Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Danas sam dobila mejl i uz dozvolu devojke koja ga je poslala ga objavljujem ovde. Malo je reći da sam dirnuta.
Poštovana Mirjana,
da sam uspela da obuzdam uzbuđenjenje povodom toga što sam Vas pronašla opet i vratila u svoj život, verovatno bih bila strpljivija i temeljnija, pa bi Vam u fotošopu napravila jednu pristojnu zahvalnicu. Onako baš lepu, šarenu. Ovako ću morati da Vam opišem svoje oduševljenje, zahvalnost i kako je do toga došlo.
E, pa da počnem.
Bilo je to pre jedno pet, šest godina, nisam ni sama sigurna, znam da sam bila mala i da sam bila na sajmu knjiga. Zapravo, nisam ja nikad bila mala, ja sam jedna glomazna cura, ali bila sam mlada. Mislim da sam imala sedamnaest godina. Zapravo, nisam ni sad ja neka matorka, i dalje sam balava, ali znate, moja sedamnaesta mi je sad baš daleka. Elem, tada, na tom sajmu knjiga, na spratu, kod nekog čike čiji je štand bio blizu stepeništa kupila san Vašu knjigu.Kada sam pročitala na prvoj strani, kako ste objašnjavali ćerki da morate da je volite zato što Vam je rasla ispod srca, ja sam tada našla utehu za svoje stereotipne pubertetske sumnje da me majka ne voli! 🙂
E, onda sam odrastala uz Vas, znala citate napamet, pokušavala da pronadjem još koji primerak knjige, kopirala i primerke davala svojim prijateljicama. Mnogo ste mi olakšali zivot i promišljanje istog. Da mi nije Vas, verovatno bih mnogo kasnije shvatila da bi trebalo da me, kako Vi kažete, boli dupe. Mozda nikada ne bih shvatila.
Patim ja i sa Vama, ali patim zbog zabavnijih stvari.
Eto. Mirjana, hvala Vam što ste izvrsili snažan uticaj na moju ličnost, što ste me naučili kako je lepo i potpuno u redu biti nenormalan, što ste me naučili da prevazilazim sve bolove, uključujući i onaj, bol dupeta! 😉
Milica
Toliko o uticajima…
Zapravo sada i danas, ko je normalan – je nenormalan. Divna si Milice, nisi mogla lepse da naslikas ono sto mislis i osecas. Podjose mi suze.
Ako pričamo o „uticajnima“ mislim da sam moj stav o tome rekao previše puta.
Uticajnost se ne može generalizovati i osobe koje utiču na nekog/ nešto neko drugi ih i ne primećuje. Svako ima svog uticajnog.
Ti si na mene uticala mnogo ALI MNOGO i hvala ti na tome i na svim onim razgovorima.
A ova knjiga je… ma nema reči kojima bi se opisala.
Ti nisi Ceca, ti si 100 Ceca od jednom.
Kraljice!
Postoji li veće priznanje od ovog ? Svrha tvog pisanja je opravdana, to ti je potvrđeno mnogo puta ali ipak mislim da je ovo najveće priznanje koje može dobiti jedan pisac, bloger… I još da ti kažem, uticala si ti na još mnoge druge, Milica je samo rešila da ti se zahvali. Uticala si i na mene, zato ti puno hvala na svemu i samo nastavi tako. Pomeraj granice i ruši tabue, to tako dobro radiš
Dirljivo lep i iskren mail. Stvarno veliko priznanje za tebe kao autora.
Nikad ti nisam rekla koliko je ljudi dolazilo u biblioteku i trazilo tvoju knjigu, koliko je njih vracajuci je preporucivalo drugim citaocima… Jedan od retkih naslova koji koleginice i ja nismo morale da predlazemo i stavljamo na liste trazenosti i citanosti kako bismo zainteresovale citaoce. Ne znam da li je izdavac imao bilo kakav marketing, ali se preporuka prenosila na najlepsi moguci nacin za pisca- usmeno, iskreno, direktno iz usta citalaca. Cini mi se da ces tek saznati kako je i koliko ova knjiga delovala na pojedince koji su do nje slucajno ili planski dosli…
A koja knjiga je u pitanju? Sad ste me baš zainteresovali! 🙂
Mirjanina knjiga „Ne znas ti kako zivimo mi normalni“.