Home / Politika je kurva / Kako ćete, bre, Srbi u Evropu kada sami sebe zatirete, kao Hazari?

Kako ćete, bre, Srbi u Evropu kada sami sebe zatirete, kao Hazari?

Dakle, posle više od mesec dana kopanja, prekrajanja i sađenja skoro sto hiljada begonija završena je rekonstrukcija Tašmajdana. Park je dobio trim staze, fitnes centar na otvorenom kao i novo igralište. Valjda za decu. Dobio je i ogradjen deo za kučiće što je juče bila udarna vest, znate u demokratiji kučići imaju više prava od ljudi pa shodno tome i mesto gde mogu da tračare, a mi o tome moramo da budemo blagovremeno obavešteni da se ne desi da zalutamo u zonu nepredviđenu za nas nego za povlašćenu vrstu.

Dobiće i muzičku fontanu a muzika će zavisiti od ukusa onog ko je bude održavao, eventualno će voda pljuskati po najnovijim azerbejdžanskim hitovima. Može se desiti da po predlogu jednog oduševljenog građanina park dobije i obezbeđenje zbog onog dela “Beograđana” koji vole da uništavaju tuđu imovinu. A može se desiti i da građani dobiju fri internet ako prođe predlog LDP Čede koji je čuo da je to jedno od osnovnih ljudskih prava.

Inicijativa za obnovu centralnog gradskog parka pokrenuta je tokom razgovora između predstavnika Vlade Azerbejdžana i grada Beograda. Ta država praktikuje da prijateljskim zemljama poklanja sredstva za obnovu parkova, a takve donacije ulepšale su do sada Bukurešt, Istanbul i druge velike gradove. (b92)

Ako se dosete Papuanci da iniciraju rekonstrukciju i otvaranje Narodnog muzeja, mož’ biti da on bude otvoren do 2020. godine jerbo je Beograd konkurisao da te godine bude Kulturna prestonica Evrope. Samo treba da budemo strpljivi i da se molimo Bogu da Papuanci ne postave neki uslov, jer…

Ono što ovih dana ne možete da čujete, ne uklapa se u građenje imidža obožavaoca platana, čipovanih kao da su kučići, da se zna čiji su, i najdrskijeg gradonačelnika koga je imao Beograd još od kako je izmišljeno gradonačelnikovanje, jerbo je čovek demokrata, i što se dok gradonačelnik valjda nije rekao – ima da se piše samo o kučićima,  Beograđani su zaslužili, tek stidljivo provlačilo kroz vesti, je sledeće:

Vlada Azerbejdžana je dala dva miliona eura da se obnovi i  rekonstruiše Tašmajdan ali pod njihovim uslovima, mislim ko plaća muziku bira pesme, a uslov je bio da se u parku postavi spomenik bivšeg azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva i to na istaknutom mestu u parku. Da ga slučajno neko ne promaši.

Alijev je bio komunistički vođa, njegovi kritičari ga nazivaju diktatorom opisujući ga kao autoritarnog vladara koji je koristio političku moć kako bi opstao na vlasti i kako bi eliminisao svoje protivnike. U nekim slučajevima fizički a u nekim politički. Da bi 2003. godine vlast predao svom sinu. To je bio prvi primer dinastičkog transfera vlasti u zemljama bivšeg SSSR”. (Slobodna Evropa)

Dakle, Alijev je bio diktator, i to jedan od najgorih diktatora svih vremena –

“Došao je na vlast vojnim udarom, a njegovu vladavinu je karakterisalo punjenje zatvora političkim zatvorenicima i tortura kao deo opšte korupcije. Potpuno carevanje korupcije, gušenje slobode javne reči, i to sve do dana današnjeg… On je umro, sin ga je nasledio, i svako malo pa čujemo da su neki blogeri ili novinari u Azerbejdžanu u zatvoru. Pa onda pohapse studente koji pokušavaju razne demokratske akcije, i tome slično” (Branka Šesto – Slobodna Evropa).

Ali, to nema veze jer je povodom toga da će Beograđani uživati gledajući ga gos’n Krkobabić, starac Fočo koji mene vodi u budućnost umesto ja njega, izjavio da mi ne treba da “budemo policajci i da istražujemo šta je rađeno u prošlosti. Jer za to ne bi imali vremena…” – jebo diktatore, dva miliona je u pitanju i da je to “ pre svega  u funkciji Beograda i njegovih stanovnika”.

Ja malo razmišljala u kojoj mojoj funkciji će biti spomenik diktatoru usred demokratije, Tašmajdana i Beograda, i nisam se dosetila, jerbo sam ja, kako zaključismo u prethodnom postu, glupa.

