Home / Politika je kurva / Ja sam Don Kihot a blog mi je Sančo Pansa (Srbija mi je Dulsineja)

Ja sam Don Kihot a blog mi je Sančo Pansa (Srbija mi je Dulsineja)

vox populi

Vox populi

Vox populi možete čuti i to isključivo ako prisluškujete – ofline na pijacama, u gradskom prevozu, kafanama, parkovima, ulici a tek u frizerskom salonu! Ovo zadnje mesto je rasadnik ‘’pametnih’’ ideja, nije što su žene glupe nego što je nemoguće istovremeno kontemplirati o dve stvari a frizura je uvek na prvom mestu, bitnije je šta imamo na glavi nego u glavi, to nas odredjuje kod drugih ljudi.

Inače, da sve ove koji imaju mišljenje za isto i pitate, potreban vam je njihov vox, odgovore da ili nemaju mišljenje ili da nije njihovo da misle o tome, ima ko će. Što je sigurno, sigurno je.

Online – glas naroda možete pročitati ispod vesti gde uglavnom piše – be the first koji će da ostavi komentar i onda vam tu bude važnije to be the first nego šta ćeš da kažeš, na forumima, itd., svuda gde postoji opcija – kaži i pritisni enter. Na svim sajtovima piše da komentari koji sadrže rasističke ili šovinističke poruke, psovke, uvredljive, vulgarne i preteće poruke neće biti objavljeni. Onda čitaš, čitaš i shvatiš da si čovek koji nema pojma šta su rasizam, šovinizam, uvreda i slično. Što se psovki tiče jebem ti i j***m ti su dve različite stvari. Komentar tipa – Idi ti u svoje Sarajevo (ili bilo gde) odakle si doš’o pa tamo jedi g***a, nemoj nama ovde da soliš pamet – ne spadaju u rasnu i etničku mržnju.

Ja logično zaključim da neko jedući govna drugima soli pamet ( je l’ dokazao neko ovo?) ali da sam ipak glupa. Počnem da padam u depresiju pa se setim da živim u Srbiji.

Ako se setite skoro završene Farme koja je uznemirila srpsku javnost, da vas podsetim da sam ja to pratila nekih mesec dana. Ne ono što se dogadjalo na malim ekranima nego ono ispred malih ekrana a pušteno u javnost putem sms poruka, komentara i forumisanja. Šta o tome mislim pisala sam ovde, no to je bilo na samom početku. Više ne mislim da je narod stoka, više mislim da su 90% ljudi jednoćelijski organizmi. Bilo je fascinantno ali na onaj način kao kad prvi put gledate, kao dete, Isterivača djavola ili nešto slično. Niste sigurni da djavo neće da dodje i po vas pa samo dobijete želju da se pokrijete po glavi dok čudo ne ode. To može na filmu, ovako nisi siguran koliko će razum da ti potraje. Mislim, ništa nije neosvojivo samo ako je napadač dovoljno uporan.

Je l’ ja mnogo tražim ako tražim mišljenike (ne istomišljenike)

Desilo se ovo sa Teofilom. Ja optimista, priupitala slučajne prolaznike kroz moju ofline svakodnevicu – Jesi čuo? Aha, strašno… – odgovore slučajni prolaznici i nastave – jebote, skočio euro, pao dinar, poskupeće struja… Pa dobro, jes’ u pravu si ali to su svakodnevne vesti, sekirao se ne sekirao na kurs ne možeš da utičeš a ni na ostalo što će to povući, a Teofil? Svi Teofili? Jebi ga, bato, ovaj seko, što ne piše kako je nesrećan u ljubavi, svi bi ga tešili.

Predjem na online i saznam ono što već znam ali sa čim ne mogu da se pomirim – to, da živim medju ljudima kojima se sve pobrkalo, sami sa sobom ne mogu da se dogovore, kako bi sa drugima.

