Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Da nije Interneta, ostala bih osiromašena za sve vas koji ste danas deo moje svakodnevice i koje doživljavam kao svoje.
Najverovatnije da nikada ne bih nabasala na neku stazu na kojoj bi srela makar jednog od vas i prepoznala ga kao nekog svog. Čak i da se to desilo, koliko bi vemena prošlo pre nego što zaključimo da nas nešto vezuje, vremena koje bi potrošili razmenjujući informacije i stavove.
Ovako, kad god se vi virtuelni pojavite kao stvarni ljudi, ja vas već poznajem i spuštam poljubac na vaš obraz kao na obraz prijatelja kojeg odavno nisam srela.
Da nije svih vas, mnogi trenuci bi mi teže pali, oni u gluvo doba kad poželiš razgovor a ne usuđuješ se da pozoveš bilo koga jer „nije vreme“.
Ovako, jednim klikom neko od vas bi bio tu, bilo kada, bilo gde u nepreglednom virtuelnom prostoru, a na „dohvat ruke“.
Da li ste ikada razmišljali o tome koliko nas je Internet sve obogatio? I da je pored toga što je riznica informacija, ovo u stvari njegova najveća prednost?
(Ovaj post je deo blogerskog takmičenja liveinspire.com)