Sa uslovom na koji je Beograd pristao, normalno, nema uslova na koje ne pristaju samo kad namiriše pare, nekome sinula ideja, a i sa idejama stojimo neviđeno, ned’o Bog da imaju para za sve ono što njima padne na pamet, da  se o istom trošku u parku Tašmajdan postavi i spomenik piscu Miloradu Paviću, koji je bio veliki pisac i pisac koji jeste zaslužio spomenik, da ne pomislite da mi se ova ideja ne dopada, a “koji je pisao o Hazarima, za koje se smatra da su preci današnjih Azerbejdžanaca.”

I tako povezaše preminulog gospodina Pavića i azerbejdžanskog diktatora u jednu tematsku celinu koju ne znam kako da nazovem, i umesto da spomenik Paviću bude na centralnom mestu u  parku, to će biti spomenik Alijevom. Pavića možemo i levo od Albukerkija, naš je, neće da zameri.

Pljunite me posred bloga ako Paviću ne podižu spomenik samo da bi “oprali” ovog diktatora.

Jer, ovaj grad je morao da se doseti da je gospodin Pavić zaslužio, s velikim Z, spomenik, zbog svega što je uradio, a ne da ga provlače usput, pored jednog diktatora.

Milorad Pavić je jedini Srbin kome je za života podignut spomenik u prestonici Rusije, Moskvi, čemu je lično prisustvovao, taj spomenik se nalazi u Aleji svetskih pisaca koji su zadužili čovečanstvo.

Biće da je to dovoljno, više je zadužio čovečanstvo nego nas.

E, pa dragi moji, gradonačelnikovo spinovanje begonijama, kučićima, kesama za njihovu kaku, dovešće do toga da spomenik Miloradu Paviću, umesto tamo gde su spomenici svih srpskih velikana, bude levo ili desno, skrajnut negde pored spomenika azerbejdžanskom diktatoru.

On je zadužio srpski narod, Beograđane naročito.

Sramota me je.

Izvori:

Pavićeva skulptura na Tašu u aprilu

Spomenik Hajdaru Alijevu u Beogradu

Aleje tuđih velikana

Novo lice Tašmajdanskog parka

Lektira:

Posle smrti smrtna presuda

Khazars

Naslov za post sam ukrala od gospođe Jasmine Mihajlović, oprostiće, nadam se.

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

19 komentara

  1. p

    Auh!
    Priznajem, promakla mi je ova priča…
    I bilo mi je teško da poverujem i u citate i u čitav plan, kriv sam – nisam verovao na prvo čitanje – onda sam ispratio linkove i pomnogo sam zabezeknut… Idem da se bavim temom… I ako od svega pročitanog napravim priču, ostavljam link i ka tvom tekstu…

    Auh, još jednom.

  2. Da se gradi spomenik diktatoru u sred Tašmajdana je svakako skandalozno i to bi trebalo razglasiti! Sramota stvarno. To je skandal bre!

  3. A zakljucak je sta, da bi bilo bolje da nisu uzeli pare i sredili park? Siromasni, ali cestiti i tako te price… a jel taj diktator bio bas toliko losiji od onog naseg, ciju nam je segrt sad opet u vladi i policiji, i spada medju najomiljenije politicare u Srbiij po anketama?

  4. p

    Nije ovo samo prica o siromasnima i cestitima… Ova prica se zavrsava tako sto siromasni ostanu siromasni, a bogatasi i vlast „prodaju okean“, kao u Markesovoj „Jeseni Patrijarha“.

    Hvala Mahlat na ovom linku. Nisam posvetio vreme gledanju Barselone i Reala, već ovoj priči. Sada je dostupna i kod mene. Širi se.

  5. z

    Mimice, kada se na tvoj tekst ukljuce ovi tvoji prijatelji i “ udju “ u temu, stvarno mi delujete kao neki carobnjaci. Sad mi licite na one tri dobre vile u “ Uspavanoj lepotici “ kada su krenule da ciste i sredjuju kucicu u sumi i da prave tortu…Ne dao bog nekom da vam stane na zulj!

  6. Preslicavanje, zato imamo jedni druge. Teško je poverovati ali nema onoga u šta nećemo poverovati, samo ako nas pravilo usmeravaju i daju nam dovoljno vremena. Biće da cilj opravdava sredstva a da će golubovi, kako ti reče, odraditi posao umesto nas.

    Ivana, treba razglasiti, no svaka moja priča u kojoj sam pomenula da Srbi imaju najveći je više razglašena nego neka ovakva priča jer mi gledamo ono od čega se živi a ne ono sa čim živimo, nažalost.