Elem, Teofil Pančić je pretučen. I šta vi mislite o tome? Ne o Teofilu, nego o huliganstvu. Ne misle ništa. Ali o Teofilu misle i te kako pa saznadoh da nije završio školu. Pa da mnogo sere. A mnogo i jede. Pa da nije rodjen u Zagrebu nego u Skopju a da je u Zagrebu išao u školu, onu koju nije završio. Da je megaloman. I još svašta o liku i delu pretučenog. Ništa o činu. To normalno. Da Teofil nije ‘vaki ne bi ni dobio po glavi.

Usput pročitah i da je moj post Pretucite i mene autodestruktivan. Što mi, bre, ne rekoste?

I tako mi, normalno, odmah sevne kroz glavu a šta

Kad bi me stvarno pretukli

Si tražila? E kad se kurčiš k’o onaj, evo ti. I stigne na vesti i na forume –

Dogodilo se u Srbiji – pretučena jedna od onih što ih ne zarezujemo dva posto. Blogerka. Socijalno neprilagodjena i frustrirana koja nema gde da prospe frustracije a internet trpi sve.

I, iskreno, sva se prestravih. Ne što bih dobila batine nego kako bi me razvlačili ko sam, gde sam, kome sam namignula, koliko ih je prošlo kroz moj krevet i koja mi je seksualna kilometraža, da l’ mi je deda bio četnik il’ narodni oslobodilac, da l’ sam nekad na Stradunu popila kafu, da l’ nosim gaće i koje boje i da l’ ja imam prava da se ponašam sa svojim životom kako ja hoću ili moram da budem društveno prilagodjena pa neće niko da me dira.

Problem srpskog društva je sudjene žrtvi. Uvek.

Da nije mrdala repom ne bi dobila od muža vaspitno popravne batine, da je bio dobro dete ne bi mu se tata napio i šutnuo ga niz stepenice, da ga nije ostavila ne bi je ubio, da nije nosila kratku suknju u po’ noći ne bi bila silovana, da nije otišao na utakmicu ne bi mu razbili glavu, da nije govorio engleski, francuski… ne bi ga niko zaskočio u Belgradu, otvorenom gradu, da nisu bile devedesete, kao što jesu, ovo bi možda, koliko toliko bila normalna zemlja u kojoj bi se dogadjalo isto ali bi drugačije bilo tretirano…

A još nam i otimaju Kosovo.

Al’, dobro, usvojili smo odluku da smo odlučili.

I tako teče život u Srbiji…

Ko će prvi da se umori?

(Slika preuzeta sa zazzle.com)

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

15 komentara

  1. Ja se umorila još odavno. A da smo jednoćelijski organizam, tj oni, jesu-

    Mene, majke mi, sramota da se raspravljam sa nekima o tako logičnim stvarima.Na idiotske komentare: “pa šta prebili ga, dešava se“ ili “ trebali su još“, ne znam da odgovorim. Mislim, znam, ali nekako mi neverovatno da moram ljudima da objašnjavam da sam mislila da nisu toliko glupi, da se tu ne radi o batinama, već o nekoj osnovnoj ljudskoj slobodi da kaže šta misli, makar bio mnogo glup i rek’o “ pa trebali su još da ga biju“.

    Ne znam šta da kažem…

  2. m

    Meračim se da napišem koju o tom razvlačenju Teofila i njegovog života po raznoraznim forumima na najogavniji način. Da li je završio školu ili nije završio školu teško da ima bilo kakve veze sa tim što je pretučen. Jedino ako napadači nisu bili neki prerušeni prosvetni inspektori pa im se smrklo pred očima što svi Srbi nemaju VII stepen školske spreme. Ako je zbog toga dobio batine, metalnom štanglom (težak prestuop, pa teško i oružje), bar da znamo o čemu se radi
    Hvala ti što napisa ovo, sve potpisujem.

  3. E vidis, ja sam bio u dobroj prilici da dobijem batine proslog septembra na dan otkazane parade ponosa i to jer sam se zatekao na ulici (ironicno, isao sam kod tetke kao u filmu) obucen protivno estetskom (ne)ukusu prosecnog stanglasa, te sam, po logici stvari ucesnik ukinute parade… Tu covek dolazi u glupavu situaciju da nekome objasnjava svoju seksualnost da bi se spasao kontuzija, lomova, sakacenja, a mozda i komplikacija koje vode ka mestu na kojem svi zavrsimo, neki pre, neki kasnije, neki milom, a neki silom. Zbog cega? Zbog frizure? Zbog boje pantalona?

