K’o da se juče rodio

Dan rođenja. Onaj ko se rodio još nije svestan šta ga je snašlo. Ostali se raduju dok se ne napiju a onda zaboravljaju zašto se raduju pa prelaze na svađanje i lomljenje staklarije posle čega se danima oporavljaju proklinjući dan kad su se rodili. Rođeni nevino spava na porodilištu, još nije svestan šta ga čeka.

Dan kad je prohodao onaj što se rodio “k’o da je juče bilo“. Obaveštenje sa prenosom i prodvriskivanjem kako i gde je krenuo tek prohodali traje narednih nekoliko meseci. Tek prohodali još nije svestan čemu tolika frka a ponajmanje gde je poš’o i šta ga čeka. Uglavnom će ga voditi drugi i nikada neće stići tamo gde je krenuo.

Dan polaska u školu.. Svi se raduju što je mali “K’o da se juče rodio“ najzad krenuo u školu. Otac se napija, majka ceo dan plače i prepričava kako je rodila onog “K’o da se juče rodio“. Dete iz škole dolazi sluđeno, ne sviđa mu se ni učiteljica, ni onaj sa kime ga je postavila u klupu, a ni školska torba koju su mu kupili da mu se ne krivi kičma. Svi ga ubeđuju da je sad veliki, da ne sme da plače, da bude dobar drug, da dobro uči da bi bio nešto kad poraste. Dan se završava tako što mu saopštavaju da je sad veliki da spava sa medom. Za sve ostalo je još mali.

Dan kad je “K’o da se juče rodio“ saznao da ljudi nisu isti i da pripada višoj klasi, da postoje ljudi kojih treba da se kloni i gadi a ponajviše da treba da se čuva da ne postane kao oni. Mama mu saopštava da će, ako ne bude učio, kad poraste, biti – kao onaj čika što čisti ulice, kao ona teta što radi na kasi, kao onaj čika što vozi kamion… “K’o da se juče rodio“ ne razume šta bi bilo kad bi svi učili, ko bi čistio ulice, ali zauvek prestaje da sanja kako će sutra voziti kamion za pražnjenje kontejnera što ga je do juče fasciniralo. Do kraja života će mu se gaditi čistači ulica, svako k’o nije isti kao on.

Dan prvog zaljubljivanja. “Ko da se juče rodio“ ili “rodila“, svejedno, ukapirao je da suprotan pol izaziva muku i nesanicu. Ako se nekome poveri taj ga ubeđuje da je odrastao i da vodi računa šta radi. “K’o da se juče rodio “pojma nema šta treba da radi tako da zaključuje da ne treba da radi ništa. Zbog toga svako ima nekoga u koga je bio zaljubljen kao dete ali to nije hteo da pokaže ni za živu glavu. Objekat zaljubljivanja pojma nema da neko zbog njega nije mogao da spava, eventualno sazna ako je onaj ko je bio zaljubljen poznata ličnost pa u nekom intervjuu izjavi da je u školi “strašno bio zaljubljen“ u neku Milicu, Jelenu, Janka… a da to Milica, Jelena, Janko… nije znao i mučio ga nespavanjem. Ako je odrasla osoba anonimus i ne daje intervjue, objekat zaljubljivanja nikad ne sazna da je bio nečija tiha patnja.

Mala matura. “K’o da se juče rodio“ ne može da se raduje završetku školovanja i što prvi put može da izađe a da ne mora da trči kući jer svakog dana trči na časove matematike i srpskog jezika. Ako osvoji dovoljan broj bodova moći će šta ‘oće i gde ‘oće. Sve mu preseda jer se škola koju je izabrao ne sviđa roditeljima, oni tačno znaju šta voli njihovo dete i za šta je talentovano i sposobno. Konačno saznaje da se rodio da bi ispunjavao ambicije svojih roditelja a ne svoje. Proslava Male mature protiče u znaku “stoji mu k’o piletu sise“. Dečaci liče na mafijaše, obavezno nose zatamnjene naočare, a devojke na kafanske pevaljke. Svi koji su došli da ih vide ubeđuju ih da izgledaju feeenomeenalnooo! Proslavu Male mature uglavnom provode u toaletu nameštajući sve ono što im klizi, spada ili ih steže i proveravajući kako im stoji.

