Ne da mi bio dan!

Preksinoć sam legla sa planom da sutradan spremam ajvar što je podrazumevalo da juče kupim papriku. Malo sam se sekirala kako ću to da izvedem u stanu jerbo spremanje ajvara je do sad bilo – idem kod tate pa tri sata pokušavam da raspalim vatru u nekom ‘smederevcu’ od pre Hrista, još tri sata ga slušam da sam u gaće povijana pošto je on založio vatru, malo pečem papriku, malo prste, malo plačem zbog dima pa opet slušam njega da sam u gaće povijana jer sam il’ gurnula il’ izvukla ono što se zove cug za šta uopšte ne kapiram čemu služi; dok ljuštim papriku slušam kako ga sve boli dok ne pošašavim pa kažem – boli, bre, i mene a mladja sam od tebe, normalno da te boli kad imaš sedamdeset i kusur na šta mi on suptilno saopšti da to nije isto, nekako kapiram da bi mu lakše bilo da boli samo mene a on da me teši; onda sledi veslanje, mis’im ima on neku varjaču k’o veslo, odslušam kako nikad neću napraviti ajvar k’o što ga je moja majka pravila, ‘to je bila žena zmaj’, kaže moj otac, ja odgovorim da sam ja žena ćurka na šta on replicira – ‘ti si uvek bila dama’. Svake godine tako, kad je ljubimac prvi put čuo ovaj dijalog ‘teo da padne od smeha. Završna faza, tata ja i tegle putujemo ka Beogradu i ja slušam ko je držao koju kafanu i šta se u kojoj jelo, od še’set i neke naovamo. Posle ga gostim tri dana. E, sad rešila da to odradim u stanu i da papriku pečem u rerni, rekle mi žene domaćice da to može.

Ustala i krenula u banku da uplatim ratu kredita Usput na banderama pročitam ‘’Gotova je 10.10.2010.’’ Onako zabagovana od petog oktobra i još zbunjena od spavanja jedva sam ukapirala na šta se odnosi i popizdela. Onda sam ponovo popizdela u banci, svaki put se iznova šokiram. Tako šokirana sam se pola sata udvarala ljubimici da podje sa mnom da kupim papriku. Pristala što sam ‘odma, čim smo izašle, debelo platila jerbo se zaljubila u neku haljinu. Opet naletim na proglas da 09.10. ufatim sitnu decu za ručice i pravoslavno porodično paradiram u inat homoseksualcima. Opet popizdim. U povratku me ljubimica upali da kupim neku vunu da joj ispeletem onu kapu, ‘znaš onu’, ajd’ reko’ da kupimo, će da bude idilično, peče se paprika a ja pletem.

Kako sam ušla u kuću tako mi ljubimac saopštio da se javio majstor koga čekamo ima jedno mesec i po dana. Ponovo popizdim jer sad uz papriku i pletenje moram da tupim i sa majstorom.

Ljubimac dobio ponudu za jedan honorarni posao i pošao na razgovor, ja ga na’ranila i obukla, rekla mu da pazi da ne padne i ne isprlja se dok ne stigne do tamo, da me ne bruka, i počela da se obadam po kući da l’ da krenem sa onom paprikom il’ da čekam majstora. Pošto majstori uvek kasne, jelte, počnem da pečem papriku kad eto ti ga.

Završi on posao, zameni jednu slavinu i jedno crevo, ja ponudim kafu, ‘oće, kako da neće, priupitam kol’ko sam dužna i tu ne da popizdim nego sam razmišljala da l’ da ga ubijem il’ da se ubijem. Sve u svemu radio pola sata i uzeo mi 6 000. Tad je i ljubimica popizdela jerbo nisam imala toliko pa morala da trči do bankomata. U medjuvremenu odslušam tužnu sudbinu vodoinstalatera sve misleći, jebotee, ljubimac ima dva fakulteta i za ovo radi tri dana. Ispratim ga i pomislim da ga šutnem u dupe al’ ga ne šutnem, neka ljubimca ću kad se vrati.

Polovina paprika ugljenisana. Svedem računicu – haljina, paprika, trista dodatnih gluposti, majstor, do kraja meseca ćemo jesti gloginje. Ako toga ima u ovo doba.

Taman sam sela kad zove ljubimac i euforično saopštava da sutra počinje tamo, ono honoraro, diiivan kolektiv, 57 žena, dva muškarca i on treći. Uopšte nisam imala snage da popizdim, more, jebe mi se za 57 žena, šes ‘iljada mi uz’o, šes’ ti ‘iljada žena, nemoj mi dolaziš kući! Izračunam koliko žena zapada svakom od njih trojice. Sipam sebi čašu vina.

Ljubimac stig’o i ni reč nije rek’o za onih šes’ ‘iljada pošto se već zenuo za 57 žena, nije smeo da zvoca a i video da samo čekam da progovori.

Ja već blago zamlaćena od onog vina, na’ranim ga ponovo, kažem – paprika, ono što je u upotrebljivom stanju, se hladi na terasi, odo’ da spavam i ‘ladim se i ja, nemoj nešto da je šušnulo, odmah ću da emigriram iz bračnog života. Probudila sam se u 11, ovaj 23. Zaključila da je ljubimica izašla, valjda i ona da se ohladi od današnjih stresova i da u novčaniku nemam ništa.

Ljubimac odma’ ‘lego, računa, valjda, bolje da se ne gledamo.

Ja počela da pretresam dan od jutros, ’de sam se zeznula i setim se!

Noćas sam sanjala Verkic. Kako mi je uspelo ne znam pošto je nikad nisam videla.

Prevariojemuždabogda!