Majka i ćerka obavljaju kupovinu uglavnom zbog toga što ćerka sto godina nista nije kupila. Sto godina je uvek pre dvadesetak dana.
Poimanje vremena majki i ćerki je potpuno različito što je i normalno uzevši u obzir da su rodjene u različito vreme.
Prvi butik – Grudi su mi ooooooooogrooooomne!
Drugi butik -Uopšte nemam grudi za ovakvu majicu!
Treći butik – Sa ovolikim dupetom da nosim ove farmerice!?
Četvrti butik – U ovim pantalonama k’o da nemam dupe!
Kakvu god da je rodiš, nisi odradila posao kako treba.
Ručak.
Za pizzu mi je rano, za špagete kasno, uz roštilj služe luk, da jedem samo čorbu!!!!???? Šta da jedem?
Lepo ti dodje da joj kažeš da jede ono što se ne jede.
Ako joj kažeš da joj nešto lepo stoji – Ti me voliš pa sam ti u svemu lepa!
Ako kažeš da joj nešto ne stoji baš najbolje – Ti me uopšte ne voliš!
Kako god da je voliš i kako god da razgovaraš sa njom – radiš pogrešno.
I onda majka sedne i u nastupu očaja, dok srkuće kafu, pročita kako treba ćerki da bude najbolja drugarica. Majku to uvek iznervira zato što je krajnje glupo jer ona ćerki treba da bude majka a ako se radi o poverenju treba da gradi taj odnos poverenja, da se ne ponaša kao diktator, a ne da joj podmeću da bude najbolja drugarica onoj koju je rodila. Al’ nešto razmišlja, da joj je ćerka najbolja drugarica, odma’ bi se posvadjala sa njom i prekinula druženje za vjek i vjekova.
Kako god da se ponašaš, šta god da kažeš, kako god da je pogledaš – ne valja!
I da mi bude najbolja drugarica?! Pa samo me bezgranična ljubav sprečava da sad uletim kod nje i arlauknem da neću više sa njom da se družim nikad! I da nadje drugu najbolju drugaricu.
A ne smem. Sad tamo isprobava sve ono što joj nikako ne stoji i očas posla može da izleti ubedjena da je sve kupila pogrešno!
I da se seti da je ne volim.
I da sam je rodila najružniju na svetu.
I kad sam je rodila.
I da treba da skine još 115 grama!
I da neće ništa da jede.
I da ima veliki nos.
I klempave uši.
Sutra će sve to da obuče i otperja srećna i nasmejana.
K’o izduvan balon sam.
Rodila sam lično čudovište.
Rodila si sebi svoje cudoviste, koje volis vise od zivota, a i ono tebe isto tako mnoooogo voli, mamice, drugarice.
ja imam decake, kojima je tata najbolji drug, srecom, a ja sam samo kucni policajac.Kao jos uvek sam neki autoritet, jedino sto me njihov drug ne sisa dva posto…barem sto se autoriteta tice.
Ej i tesi se sada, jos je tebi dobro, ali zamisli kada budes pored nje imala i mala cudovista, unucice…kuku lele!!!
Kakva lekovita doza ljubavi u poslednjem oktobarskom jutru 😉 Divna su ta nasa cudovista, iako ne bas uvek pogodna za druzenje 😆
Ah…tek u ovakvim momentima shvatila sam kako je bilo „mojoj najboljoj drugarici“ mami )))
8)
Zamišljam situaciju… i umirem od smeha! Nije ti lako, al’ tako jeeee! 😛
Sandra, kakvi bre unucici, mogu da volim i gledam, ostalo jok. Za sad. MOzda se predomislim 🙄
Baklavo, kakvi pogodna, lepo rekoh, da mi nije cerka do sad ne bismo govorile 🙂
Veshtichanstvena, meni majka stalno govorila – samo da ti bude ista k’o ti meni 😳
Ivana, kakvi lako, to je kao osvajanje planine, na svakakve pripreme sam primorana da bi to izdrzala i psihicke i fizicke 😯 😆
Oh duso napacena, sve mi je jasno, ovo moje ima tri puta manje godina, a slicno je zakeralo. 😛
Bar ti nikad nije dosadno
Sanja, pa to krece u tim godinama, ti se nadas bice bolje i stignes dovde 😛
Zelena, kak’i dosadno, volim ja pozoriste 😆
Ja sam još početkom srednje škole rešila da ne učestvujem u kupovini mojih ćerki. Njih su dve (bile, dok se starija nije udala), neka biraju, mene neka se manu. Naravno, nasedala sam, vozale me po radnjama, zagledale dupeta sa 100 strana a ja sedim i „seeeedim“! Idite u pm, i kupujte same. Mene i tako niko ništa ne pita! Tako i danas! 🙂
A i ja sam dobila „dabogda imala istu ko ti“, stariju, zadrtiju i nezavisniju. Baš je to lepo, za nju, da, za mene, hm…
Šta će sa mnom biti sa njih dve čuće se. 😕 Starijoj već sada kada spremim šta će da obuče za školu, shvatim da se u stvari više ništa i ne pitam što se toga tiče. Odavno je već „ne volim“ koliko treba i ispalo je na kraju da je mnogo jača ličnost od mene. Uvek istera svoje. Šta ću, tako je kako je. Izgleda da sam omatorila i da nemam pojma. 🙄
Dudo, al’ ja nemam drugu 😆
Carobna, one uvek isteraju svoje i nekako su proncipijelnije od nas, licnosti, bre. Od kako se rode 😛
Nema veze, nek maltretira drugaricu! 🙂 Šalim se, naravno, ali to je stvarno gnjavaža! Trebamo im samo da keširamo, pa dovoljno su velike da to same urade! A drugarice i tako uvek „znaju bolje“, naravno, nego mi! 🙂
MOja voli da idem sa njom, mislim da tad doživi pravo zadovoljstvo, ostvari se kao kupoholičarka i kao sadista
Samo ti rodila cudoviste?! Ma ‘ajde!
Pa ako si i ti, moje saucesce
Pa jesam. Slatki su bre!
Nego, zeno, razmisljam nesto…deca nam istih godina, luda skroz, kako bi bilo da ih spojimo pa da postanemo prije?
Mozes li da zamislis tu zbrku i haos?
Ko bi zaglavio „Lazu“, oni ili mi?