Bilo koji dan u toku srednjoškolskog školovanja. “K’o da se juče rodio“ saznaje da je postao kanibal i da svakodnevno jede svojim roditeljima, malo više majci jer otac uglavnom nije kod kuće, srce, džigericu i živce, s tendencijom da je jednog dana pojede neskuvanu – ‘’Živu me pojede!’’

Dan odlaska na prvo letovanje sa društvom. “K’o da se juče rodio“ ili “rodila“ upozoren je da bude dobar, da ne pliva daleko ni duboko, da ne pije, da se svakog dana javlja, da pazi šta jede, da se čuva Crnogoraca, Turaka, Grka, svakoga. I da se u pauzama od čuvanja i paženja samog sebe lepo provede. Odlazi s namerom da se nikad ne vrati samo da ne mora ovo još neki put da sluša.

Velika matura. “K’o da se juče rodio“ ili “rodila“ opet svejedno, izgleda isto kao i na Maloj maturi. Muškarci saznaju da su istresli roditeljima i poslednji dinar iz džepa a devojke da koštaju roditelje “k’o svetog Petra kajgana“. Muškarci razmišljaju kako će se napiti, devojke da nisu nešto zaboravile i svakodnevno precrtavaju – solarijum, manikir, pedikir, šminker, stilista… sve liče na pevaljke i kao da su mame svojim školskim drugovima. Danima vežbaju hodanje na štulama, dubinu dekoltea i dužinu suknje dok ne dođu do idealnih proporcija. Sve maturantkinje imaju francuski manikir i veštačke nokte koji čitavu noć otpadaju i kidaju im živce. Na Matursko veče ih ispraćaju sa – bićeš najlepši, ili najlepša, svejedno. U toku večeri traje mali turnir u ogovaranju ko je najlepši i kome šta kako stoji sa zaključkom da bi svako mnogo bolje izgledao u nečem drugom. Polovina prvi put pije i povraća u toaletu, druga polovina pije više nego što su navikli i takođe povraćaju u toaletu. Svima je muka.

Diplomiranje. “K’o da se juče rodio“ iscrpljen spava. Svi ostali se napijaju, telefoniraju i hvale, svako pojedinačno, da su najzaslužniji što je “K’o da se juče rodio“ postao neko i nešto. Kad se probudi, “K’o da se juče rodio“ saznaje da je najzad postao svoj čovek i da sad može kako ‘oće i šta ‘oće jer oni koji su ga izveli na put treba malo da da’nu napaćenom dušom. Pre toga mora da odsluša šta treba, kako treba, kako da troši platu koju još nije zaradio, da štedi bele pare za crne dane i da strogo vodi računa da ne prođe kao oni koji su ga rodili. Posle može kako ‘oće.

Prvi radni dan. “K’o da se juče rodio“ ponovo saznaje da je tog dana postao svoj čovek da će tek sad bog da ga pogleda. Njega upozoravaju da se malo skući pa da se ženi al’ da dobro vodi računa sa kim će, četvoro oči da otvori, a ne sutra on da radi kao konj a neka tamo da lenčari i maže nokte po ceo dan. Nju upozoravaju da malo proživi pre nego što se uda i da ne rađa odmah decu jer će ceo život koji joj je preostao prati pelene, voditi u školu, kidati živce i da što je spavala, spavala je, kad rodi dete od ta posla nema ništa.

Od tog dana pa sve do ženidbe ili udaje “K’o da se juče rodio“ ili “rodila“ sluša da mu/joj je krajnje vreme da zasnuje porodicu da ne bi – muškarci prestareli pa da ih posle niko neće, devojke postale baba devojke pa da ih niko neće.

Dan venčanja. Mladenci pojma nemaju šta ih je snašlo, ništa, od menija, preko gostiju pa do restorana i muzike nije onako kako su oni hteli. Uglavnom su nadrndani zbog toga što moraju da se ljube sa svakim ko je prošao. Sede k’o dva uvela cveta. Svi ostali se popreko gledaju i ogovaraju a istovremeno se ljube, grle i bratime od tad pa za vjek i vjekova, naručuju jedni drugima pesme i licitiraju kad će beba i na koga će da liči.

Dan kad je par “K’o da je juče bila svadba“ dobio bebu.

Zavesa se ponovo diže i predstava može da počne.