Mamina princeza

Ima još jedan ispit i gotova druga godina. A ima i ideju da napravi malu, malecnu, sedeljku. Zaslužila je. To ona kaže. Ja mogu da dubim na trepavicama i neću da zaslužim ništa, rekla bi – k’o te ter’o.

Odma’ mi pao mrak na oči. Setih se njene prošle male, malecne, sedeljke. To – ona da napravi, svelo se na to da je ona bila nosilac idejnog rešenja a ja izvodjač radova. Ljubimac bio investitor.

Bio princezin rodjendan. Ja ustala dok je princeza spavala snom Trnove Ružice, finiširala tortu i javljala se na telefon svim rodjacima, kumovima, prijateljima i prijateljima uspavane lepotice koji su se setili da pozovu. Skinula šlag sa fiksnog i mobilnog telefona. Otrčala da kupim cveće da bi uspavana, kad progleda, prvo gledala u cveće.

Sat vremena od jednog grejpa pravila ježa koji je upao u bure maslina.

Uspavana se probudila raspoložena i otišla kod frizera.

Ja napravila salate i otišla da naručim roštilj.

Vratila se, dekorisala sto i na njega stavila sve ono što se neće ugrejati i izgledati k’o pokislo, dakle tanjire, viljuške, salvete, sušeno i koštunjavo voće.

Sačekala ljubimca sa spiskom pića koje treba dovući do kuće. Dovukli pretovareni k’o pustinjske kamile. Ljubimica stigla od frizera, od uspavane transformisana u ludaka i konstatovala da smo zaboravili sok od borovnice. Ko je zaboravio otiš’o i da kupi.

Sat vremena sam bila izložena torturi – Šta da obučem – što je situacija u kojoj nit’ smem da govorim nit’ znam šta da govorim i u kojoj se stidim što mi je dete golo i boso. Obukla šta je htela al’ tek pošto je mene iscedila i navela na pomisao da pobegnem od kuće.

Otišla po roštilj.

Dobila naredbu da u osam sati izadjem iz kuće. Obrazloženje: Smor je kad ti majka sedi kući!

Napolju kiša k’o pred smak sveta.

Ljubimac mi i moja malenkost na silu romantično prošetali po toj kiši. Romantično večerali u obližnjem restoranu gledajući u sat ka’će da se završi ta romantika pa da polegamo. Vreme stajalo. Ja konstatovala kako su mi stopala od celodnevnog tabananja porasla bar dva broja. Zajedno smo konstatovali da ćemo zaspati. Ponovo romantično prošetali po kiši, prišunjali se ispod prozora, pozvali ljubimicu i zamolili je da nas pusti u kuću.

Čim smo ušli doživeli smo šok od hrane koja je još uvek stajala na stolu. Deca dok su mala jedu, čim porastu na dijeti su! Samo piju. Ja doživela još jedan šok kad sam videla da je, i pored toga što sam održala skraćeni kurs kako se seče torta, ljubimica istu sekla kao da je gibanica!

Sela u jedno ćoše k’o siroče!

U neko doba se javio drug iz obdaništa ćerke ljubimice da stiže iz rodnog nam grada. Ljubimac izaš’o da ga sačeka. Kad sam već bila na ivici da zovem miliciju i prijavim da je pobeg’o od kuće, njih dvojica su se pojavili. Bila neka racija, ljubimac natrčo bez lične karte, jedva dokazao čiji je. Tešila ga da nisam baksuz k’o što je sebi uvrteo u glavu, samo zato što ga je za nepune tri godine braka milicija četiri puta ispitivala čiji je i šta će sam na ulici, što mu se za tries’ dve godine koje je proveo bez mene nije desilo ni jednom.

Ljubimica se obukla i otperjala u noćni život.

Ja skuplajla tanjire i čaše. Usput razbijala za sreću.

Konstatovala da imamo višak kišobrana u svim duginim bojama.

Kad sam zaspala pojma nemam.

Svanulo, ja se trgnem, pozovem ljubimicu spremna da aralučem. Ljubimica sa telefonom, sva sludjena, izletela iz sobe da vidi šta se desilo. Ljubimac skočio takodje sludjen. Oboje održali predavanje kako nisam normalna.

Oboje se vratili u krevet.

Kad su ponovo ustali bilo je k’o da ništa nije bilo.

I sad treba opet…