš glas da ima ludu majku pa da se nikad ne uda. Orgazam je bio zabranjen a G tačku nisu imale, ona je izmišljena kasnije, krajem prošlog veka. I na kraju hormoni, kakvi crni hormoni kad su na samom ulasku u prošli vek otkrivene krvne grupe, ko je imao vremena da se bakće s hormonima kad se krv prolivala na sve strane, što u porodičnim obračunima što na ratištima.

Kad sve saberem mogu samo da sednem i da kukam nad crnom sudbom mojih prababa. Da mi nije mene. Jerbo, nad mojom ženskom sudbom treba da kukam još više, da naričem, bre, odavde do neba da se čuje.

Ja sam bila u pubertetu. Izmisliše ga pre nego što sam se rodila. To je onaj period kad navodno niko na senku nije smeo da mi stane da slučajno ne počnem da trzam glavom pa da me nikad ne vrate medju normalne ljude i kad su sva moja ludila trebala da budu pravdana budjenjem hormona. U stvari niko me nije zareziv’o dva posto, šta god da sam pokušala samo bi me belo pogledali i izmedju sebe prokomentarisali – Mlado pa ludo; Smiriće joj se hormoni; napomenuli bi da taj pubertet nije postojao i otperjali dalje. Niko me nije uzimao za ozbiljno, gledali me ko privremeno ludu.

Ja rasla. Kad god bih zaplakala pitali bi me – Je l’ ti treba da dobiješ?! Za ceo svet žena nema ni jedan, jedini, razlog da zaplače sem kad treba da dobije menstruaciju. I opet te ne zarezuju, lepo nauka dokazala da je i PMS kratkotrajno ludilo koje se ponavlja u pravilnim vremenskim intervalima i prodje. Okolina naučena da te pažljivo posmatra i ispituje i čim primeti da dobijaš prve znake PMS – a počne da te zaobilazi dok se ponovo ne učovečiš. Sve po savetu naučnika – Sačekajte, proći će je, žena kad ima menstruaciju ne vlada sobom, više sile su u pitanju.

Orgazam ne doživljavam. Nemam. Nisam počastvovana. Možda i jesam ali sva naučna ispitivanja dokazuju da 99,99% žena pojma nemaju šta je orgazam, otkud meni pravo da tvrdim suprotno i da se protivim nauci. Onih 0, 1% žena koje navodno imaju orgazam, lažu. To su uglavnom multimedijalne ličnosti koje imaju priliku da seru pa seru. Može im se.

Sad, ja bih 100% bila ubedjena da sam se srela s orgazmom al’ svi časopisi kažu da nisam. I preporučuju mi raznorazne tehnike za susret sa istim, od joge preko – mislite na nešto lepo – do opustite se a ako vam sve to ne uspe lezite na neki kauč, neko jedva čeka da čuje u kojoj pozi sve to radite pa da vam objasni da orgazam nemate zato što je komšijino kuče zalajalo na vas kad ste prohodavali. Tako nekako.

Uglavnom, novine kažu da ja nemam orgazam a da nemam ni šansu da ga “dobijem“. Ako gvirnem u neki časopis za muškarce njima pišu isto. Da smo klade neosetljive i da tu možda i može nešto da se uradi al’ da je to nevidjen rudarski posao koji se svodi na to da kopaš, kopaš, kopaš i na kraju ne iskopaš ništa. Al’ da i pored toga muškarci ne brigaju mnogo jerbo smo mi pametne, znamo da nam je osnovni pos’o da bildujemo muški ego i da ćemo taj orgazam isfolirati čisto da oni ne budu nesrećni. Onda slede uputstva kako on da prepozna da sam ja isfolirala orgazam, ja, koja po njima, pojma nemam šta je to. Isto k’o da su me ubacili u pilotksu kabinu i rekli – Vozi, ja kažem da ne umem a oni odgovore – Ma, nema veze, pravi se da znaš. Dakle, ja sam majstor da dočaram ono što nikad u životu nisam osetila a sve u cilju muške sreće.

Ja da sam muško i da pročitam koliko je teško ženu dovesti do orgazma i kako sam jedan običan kreten kome to nikad ne uspeva nego ga samo isfoliraju odma’ bi digla ruke i lepo onanisala. Neću, bre, da se mučim za džabe!

