Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Jerbo ako se okreneš mož’ biti da vidiš kako je ono od čega bežiš tik iza tebe.
Ja, evo, još nisam sigurna da l’ bežim il’ trčim ka nečemu. Ako je ovo drugo nema izgleda da ću ga stići. Ako se to ikad desi biće u onom trenutku kad budem ostala bez daha od tolikog trčanja pa neću imati snage da kažem šta ‘oću i kog sam đavola jurcala tolike godine. Samo ću da padnem k’o maratonac sa izranavljenim stopalima.
Koprcajući se, tu na zemlji, i pokušavajući grč da pretvorim u osmeh, što sam uspela da pobegnem ili što sam stigla, ukapiraću, konačno, da sve to nije vodilo ničemu. I da nemam pojma gde sam.
Nisam uspela da pomerim planine.
Ni da stvorim jedanaest pilića od deset jaja.
Ni da pobožno lažem.
Da se oblačim ciljano.
Da gledam stvari tuđim očima.
Da se držim za vazduh i u situ donesem žednima vode.
Nisam umela da pišem sebi opravdanja – Nisam to mislila; Nisam to htela da kažem…
Ni da na pitanje –Šta si time htela da kažeš – odgovorim pogledom krave koja preživa.
Nisam uspela da upecam zlatnu ribicu. Doduše, nisam je ni pecala. Somova imam koliko voliš. Oni se ‘vataju sami. Restoran mogu da otvorim – Som na hiljadu načina by Mahlat. Domaće sa stranim začinim.
Nije mi upala sekira u med. O’kle mi sekira.
Nisam uspela ni u jedno obično govno da ugazim, kažu da je to sreća. Stalno ih preskačem. A nalećem na govna više nego što je to normalno, samo računam osećaće se.
Jeste mi se par puta pokakila ptica na glavu al’ se ništa nije desilo. Trčala sam do kuće posrana a nikakav događaj, koji treba spontano od toga da se desi, nije trčao za mnom.
Nisam naučila da se kajem pa da profitiram na pokajanju. Ovu pobožnu kategoriju uopšte ne razumem. Šta ja imam od toga? Šta bilo ko ima od toga?
Nisam uspela da poverujem da me čeka život posle života. Ni u reinkarnaciju – da ću otići gore, da će me tamo remontovati i vratiti k’o da sam tek izašla ispod čekića. Kako stvari ovde stoje, kad bi se to desilo vratili bi me kao konja. Toliko njih je pokušavalo da mi nabaci sedlo i da me mamuza da drugačije ne mogu da zamislim.
Ja bih, najverovatnije, i gore umrla. Od muke.
Možda bih trebala još sad da okačim tablu oko vrata – Neplaćena budala. Da se zna.
I da gore, ako gore postoji, odmah ukapiraju – Ova je, bre, overdozirana od razmišljanja. Bacaj ovo! Ova, bre, vozila, vozila, i nije umela da se parkira…
Od svega, samo sam umela da nabacim hrabar izraz lica.
Fak ju, bre, Mahlat!
Vreme je šućmurasto, nit’ smrdi nit’ miriše. Prostor se giba. Atmosferski pritisak je u blagom porastu.
Stanje na putevima standardno. Sve džomba do džombe. Opasnost od odrona.
Snabdevanje hlebom i mlekom je uredno.
Valjda je to dovoljno za život.
Odoh da vežbam.
Ovo je moja dvestota priča.
Iznikla iz glave.
Dovoljno da se uplašiš…
Samo ti se cini, uspela si mnogo vise nego sto ce neko za dvesta godina …
Jupiiiiiiii za dvestotu majstorsku!! 😀
Ne plasise ali se i ne okreci, guraj dalje… jedinstvena i prepoznatljiva 😀
pozz
Pođoh da napišem, ali Deda je već napisao ono što sa ja htjela.
Sa tobom smo vazda na dobitku.