    U svetlu ovoga, Pancicev zlocin je ravan veleizdaji. Da li to bilo koga cudi? Naravno da ne. Vecina omladine ionako podrzava taj stav da „svaki ekser koji strci treba prikucati“, a kako na mladima svet ostaje ta situacija se po svoj prilici nece promeniti dok ne dodje neka snazna reakcija. Tu je problem sto je reakcija u najboljem slucaju samo intelektualna, te ostaje samo u krugovima koje frustracija i nemoc da se izbore sa silom sprecavaju da nesto cak i preduzmu. Do tada, tu situaciju ce eksploatisati monopolisti, kontroverzni bizMismeni i ostale siledzije.

  4. S

    Sve ovo jeste jezivo, ali se bojim da se neće promeniti u doglednoj budućnosti. I ne samo zato što će napadati novinare koji se usuđuju da kažu nešto što nije dirigovano i krojeno po želji i meri, već iz mnogo prizemnijeg i prostijeg razloga što ljudi većinski ne umeju da prihvate i poštuju tuđe mišljenje onda kada se sa njim ne slažu. Agresivni su i sujetni u pokušajima da dokažu i pokažu kako je samo njihovo viđenje ispravno.
    Što se mene tiče, mišljenje je samo mišljenje, stav je samo stav, i perspektiva iz koje posmatramo je samo naša, možda pogrešna, ali naša…
    Čim shvatimo (ili se pomirimo sa činjenicom) da svako ima pravo na svoju perspektivu i da bi svet bio jedno jako dosadno i suvoparno mesto kada bi bio nastanjen istomišljenicima, nećemo osuđivati i pokušavati da ukalupimo one koji su se usudili da se ne priklanjaju, već prate neki svoj put. Ukoliko je to zapravo realno moguće.
    Do tada… Kocka do kocke, kockica…Kroz prostor, i kroz vreme…

  5. Da ponovim, da nema beogradjanki, Beograd ne bi uopšte bio više interesantan.

    Lijepe moje beogradjanke 😀

  6. Ivana, ma sve je normalno da se desi nekom drugom, pa šta!

    Miljo, nema na čemu ali bih ja volela da i ti napišeš 🙂

    N4a L to što ti se desilo, da pravilno usmerenim patriJotama opravdavaš sebe, svoje opredeljenje i svoje oblačenje, nije normalno kao što nije normalno da se osetiš glupim u društvu glupih. Na neki način ti, ja, neko u tim situacijama moramo da izdamo sebe jer nas oni, neki, kako rekoh, gajeni namenski, smatraju izdajnicima.

    Situacija apsolutno odgovara ovom navodno tranzicionom vremenu i vlasti koja bi da nas održi u tom tranzitiranju, zlo bi bilo da “stignemo“ pa da se onda baš sve vidi.

    She-wolf, to se neće desiti, bar ne skoro i ne “dobrovoljno“ ipak je dugo i pažljivo gajena generacija huligana svih vrsta. Načekaćemo se. Ditle, kocka po kocka… dok neko ne šutne kocke pa ponovo.