I onda su se polovinom prošlog veka žene pobunile i arlauknule – Dosta, bre! Pokušale da se izbore za pravo na orgazam, to jest pokušale da nateraju naučnike da prestanu da seru o tome da su sve žene, od prve do poslednje, frigidne i lepo da priznaju da toga ima. Nauka popustila u fazonu – dobro, šta ste navalile, može da se desi.

E, al’ nije normalno da se desi i onda je ženama izmišljena G tačka. Prvo je stigla tamo u Amerike a tek onda na ove zatucane prostore. G tačka je ono čime nauka pokušava da objasni da – ako žene i imaju orgazam to nije to, samo se zanose da bi bile ravne muškarcima. Kako sam razumela ja sam se rodila sa nekom G tačkom al’ nisam imala pojma dok me naučnici nisu obavestili. Oni su tačno utvrdili na kom se santimetru vagine nalazi G tačka, u milimetar, kao što su utvrdili da do iste može da stigne samo muška ruka i to ako je raspoložena. I, naravno, ako muškarac ima živaca, volje, snage i vremena da istu traži. I ako dobro stoji sa merenjem u milimetar. Ako mu se desi da je ubode žena može sto posto da bude sigurna da je dostigla orgazmičko prosvetljenje, baš onakvo kako naučnici, muškarci, kažu da treba da bude. Ako je mušakrac duduk pa ne uspe da pronadje G tačku odmah ga zameniti i naći novog rudara opremljenog živcima i reći mu “Srećno“!

Elem, žena koja uz pomoć strpljivog muškarca nije uspela da nadje svoju G tačku može celu vaginu da baci u vodu, i ne treba joj. Ili može da se obesi kao neuspeli naučni eksperiment. Ili da jednostavno poveže maramče i kaže muškarcu – Nema ‘leba od mene, idi, slobodan si, neka druga garantovano ima tu G tačku.

Koja ima živaca može i dalje svoj seks da svodi na – Ima je, evo je, nema je, saće, tu je, opet si promašio, skroz si nesposoban… Ma, G tačka je izmišljena samo da se ženama ne bi dozvolilo da se opuste.

I na kraju, kao i na početku – hormoni. To je nešto što raste, pada, ima neku svoju politiku koja sa mnom nema nikakve veze, čista opozicija koja uglavnom kontrira. Da ih kontrolišeš ne možeš, nije predvidjeno, samo možeš da ih zadovoljiš što nije ni zdravo, ni moralno a ni uputuno.

Hormoni takodje služe da pokažu kako ja sama nisam kriva zbog onoga što mislim i radim nego oni. Dok ja spavam oni rade. Kad sam budna moram da budem na mrtvoj straži, da se slučajno ne prepustim njihovom dejstvu jer će me zajebati, nema šanse da neće a onda me neće oprati ni Dunav ni Sava.

I ja sve ovo napisah jer danas pročitah kako žene imaju svoje hormone a muškarci svoje. Svačiji ludijaju na svoj način ali nikad istovremeno. Kad su muški hormoni spremni za igranku ženski nisu i obratno. Muškarci mnogo vole, obožavaju, da vode ljubav ranom zorom. čim otvore oči a žene ne vole. Žene bi to negde izmedju 14 i 16 sati u neko totalno neodgovarajuće vreme, kad su muškarci uglavnom na poslu, glupi im hormoni kao što su one glupe. Muškarci ne treba na to mnogo da se osvrću jer žene, isto kao njihovi hormoni pojma nemaju ni šta hoće ni kad hoće nego lepo treba ujutru da zaskoče žene bez obzira što još spavaju jer, citiram, “žene mogu da uživaju čak i polubudne“!

Sreća pa mi se u tom trenutku ni jedan naučnik nije pojavio na puškomet jer bih ga, garantovano, smakla makar se bavio i nuklearnom fizikom.

Mislim, nauka je dokazala da ja ne znam šta hoću ni maksimalno budna i usresredjena na radnju, da pojma nemam šta mi se dešava a i ako mislim da imam pojma varam se garantovano, a onda me obavesti da maksimalno uživam dok spavam.

Prosto me stra’ da zaspim.

I ako počnem da merim koga više da žalim prababe ili mene – mene, brate!

Meni je nauka natovarila na vrat mali milion “bolesti“ od kojih ne mogu da se izlečim. Nema šanse!

Ovo je ipak novo doba!

Nauka će na kraju da me ubedi da je mnogo verovatnije da će žaba koju poljubim da se pretvori u princa nego da ću ikad u životu doživeti orgazam.

Jebala joj ja mater!