Motivacionom ću te, motivacionom ćeš me

E, tako, sve sam završila.

Kuća mi lasvegasovski svetli, sve što je moglo da se uključi u struju, uključeno je, ja ne svetlim mada povremeno osetim da će da iskoči neka faza, ali uzdržavam se.

Prođe i ova godina, brže nego one prethodne, tako to biva, što si stariji godine sve nekako brže lete, ne možeš korak da im uhvatiš.

Kakva je mogla da bude, pristojno se ponašala, nismo si previše bile u sukobu.

Čekam ovu umivenu i ko fol nevinu da vidim kakvi su joj planovi sa mnom.

A sada novogodišnje želje.

Čestitanja su uvek ekstra glupa, mislim skeniraju vas, procene šta vam fali pa vam onda požele to, prosto čovek da se uvredi. I obavezno naglase da se može živeti i bez toga, more, bez svega se može živeti sem bez zdravlja. Pa onda neka motivaciona, bar na društvenim mrežama.

Elem, kako vidim – bolesnima žele zdravlje, jebo pare, ljubav, društveno političku situaciju, važna je glava na ramenima.

Ostavljenima žele da što pre pronađu ljubav, iza prvog ćoška, i da se ne sekiraju, jebo ljubav, važna je glava na ramenima.

Onima bez para žele pare, normalno, sa nebesa, mada, jebo pare, samo da se sekiraš zbog njih, ko da su se oni s parama usrećili, važna je glava na ramenima.

I tako dalje i tako gluplje, ukapiraš da bez svega možeš da živiš sem bez glave na ramenima. To što malo trzaš glavom zbog svega onoga što nemaš, persiraš sebi kad se vidiš u ogledalu i zanosiš ulevo, nema veze, važno da je na ramenima.

Zato vam ja u Novoj godini želim svega.

Pored te glave na ramenima, sve je važno

i ljubav

i pare

i avioni i kamioni

i vikendice

i kafana

i tanjir supe

i rakijica na prazan stomak

i prijatelji

i neprijatelji

i mali milion sitnica koje život znače

jer bez njih

jebo taj život!

Srećno!