    Ivanho, zaključak je da ako smo dovoljno glupi i čekamo da naš bivši diktato rponovo nikne u onom dovrištu u Požarevcu, zahvaljujući tome što njegovim partijskim potomcima nismo oduzeli ‘kanticu za polivanje’ – ne moramo da uvozimo i tuđe, naročito u vreme kad pokušavamo da dokažemo da znamo šta su ljudska prava i slobode a i da ih se držimo. Vezano za to možemo i Hitleru da podignemo spomenik – i on je bio pa prošao, jebeš istoriju i posledice, neka ustaška organizacija bi nam garant’ bila zahvalna i donirala nam bar još jednu muzičku fontanu…

    Zdenka, da ovde blogovanje ima neku društvenu vrednost, sutra bi se javnost već tresla, nažalost nema… Ali nadamo se…

    Reakcija na tekst – Ko poklonu u zube ne gleda – zube će o spomenik polomiti

  7. Inace Tasmajdan je staro groblje, danasnje Novo Groblje je napravljeno premesetanjem dela grobova (leseva?) sa Tasmajdana. Premesteni su oni bogatiji, koji su to mogli da si priuste, a neke procene su da je 2/3 grobova „raje“ ostalo na Tashu, gde je i bilo, ispod danasnjeg parka. Ali to je bilo davno, nisam primetio da je bilo koga briga zbog toga, niko se danas ne uzbudjuje sto mu se deca igraju iznad necijih kostiju ili pas zapisava neciji grob, sto isto bas nije primereno… tako ce i ovo da prodje, prvo ce svi malo da se zgrazaju, pa ce se onda navici na bistu „tamo nekog lika“, golubovi ce da ga ukake „po zaslugama“, ljudi ce da trcakaraju po trim stazi, klinci da se vataju na klupama, a ovaj novi izgled ce valjda da izdrzi bar godinu-dve (mada znajuci nas kvalitet javnih radova, cisto sumnjam). Odnosno, htedoh kasti, mislim da se previse uzbudjujete oko cele stvari… ovo je blam, ali u prakticnom smislu kratkotrajan, nebitan, i imamo neke koristi od cele price, tako da kad se uporedi sa ostalim nasim spoljnopolitickim gafovima, ovo je potpuno zanemarljivo… da su odbili te pare, imali bi kratkotrajan osecaj moralnog postignuca i raspadnut park ostatak vremena, sto bas i nije nesto, IMHO…

  8. Baš bi bio smeh da su tražili da spomenik bude, recimo, pozlaćen, pa se na kraju ispostavi da košta više od ta dva miliona što smo dobili. Srbijo, među šatrama Monti Pajtonovog cirkusa .

  9. N

    Hajde neka neko da neke pare pa da se još jenda bista šepuri ali bar da se kompletira renoviranje Harodne biblioteke

  10. I

    Najveći prijatelj u Srba ,su Rusi -zbog zašto, nije mi ni danas jasno -ali ako ih kudiš dobijaš packe od velikih Srba.Savšen tekst,dižemo spomenike ,neznanim junacima (izvinjavam se Spomeniku na Avali)
    radi ličnih interesa i promocija i naravno evrića.
    Zivimo za dat trenutak ,a o posledicama ne razmišljamo.

    Razlika Demokratije i Komunizma ,sastoji se u Demokratskim Komunistima koliko su sposobni da istraju u porazu ,razlike u mišljenju nema.

  11. @Ivanhoe i ja sam čula/pročitala negde o tom groblju i to je zaista strahotno. Kada se to premeštanje desilo?

    @Mahlat, nego ja se sve nešto mislim, da oni ne stave Pavićev spomenik u taj odeljak rezervisan za „kučićo-kafenisanje“? Mislim, ako kučići već imaju tolika prava, trebalo bi da imaju prava malo i na kulturu? :blink:

  12. Nista me ne bi zacudilo, vise nema mere, morala, zahvalnosti, osecaja, nicega, samo pare, pare, pare…

  13. Po principu daj pare i pristajem na sve mogli ste dobiti i statuu npr. Hitlera. Još će vas, pretpostavljam, ubijedjivati da ste još dobro prošli i da je diiivan, značajan i važan.
    To što naše istaknute ličnosti nemaju adekvatnu vrijednost na ovim prostorima je posebna priča, eto pomenula si samo Pavića.

    Dok daju lovu, ma ni diktatoru se u zube ne gleda.

    Da nije tužno bilo bi smiješno.

  14. Stavili nas u mlaku vodu k’o onu žabu, pa polako podgrevaju, a niko ništa, svima toplo… 😕

  15. Gradonačelnik nije demokrata! On je „čovek mašinac, inženjer“
    Ništa pametnije nisam smislio da kažem 😳 🙄 …

Ostavite komentar