Ma jeb'o politiku, ima da se izlečim!

Čitam večeras, nekol’ko puta ovaj Ivanin post. I tako se mislim šta li bih ja sa tol’kim parama. Inače ne maštam o parama. Umem da živim sa malo a boga mi i sa mnogo. Očas se prilagodim. A ne maštam odavno ni o čemu, sve si mislim da mi ništa ne fali. Možda neki par cipela, njih koliko god da imam malo mi, k’o da sam stonoga.

I tako, misleći šta bih, sve vreme mislim otkud ovoj Ivani ideja da na prvo mesto stavi sise.

Elem, imati sise pa još malo nestandardno poveće je nevidjen kuluk. Nikad ne znaš što te ‘vole’. Pa onda radiš na svojoj pameti kao da dokažeš da nisi samo držač za sise. Al’ šta god da uradiš, pameti ti se ne vidi a sise se vide iz daleka. I niko ne proverava da l’ si pametna, svi bi da provere čvrstoću sisa i da l’ je to od majke prirode il’ od gluposti, mis’im ono operacije, margarini, sve ono od čega sise -1 postanu +5. Kad dodju do nekog zaključka da imaš malo pameti, to smeta, svi te više vole kao sisodržač.

Sad, ja stvarno ne znam koja je to frka kad nemaš dekolte i počeh večeras sebe da zamišljam kako bi to bilo da nemam sise, da l’ bih te silne pare odma’ dala prvo za sise pa za put oko sveta. I ne mogu da zamislim. Više godina ih imam nego što ih nisam imala.

Al’ mi palo na pamet kako bih kad bi me drmnula neka lova kupila djoku. Onog prosečnog.

Razlog samo jedan – ‘oću, bre, da vidim kako to izgleda kad prodje riba a meni se digne. I da kažem – uuu, al’ mi se dig’o na ovu ribu!

Ovako sam kao žensko hendikepirana. Nije zbog riba nego zbog muškaraca, ono kad prodje pored mene pa kad bih ja rekla nešto u tom fazonu – uuu, al’ mi se dig’o na ovog tipa! Nikad ne znam šta da kažem.

Eto, ‘oću kupim osećaj ako to može.

Inače. Drugaricu moje drugarice nisu drmnule pare nego dasa s lovom. I ona mu se posle par meseci ljubavi poveri kako bi baš volela da ima sise. Čovek plati. Ja odmah bila pozvana da im se divim. Skupilo se nas nekol’ko što sa sisama, što bez sisa, divismo se, pipasmo, za moj ukus ono beše malo potvrdo, al’ ajd’ ja nisam muško.

Pismo neku kafu i malo malo pa onoj sa onim novim sisama – ajd’ majke ti, pokaži još jednom. Ona podigne majicu i pokaže, mi uzdišemo i tako jedno dva sata. Uto naidje onaj što joj je ispunio želju, pravo sa nekog puta pogleda u one sise i ne reče ništa. Mi nahvalismo čoveku one sise, poželesmo da se doktoru ruka pozlati, obadasmo se k’o nenormalni oko onih sisa kad čoveku zazvoni telefon. Čujemo mi kako on kumu objašnjava, dobro je, lepe sise, ma super je, nema ožiljka i jednog trenutka kaže:

Nemoj, kume, da dolaziš, ka’te molim. Ona uopšte nema osećaj da su sise njene, ko god je pita ona pokazuje! Nemoj kad te molim dok se malo ne privikne.

Tol’ko.

Mislim, koja planira – psihički da se pripremite.

Odo’ da maštam, ono – jao kad bih ja imala djoku…