Sve što niste znali o penisu i vagini a niste imali koga da pitate

Nećete saznati ni ovde.

Ja sam vam od onih ljudi koji su ubeđeni da im je svaki deo tela podjednako važan, glava služi da artikuliše telo, ponašanje i raznorazna ludila, srce da pumpa krv, želudac da svari sve ono što glavi padne na pamet da ubaci u telo, obrve da mi znoj lica svog ne uleće u oči, uši da čujem po potrebi, mali prst na nozi da ne promašim nijedan prag, i tako dalje i tako redom, sve do vagine koja služi za ono za šta služi, kad već pomoću nje ne mogu da letim i zaključno sa penisom zbog reda i poretka, koji nemam, ali koji, na sreću, mogu da pozajmim, opet po potrebi i da ga, ako ikako mogu, vratim vlasniku neoštećen i u ispravnom stanju.

I tako i živim. Koristim delove tela po potrebi. Kad mi treba ruka – upotrebim ruku, kad mi treba glava – upotrebim glavu, kad mi treba vagina, da prostite vi osetljivi, izvadim je, upotrebim i posle uredno spakujem i vratim na svoje mesto.

To ja ovako tupava. S pojavom i razvojem Interneta, a naročito od kako su Internet mediji ukapirali na šta se najviše klikće, penis i vagina su vam postali nešto kao – jeste otkrili tajnu crne rupe. Vi pomislite – ma jok al’ načuo sam nešto o tome, posle čega vas obaveste da to što ste načuli nema pojma, nauka je došla do novih otkrića, ono doduše jesu zasnovana na petpostavkama al’ nauka vam inače uglavnom pretpostavlja, retko dokazuje, i tako saznaš da su penis i vagina vanzemaljci koji možda postoje, možda ne postoje, ali ako postoje garant imaju tri oka i razmnožavaju se prostom deobom. I govore nemušti jezik, pa ko provali, provalio je.

Istorijski osvrt –  Još onomad su nas obaveštavali da devojčice tamo dole imaju ono i da to ono imaju glupom greškom majke prirode, da to ono treba da se prave da nemaju i da to isto ono upotrebljavaju što manje da ne bi obrukale starog babu, prađede i buduća pokoljenja, a da dečaci, od kako se rode, imaju kurčinu i da treba da ga upotrebljavaju što više, rašta ga imaju, i rašta ih je majka priroda blagoslovila istim a sve na ponos istog onog starog babe, prađedova i budućih pokoljenja. Niđe logike. I tako se nelogično živelo vekovima, ko te pita.

I onda je stigao 21. vek, vek međunožnog prosvetiteljstva u kome udarnički obaveštavaju žene da ono nije ono nego vagina na koju imaju pravo, a bogami imaju pravo i na penis.  I tako, tupava žena kao što sam ja, koja je mislila ono što je napisala, sedi i konta, bogtemazo, tamo u nekim zemljama Internet proglasiše osnovnim ljudskim pravom, nas ovde u Srbiji tek obaveštavaju da imamo pravo da koristimo neki deo tela, kad ga već imamo, al’ onako suptilno pošto nam je u genskom kodu ipak zapisano da smo rođene s greškom. Mada je za nas žene mnogo važnije kako da koristimo onaj deo tela koji nemamo i koji pozajmljujemo, biće da je ova vaginalna edukacija samo prolazna, opet će se doseti neki ludak da je sve to sramota i da nam vrati maramče na glavu. Samo ako preteramo.

Elem, naletela sam na dva prosvetiteljska teksta – Sve što niste znali i niste smeli da pitate o penisu i Sve što treba da znate o vagini.

Ovaj o penisu je glup kao što su inače glupi takvi tekstovi a svodi se na  – ako ti se dig’o, gde god i kad god, nemoj se stidiš, on ima svoju glavu šta ti imaš sa tim.

Ovaj o vagini je premašio moja očekivanja, nisam očekivala da bude ovako glup a fascinirala me deveta tačka u kojoj kažu – “Ako se desi da izgubite nešto tamo dole, ne brinite. Ako mislite da ne možete to da pronađete, ne postoji šansa da nije tamo. Vagina je kao čarapa. Ako izgubite bananu u čarapi, ostaće u čarapi.”

Kad uporedite ova dva teksta, dođete do zaključka da je penis savršena stvar samo malo lomljiva. I da je glup al’ onako pametno glup, ako to može, ali da je to deo njegovog savršenstva. I uglavnom su svi isti.

Nasuprot tome, vagina je glupa ko noć, nit se tera, nit se vodi, rizik je kakva će da ti pripadne a naročito je rizik na kakvu  će muškarci naleteti. Može da boli, treba joj razvijati bicepse, možda ima G tačku, možda nema, možete da je dekorišete kako ‘oćete, zavisi ko vam dolazi u goste, i što je najtragičnije, tipičan je primer za Marfijeve zakone – šraf koji ispustite u garaži, otkotrljaće se do najudaljenijeg i najnedostupnijeg mesta, možda čak do vagine, ali ne berite brigu, odatle nema gde.

Našte srca, što bi rekle babe, mi pripalo muka.

Poenta, mis’im mene uvek učili da razmišljam šta je pisac hteo da kaže, je:

za penis – muškarci, savršen vam je, kakav god da je, i pažljivo sa njim;

za vaginu – žene, nema savršene, nemoj se zanosite, neku falinku mora da ima.

Ste saznali to što niste smeli da pitate?

Ako niste, ne britine, kol’ko sutra će se pojaviti nešto još gluplje.

A možete prema penisu, i naročito prema vagini da se odnosite kao prema ravnopravnim delovima svojih tela, ako zanemarite da su vas godinama učili da nisu ravnopravni, to jest da je penis muškarcima uglavnom general a vagina ženama prva komšinica koja bane kad god ne treba. Ne znam šta da vam kažem.

Ja sve nekako čekam da mi objasne kako je mali nokat evoluirao u modni detalj za čačkanje nosa, ključevi za kola u štapiće za uši, ulošci u opremu za ekstremne sportove, pivo u eliksir života, čokolada u kupku, ko dozvolio reklamu “Boli te K kad pričaš za DŽ”, tako, te gluposti.

Šta mi od vagine pravite nauku i objašnjavate mi teoriju relativiteta – mož’ bude a ne mora da znači, sve zavisi od kretanja i položaja posmatrača.

Marš, bre!

Pomoćna lektira:

I na tarabi piše al’  nije

P.S. Ako ste zaturili gedore, one nisu tamo, ipak potražite u garaži.

P.P.S Slika nema veze, al’ šta da stavim!