I kod nas pričaju o zabrani abortusa. Šta ako postanu glasniji?

Šta biste uradile da ste ostale u drugom stanju, slučajno, što se dešava, ili nemarnošću što se dešava najčešće, ili da zakaže kontraceptivno sredstvo što se takođe dešava, da ne želite da zadržite trudnoću, odnosno da rodite, a da vam zakon ne dozvoljava abortus? Mislite li ponekad na to dok na društvene mreže udarnički, kao da vas neko plaća, šerujete recepte za produženu mladost, zategnuto dupe i još zategnutije grudi, podočnjake i uklanjanje dlačica zauvek? Ili dok lamentirate nad tužnim razvodom Anđeline i Breda koji vam nisu ni rod ni pomoz’ bog? Pričate li sa svojim ćerkama, a i sinovima, o zaštiti od neželjene trudnoće ili se nadate da će im to objasniti drugari koji već imaju iskustva? Da li biste se „borili“ za  uvođenje seksualnog obrazovanja u škole ili mislite da će tamo, kao u američkim komedijama za tinejdžere, učiti kako da stavljaju kondom na bananu? I, zakačiste li slučajno, između dve serije, juče na TV-u emisiju o maloletničkoj trudnoći u kojoj je lekar objašnjavao kako se deca igraju, pa dođe do petinga, pa dođe i do trudnoće iako odnosa nije bilo i da je u Beogradu prošle godine bilo nekoliko maloletničkih trudnoća a da su te devojke bile nevine, nikada nisu imale odnos.

I dok se bavite tim receptima – dlake, dupe, grudi – pored vas promiču stvari koje se koliko sutra mogu desiti i kod nas,  recimo da opet krenu polemike o zabrani abortusa jer, ako pratite bilo šta drugo od tih važnih stvari koje vas muče, zašto mi grudi ne stoje kao kad sam imala dvadeset, patrijarh ne propusti, kad god mu se pruži prilika, kad god ga neko pita kud plovi ovaj brod, to jest, kuda ide Srbija, da žene koje su imale abortus nazove čedomorkama, „čedomorstvo je najveći zločin ovog veka“, dakle, ako ste imale abortus, veći ste zločinac od onih koji ubijaju decu  u Alepu, a  u parlament nam je ušla stranka koja i te kako zagovara zabranu abortusa i koja je prošle godine, „sa Blagoslovom Njegove svetosti patrijarha srpskog Gospodina Irineja, organizovala litiju za okončanje ubijanja dece abortusom.“

Juče je u pedesetak poljskih gradova održan generalni štrajk žena nazvan „Black Monday“, procenjuje se da je samo na ulice Varšave izašlo oko 30.000 žena obučenih u crno da se bore protiv predloga zakona da embrion izjednači sa „osobom“ čime bi se kriminalizovao abortus a žena koja bi se podvrgla tome bila osuđena na pet godina zatvora, isto kao i lekar koji je uradio abortus. Stravično, je l’ da?

Tokom trajanja štrajka, Tviter je, rečnikom novinara “goreo“ od tvitova da su žene koje imaju abortus lezbejke, zabludele, pijane, lude, feministkinje…

Organizatorke ovog masovnog štrajka, organizovale su ga po uzoru na štrajk žena koji se dogodio u Islandu, pre 41 godinu, kada su žene napustile svoja radna mesta, škole, kućne poslove, izašle na ulice obučene u crno i pokazale da bez žena mnogo stvari stane, da su žene potrebne društvu i da društvo mora da ih vidi, čuje i razmisli o njihovim stavovima.

Juče su u Poljskoj s jedne strane bile žene koje su pod sloganom „Spasimo žene“ tražile legalizaciju abortusa i s druge strane grupa katoličkih fundamentalista„Ordo Iuris“ uz ogromnu podršku krajnje desnice, koja je prikupila 450.000 potpisa i u parlament „ugurala“ na raspravu predlog zakona o potpunoj zabrani abortusa jer je on „ekvivalent za klanje nevine dece, pakao za žene i za muškarce moralni bankrot, jer život počinje  začećem i treba da bude zaštićen odmah.“

Za sada, ženama je Poljskoj, u skladu sa zakonom iz 1993. godine, koji je rezultat sporazuma između države i crkve, abortus dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima, u slučaju većih malformacija ploda, kada je ozbiljno ugroženo zdravlje majke i u slučaju silovanja i incesta. Zato Poljakinje  idu na ilegalan abortus ili u inostranstvo,  a ovim štrajkom su tražile i uvođenje seksualnog o brazovanja u škole kao i bolju dostupnost kontraceptivnih sredstava jer jedino sredstvno koje se u Poljskoj  može nabaviti bez recepta je – kondom. Statistike pokazuju da se u Poljskoj godišnje obavi nešto peko 1.800 „pravnih abortusa“, dok svake godine između 100 i 200 hiljada žena to obavi u inostranstvu.