Bravo za tu 200 iznuklu iz glave. I znam da ne voliš da ti neko ovo kaže: ali ja se tebi iskreno divim
Mahlat, One and Only…
Deda, ja sad nisam imala nameru da svodim racune al’ nisam sigurna u to sto kazes 😛
Sara, ja ne bih da se okrenem al’ sve mislim neko ili nesto me zove, ja lepo vaspitana sve mislim treba da se okrenem 🙂
Dolly i ja sam sa svima vama vazda na dobitku, zivi mi bili 🙂
Ivana, hvala tebi ali ja stvarno ne volim i ne vidim razlog. Uopsteno, bilo ko bilo kome…
Rain, svi smo mi One and Only
Srećna dvestotka. 😀 Znaš ti Mahlat dobro da se dobre ribe ne okreću.
Ne okreci se sine i guraj dalje.Cetitam na 200!
Sve cestitke.
Zaista je zadovoljstvo doci ovde… uvek!
Fino je to kad stigneš do dvesta 😉 nego ‘ajde do one ‘iljadarke da svima nama bude dobro, da ne dobijemo otkaze, da imamo para i novaca ma deviza bre
i kad stigneš do 999 ono kažeš nam da smo se zajebali u brojanju pa kao moraš da kreneš od nule ali ćemo svi mi znati da to radiš zbog drugih zbog nas 😀 a i to ćemo znati koliko si napisala 🙄 ali ćemo da činimo kao ne znamo 🙄 
i svi ćemo biti srećni i nećemo dobiti otkaze ni do sledeće ‘iljadarke i imaćemo para i novaca evre i dolari u velikim količinama 😆 😆 😆 lepo je stići do dvesta!
Carobna, ja se ne okrecem kad znam da su iza muskarci, u svim osalim slucajevi ma se okrenem
Hvala, Casper
Stevo, lepo al’ malo boli glava 8)
„Koprcajući se, tu na zemlji, i pokušavajući grč da pretvorim u osmeh, što sam uspela da pobegnem ili što sam stigla, ukapiraću, konačno, da sve to nije vodilo ničemu. I da nemam pojma gde sam.“
– moj omijeni deo ovog broja 200! 🙂
Izmedju svega ostalog sto ne znam, volim te zato sto zivis bas onako kako zelis. Mnogima ni jos dva zivota ne bi pomogla da to ukapiraju…
Jos puno, puno prica ti zelim. :-*
Maco, pa ti si dupla ja
Cestitam i da-Ne okreci se Mahlat!
Alta, ponekad živim i onako kako moram pa to ispadne kao ono – sve što sam željela to sam imala, sve što sam imala to sam željela!
Zelena, oš’ i ti jednu tablu – Neplaćena budala? 😆
Ovo si rekla k’o Mika Antic, majke mi! 😛
).
Ziva ti nama bila, pisala jos dugo, dugo, dugo i ovog puta moram da se slozim s Dedom (sto nije cest slucaj
Eto, oko mene se sloziste, jos samo ja da se slozimoko vas ‘nako prijateljski
Ako! Znas da muskarci mastaju o sexu sa dve plavuse!
Jeli, es ti zakljucala ove stranice ljubimcu, moz’ covek svasta da pomisli, pa da nam zabrani druzenje? 🙄
Una.
Jedva, zeno, ukapirah na kom jeziku govoris
Sanja, tek sad te videh, jok, ja, branim se da je to umetnicka sloboda
Ja dosla po tablu
A sta znaci Elektri, Una? 🙄
Moram da saznam, il` cu mrem.
ja se uvek okrećem, mada u poslednje vreme vrlo pažljivo, da se ne ukočim
Zelena, tabla u izradi, Sta ti je bre, una znaci jedna, jedina, neponovljiva… Ovo trece sam slagala
Lost, pa jes’ od naglog okretanja mozes da ostanes okrenuta