Ne peče se ‘leba u isključenoj rerni

Iz pera marketing laika, one kojoj marketing profesionalci podmeću svašta pod nos i očekuju da kaže da je ukusno i da lepo miriše.

Iz pera žene domaćice, jelte.

Iz pera žrtve ovog sistema.

Dakle, pojavio se novi spot u predizbornoj kampanji koju Onaj Čije Se Ime Ne Pominje ne vodi.

Prvo vam upadne u oči zamišljenja idealna srpska porodica, mama, tata i dvoje dece. Takve su sve one porodice koje su rešile da imaju više od jednog deteta, a ne samo jedno čime prkose sistemu, natalitetu i gore pomenutom. Znači, idealna porodica okupljena oko zajedničkog stola.

Kuhinja narandžaste boje, mešavina crvene, simbola energije i žute, simbola optimizma. Zidovi zeleni – kao priroda. Kao život.

Porodica gladna.

Mama obigrava oko rerne u kojoj se peče hleb. Oko rerne koja nije uključena.

Deca napredno osvešćena, naročito sin, ljubi ga majka, koji joj govori da će ga nositi na duši ako umre od gladi.

Na stolu ostaci predjela, između ostalog zelena salata čija je maloprodajna cena trenutno 75 dinara. Čeri paradajz čija je maloprodajna cena trenutno 395 dinara, ako imate sreće pa naletite na akciju – 199,99 dinara. Na ovalima pršut, deset puta sam vraćala da utvrdim šta je – pršut čija je maloprodajna cena na akciji oko 2.500 dinara. Redovna od 3.500 pa na više. Al’ ko gleda cene pršuta.

U čaši đus. Najjeftiniji košta oko 120 dinara.

U činiji pored lampe limun koji trenutno košta 144 dinara, pre par meseci koštao je više od 400. I koštaće ponovo toliko.

Pretpostavićemo da je ova porodica već posrkala supu, a da je uz nepečeni ’leba išlo i neko meso, nego nam ne pokazaše jer se porodica razočara u ’leba, ulepi testom i jer tu nastupa Onaj Čije Se Ime Ne Pominje, koji se ne vidi, ali koji je svuda oko nas, da nam kaže kako je on taman zamesio Srbiju, oblikovao je u veknu, a mi kakvi smo, to možemo očas da zaseremo ako ne budemo glasali za njega.

Poruka spota – pustite me da vas ispečem do kraja. Uključićemo rernu.

Šta je istinito u spotu?

Da je porodica gladna.

Da hleb ne može biti ispečen u neuključenoj rerni.

Suprug koji govori – Daj! – i koji s ljubavlju gleda svog naslednika, kuronju koji vodi glavnu reč za stolom, isti tata, ljubi ga tata.

Šta je realno a ne vidi se u spotu?

Prosečna srpski glasač kome se obraća ovaj spot ima kuhinju od pre Hrista, na rerni ili donji ili gornji grejač ne radi i zatvorena je listom neke dnevne novine presavijene šest puta jer su opruge odavno otišle.

Prosečan srpski glasač u martu mesecu ne jede čeri već ostatke kupusa koji je stavljen u kacu  u oktobru mesecu prošle godine. Neće valjda da ga baci.

Osnovna životna namirnica  prosečnog srpskog glasača je – ’leba. Uz to – šta ima.

Prosečan srpski glasač jede hleb koji zovu – narodni i industrijski, kako god, uglavnom najjeftiniji. Nije lud da peče hleb, znate vi pošto je struja.

Prosečan srpski glasač pojma nema kakvog je ukusa pršut. Limun kupuje samo kad je bolestan a možda ni tad.

Prosečan srpski glasač neprekidno čuje glas Onog Čije Se Ime ne Pominje, jer on je sveprisutan u životu prosečnog srpskog glasača, njegovom frižideru, krevetu, kupatilu.

Prosečan srpski glasač je tup kao oklagija jer će uvek ispred svoje trpeze staviti trpezu svog gazde, ispred svoje dece staviti decu svog gazde. Za ženu ga ionako boli uvo.

Šta je opasno u ovom spotu.

Prosečan srpski glasač veruje glasu koji kaže da je ovo presudan trenutak, i zasraće ga naravno. Iako mu je rerna crkla.

Prosečan srpski glasač veruje da je na pravom putu iako nema pojma gde je levo, a gde desno. Zna Onaj Čije Se Ime Ne Pominje. Prosečan srpski glasač je samo leming.

I da treba da se strpi još samo malo. Jebi ga, kad je bio strpljiv skoro tri decenije, šta fali još malo.

Do smrti.

Prosečan srpski glasač pojma nema da Бели Прелетачевић, Аве Бели, Љуби чика, ne može da se vrati na vlast jer nikada nije ni bio na vlasti.

Šta je stvarna poruka spota.

Srbija ne radi.

Isto kao ni rerna.

Nemoj posle da bude da nije rek’o.

Vi što ne gledate, ko vam kriv.

(Fotografije – print screen sa YouTube spota)