U slučaju da ovaj zakon bude prihvaćen, Poljska bi postala jedna od osam zemalja u svetu u kojima je abortus potpuno zabranjen, čak i ako se zna da beba neće preživeti, čak i u slučaju incesta i silovanja. Vi sad zamislite da u vama raste plod silovanja i borbu koja bi se u vama vodila. Ako možete.

U razvijenim zemljama u kojima su dostupnija kontraceptivna sredstva i u kojima veliku pažnju posvećuju seksualnom obrazovanju, obavi se samo 14 abortusa na 1.000 žena, za deset manje nego pre dvadeset godina.

Da ne ispadne sad kako zagovaram da je abortus ništa, samo jedna hirurška intervencija, nije tako. U suštini, mislim da ono što ne treba da se rodi ne treba ni da se začne i postoji mnogo načina da to bude sprečeno, ali ako se već desi, niko na ovom svetu, naročito ne Crkva, koja god i naročito zakon, naročito u zemljama koja izvozi mlade jer nema šta da im pruži, ne sme da ograničava slobodnu volju žene da postane majka ili ne.

Abortus je jedina hirurška intervencija koju lekar obavlja u totalnom mraku, sve ostale radi pod reflektorima, samo na osnovu svog osećaja. Nosi sa sobom mnogo rizika po zdravlje žene ako nije urađen stručno. Ali, povrh svega, mislim da nema žene koja ne nosi u sebi strašnu krivicu zbog odlaska na abortus. Ne može to da prođe bez moralne dileme i samomučenja. Papa je, da ne pominjem gde i kada, nevažno za ovu priču, dao oprost ženama koje su išle na abortus,  rekavši „ko je Crkva da sudi“, čime je navukao na sebe bez ortodoksnih katolika.

Kad dođe do neželjene trudnoće, bračne ili vanbračne, svejedno, posledice snosi isključivo i samo žena. U njoj se dešava to što se dešava, ona mora biti podvrgnuta intervenciji, ona se mora nositi sa krivicom, ona se mora nositi sa osudom, muškarca ne pominje niko, on je nevažan, kao da nije učestvovao u stvaranju tog „života koji se mora sačuvati po svaku cenu“.

Nažalost, u Srbiji se još uvek, sudeći po broju abortusa koji se obave u toku jedne godine, abortus koristi kao kontraceptivno sredstvo. Nedopustivo! Kažu da samo sestre Ruskinje češće abortusom rešavaju neželjene trudnoće nego mi. Ali, pravo žene na abortus ne sme biti ugroženo, žena nije stvar, nije državna materica, ne rađa decu državi.

Svet je odavno postao globalno selo i stvari se olako prelivaju iz zemlje u zemlju, naročito ako se za njih uhvati neko zatucan, a takvi nam bar ne fale.

Postoji jedna emisija u kojoj autor svoje goste pita – Da li te za zabranu abortusa? – ali da odgovore sa da ili ne.

Većina se zbuni i kažu da je teško odgovoriti samo da ili samo ne.

Ja  nisam uopšte zbunjena, dakle – NE!

Napomenuću vam da o zabranin abortusa mnogo više govore muškarci.  Među njima ima onih koji elegantno izvuku svoju zadnjicu sa – nije moje, jesi li sigurna da je moje,  nisam spreman, mislio sam da piješ tablete, zašto nisi pazila i slično.

Mislite o tome. Pričajte sa svojom decom o zaštiti, borite se za seksualno obrazovanje u školama, neće im tamo puštati porno filmove, učiće ih kako da se zaštite i od neželjene trudnoće  i od polno prenosivih bolesti, borite se da seks ne bude tabu, kad to prestane da bude, neće srljati u njega kao u svako zabranjeno voće.

Istovremeno sa održavanjem štrajka u Poljskoj, u znak podrške, na ulice su izašle žene u Briselu, Bolonji i još nekim gradovima. Mi nećemo izaći na ulice, takvi smo, ne interesuje nas dok nas ne potkači, ovo je moja podrška.

I upozorenje.

(Foto u zaglavlju: LaStampa.it)