    Ti Milko, meni plavuši da taktički objasniš šta si ‘teo 🙄 ništa te ne razumem

  7. a da malo okrenemo stvari: ljudi su neuki i neobrazovani zato sto smo mi vec 20 godina u ratu, koji jos uvek traje…! pod ovakvom prisilom, i stariji su odustali od ideje da imaju neko svoje misljenje, a mladi nisu ni imali priliku da nekakvo nezavisno misljenje steknu, jer smo ih prepustili obrazovno-skolskom sistemu koji je totalno neprilagodjen vremenu u kome zive… mi decu ne obrazujemo da umeju da misle svojom glavom, nego da rade u kojekakvim usluznim zanatima, gde je razmisljanje ne samo nepotrebno, nego samo jos moze i nevolje da donese…
    kad bismo nekim sretnim spletom okolnosti uspeli da skinemo sav ovaj teret sa glava nasih ljudi, da li bi se vecina dozvala pameti ?
    recimo: da zaradjuju dovoljno da mogu pristojno da zive, a da im se putem medija i skola i kulturnih ustanova ponudi zanimljiv i prihvatljiv sadrzaj, da li bi ljudi ucili ? naravno da bi ucili, i to drage volje !
    da im se umesto „farme“ ponudi interaktivni sadrzaj, da li bi ucestvovali… uslov je da sadrzaj ne vredja inteligenciju ljudi i da ljude „vuce“ napred…
    niko ne bi odbio ucesce … a za to treba tako malo! strucne snage vec imamo, ostalo je stvar organizacije…
    samo skinuti ovu bagru sa glave, i postene ljude ubediti da krenemo u posao obnavljanja osnovnih vrednosti u zivotu… vec za par meseci bi se videla drasticna razlika !
    😀

  8. I kako to da izvedemo, draga Nedojdija?

    Sve si ti u pravu i ja sam sigurna da bi, naravno da bi, ovako nije da neće nego mnogi nemaju priliku.

    I šta ćemo sa tim?

    Mislim, nisam pametna…

  9. S

    Ovo što ću reći će za dlaku odlutati od glavne teme, ali kada je već pomenuto (da zloupotrebim malo tuđ prostor i kažem koju)…

    Ne smatram da ne postoji pristup kvalitetnim sadržajima, ako sada ne postoji, nikada ga nije ni bilo. Nekako imam utisak da je pravi problem u hroničnoj lenjosti, apatiji i serviranju. Guta se sve što je servirano. BAŠ SVE. Zašto tražiti kada je nešto već ispred nosa, nema potrebe za trošenjem energije. Pa imamo hitove za jedno leto- samo da je pevljivo, trendove ove i one vrste, i sve tako u nedogled. Predrasuda imamo i za izvoz… A sve je to tako iz razloga što većinu ljudi jednostavno mrzi da potraži sebe, već mirno čekaju da ih obaveste koje će se boje, hrana i misli konzumirati ove sezone. Šta treba da vole, a šta je fuj. I imaju spremnu rent-a-ličnost. U međuvremenu mogu i da pasu. Tako dobijamo armiju zombija, gotovo sve vitalne funkcije očuvane, ali nešto, ipak, nedostaje.
    A ovu boljku „Opstanak“ neće izlečiti. Diploma će samo dati odskočnu dasku za napredak i produbljivanje znanja, a sama po sebi nikoga neće učiniti stručnjakom.
    Činjenica je, svi segmenti života moraju i treba da budu kvalitetniji, ali sve je uzalud kada ljudi koji imaju sposobnost da razmišljaju- to jednostavno ne čine. A to je začaran krug za koji ne postoji prekidač.

  10. s

    Na sve smo navikli, nista vise ne moze da iznenadi…jedino sto postoje ljudi, a ja spadam medju njih, kiji misle da sve ono ruzno sto se desava drugima, moze i meni da se desi, dok je daleko veci broj onih, koji samo odmahnu glavu, misleci kako to nije njihov problem, nego tamo neciji….
    Elem, kao sto rekoh, nista me vise ne iznenadjuje, ali DA NIKO NE USTANE I NE POMOGNE COVEKU, e to mi ne ide u glavu. Pa zar nismo mi nebeski narod, pa jos uz to najplemenitiji, najdobrodusniji, naj, naj, jebem nas u NAJ..
    Pa secas se onog pokusaja kodnapovanja jedne devojcice u gradskom prevozu, kada je neka gospodja uspela da je spasi tako sto je tog tipa pitala sta hoce od nje i da dete ostavi na miru. Svi mediji su o tome pisali…jbt, usudio se neko da pomogne!!!!?????
    Ne plasim se vise politicara i njihove zajebancije, niti krize, niti gladi, ali se plasim ovih obicnih, najobicnijih ljudi, koji su deo moje svakodnevnice, mog zivota, plasim se njihove ravnodusnosti, hladnoce, podmuklosti…Ko ce sutra da mi se nadje pri ruci, ako nesto krene po zlu? Ovo je pitanje, koje bi svi trebali sami sebi da postavimo? Gde nam je nestala ljudskost?

  11. Pa ništa, čudan bi to inače bio grad..malo malo pa neko nekog ubije, pretuče iz čista mira..prema tome, jedino što mi je tu još privlačno jesu beogradjanke 😉

  12. izvini mahlat, ali na tvom blogu moram ja malo da filozofiram: cure, malo ste pobrkale loncice! ravnotezno stanje organizma je zdravlje – i fizicko i psihicko !
    situacija koju opisujete je sve drugo samo ne stanje zdravlja ! ovom narodu se svasta radi (bukvalno) a posledica toga je stanje suzene svesti… to je tacno fenomen koji opisujete ! to sto jedni drugima ne pomazemo, to nije normalno ! daleko od toga… to sto su nam ljudi apaticni, sebicni, hladni, ravnodusni, podmukli… to je izraz nemoci da opstanu u ovom svetu… oni su se do te mere povukli u sebe (nemajuci gde drugo da pobegnu !) da pokazuju neku vrstu autisticnog ili katatonicnog ponasanja…. za one koji to shvataju, vide, osecaju, to je znak za uzbunu, ali ne zato sto su to osnovne ljudske osobine, nego sto je to izraz bolesti !
    vec 20 godina nam svasta rade, a ovo je posledica toga… kada je ljudima dobro, oni se tako ne ponasaju, to je ponasanje ljudi koji su u teskoj depresiji i bezizlazni… na njih se ne sme udarati i grditi ih… to im nece pomoci ! jedino sto takvom bolesniku pomaze je dovesti zemlju u situaciju da ljudi ponovo vide svetlost dana…
    teskog bolesnika grditi sto je bolestan, tesko da ce mu pomoci… izlaz je na drugom mestu…
    😳

  13. Nedodjija, jes’ u pravu si, ali pošto su sve to uglavnom psiho ili psihijatriske bolesti, nekad se to lečilo žestokom šamarčinom, onako radi otrežnjenja.

    U redu je ne grditi bolestnika ali nije u redu pomagati mu da neguje svoju “bolest“.

    Dakle, otrežnjenje kroz nešto mora da dodje ili bolest postaje hronična.

  14. Lepo si rekla, uvek se sudi žrtvi, naročito ako je žrtva mrtva pa ne može da se brani pri toj osudi

    Kod nas se primenjuje praksa: Kriv si dok ne dokažeš suporotno… pa ti sad dokazuj ako imaš volje, para, živaca i mogućnosti… bori se sa vetrenjačama…

    Što se tiče huliganstva,stvarno ne znam šta da ti kažem, ispoljava se na svim nivoima u našem društvu počevši još od obdaništa… Često sebi postavljam pitanje šta uraditi povodom toga, a kao odgovor nameće mi se samo jedno: otići što dalje odavde…

    I ja često imam utisak da sam Don Kihot, da se borim sa vetranjačama, trudim se da svoju decu vaspitavam da neguju i poštuju prave vrednosti mada sve češće sebi postavljam pitanje ima li to svrhe u zemlji u kojoj se cene pogrešne vrednosti…

    Jedino što mi možemo uraditi po pitanjima koje ti navodiš u ovom postu je da samo poradimo na sebi… Nema ništa od delovanja na masu, od protesta, apela, kritika, revolucija… Masa je masa, rulja je rulja, Srbi su Srbi… Dugo godina unazad živimo u nenormalnim uslovima, sve što nam se dešava danas, posledica je toga… Jedino menjanje svesti pojedinaca, može doneti neku promenu, a za to treba vremena, mnogo godina da prođe, ako se ikad to i desi… tako da od buđenja, izlečenja i otreznjenja nema ništa, na žalost…

Ostavite komentar