Home / Politika je kurva / Nema veze, prisralo se čoveku

Nema veze, prisralo se čoveku

Ovde neće biti seksa, ko ne voli ovakve moje tekstove neka ne čita dalje a ako pročita nemoj kao po običaju da prokomentariše pošto je stvarno glupo da se mešamo u politiku, bolje da gledamo od čega se živi.

Ako verujete u reinkarnaciju možete verovati da će se po vašoj smrti vaša besmrtna duša preseliti u neko drugo telo. To ako ste bili mnogo dobri. Ako niste mož’ biti da upadnete u neki drugi proces i ponovo se rodite kao kišna glista pa da vas neko precvika na autoputu, ili kao trava pa da vas neko zgazi, ili kao tako nešto bezveze.

Dobro, znam ja da mi nismo skloni tom ponovnom rodjenju, što smo živeli – živeli smo,  i to nam je mnogo u kakvim smo uslovima živeli. Ko je lud da se vraća u konstantno nepromenljivo stanje.

Ovih dana, dok je vreme u Srbiji stajalo, nije duvao vetar, nije bilo saobraćajnih nesreća, nit’ se ko bio, nit’ se ko ubio, sve bilo nešto lepo, božično mirno, u upornoj potrazi da pročitam bar jednu vest sem bajate dinar pada i nadamo se da će da poskoči, ako ne poskoči crk’o dabogda, najudarnija vest na svim medijima bila je – Tadić bio, vratio se, poslao poruku mira. Što nama, što njima, što kome je stig’o i ko mu je pretrčao put. Pa razmišljam nešto, ako je njegova duša nekad već živela on se u ovoj inkarnaciji uselio u pogrešno telo. Umesto što se rodio kao predsednik male Srbije trebao je da se rodi kao beli golub. I još da nosi grančicu masline u kljunu kao simbol celovitosti i teritorijalnog integriteta.

Tako mireći se uspeo je da se posvadja sa mnom a da reč nismo progovorili. Još onda kad se sastao sa nekadašnjim liderima ’’Otpora’’ i rekao im im da su odigrali značajnu ulogu u borbi za demokratiju a malo pre te istorijske izjave se nacionalno izmirio sa socijalistima, onima protiv kojih su se Otporaši borili i danima stajali ispred kordona na minus milion. Voli čovek da se miri. To nikakve veze nema sa političkim dilovima, koalicijama, ne dam fotelju, ne jaše konja ko ima nego kome lepo stoji. Toliko je pomirljiv i tolerantan da samo mogu da se stidim što nisam kao on. Sve imam utisak da bi kad bi video da se neko posrao na sred ulice rekao – Nema veze, prisralo se čoveku!

Voli svakog dana čovek nešto da kaže pa to da se zabeleži, arhivira i ostane za buduća pokoljenja, ona za koja se on sad moralno uvaljuje u kredite i ostalo.

Toliko izjavljuje da ga valjda niko više i ne sluša, zna se da će reći ili apsolutno, ili identitet, ili tako nešto čime nije rekao ništa.

I tako je pre neki dan izjavio da je obaveza Srbije da donese rezoluciju o Srebrenici ali ne zato što Srbija ima neke ne znam kakve obaveze nego zato što Srbija to duguje Haškom tribunalu. Šta ćete, ljudi, imamo obavezu! I niko ništa. Prenose ovu vest, nema komentara sem da možda hoćemo a možda i nećemo a možda će da nas prodje.

U medjuvremenu je Stjepan Mesić posetio Kosovo. Moglo mu se. I nije prvi. Digla se buka i samo se o tome piskara na sve strane. Ajd’ Srbi, da vam malo skrenemo pažnju, pogle’ šta nam rade Hrvati, mrze nas brate pa ne kriju.

Kad je ono letos Bajden pohodio Beograd pa nas držali u kućnom pritvoru i odmah posle toga otišao na Kosovo da se sretne sa njima, gde su ulice bile pune, šta ćete, svako dočekuje kako ume, niko ne reče da je sad bio kod nas i nikad više, da treba zatvoriti Američku ambasadu i oštro protestovati što nas, bre, Amerkinaci mrze i na šta to liči da idu na Kosovo.

Al’ Mesić, brat, suživotnik na ovim istorijskim prostorima, eee, to neće da može.

Ima da se vodi politika kako je Tadić zamislio, sam lepo krenuo u identifikaciju, nemoj Mesić da mi se meša.

Sve to oko Kosova mora da ostane – jesmo lepo rekli da je naše i da ga ne damo. Kad nema epidemija i ostalih tema kojima će nas zaslepljivati dok ne oslepimo pa da ne vidimo šta se radi i kako srljamo kosmičkom brzinom u ništa, Kosovo dodje kao kec iz rukava, potegnemo temu pa se mi kao ljutimo, pa nam nije pravo, pa nas neko uvredio, svi nam krivi zbog onoga što smo mi radili i zbog politike koju smo mi vodili, pa se car Lazar okreće u grobu, njemu je mnogo teže nego nama koji još hodimo zemljom.

I onda osvane jedan ovakav tekst da nas podseti da je mržnja Hrvata prema nama istorijski nepromenljiva stvar i da smo mi dozlaboga glup narod koji se pali na kao neko bratstvo, pa kupujemo hrvatsko, pa letujemo u Hrvatskoj a imamo naše more, pa kad su već političari glupi pa odma’ nisu preterali hrvatskog ambasadora i zamandalili hrvatsku ambasadu za vjek i vjekova mi, obični, mali, omraženi treba da se urazumimo i ne kupujemo hrvatsko, bre!

I kako rekoh, niko ništa. Uvredio nas odlazeći hrvatski predsednik u ime svih Hrvata. Aj’ malo da bojkotujemo hrvatsko i mrzimo Hrvate, odavno nikoga nismo prozivali za sve što nam se dešava.

I da me ne shvatite pogrešno, potpuno je meni nebitno šta je Mesić radio na Kosovu i šta je rekao, bitno mi je ta mi kažemo.

A mi uglavnom nemamo pojma ni šta mislimo a kamoli da to možemo da smestimo u jednu smislenu rečenicu.

Nećemo da se klizamo po politički osetljivim temama.

Srpski intelektualci se sastali da traže referendum oko ulaska u NATO, biju po emocijama ovog naroda koji ništa više ne zna sem da su nas Amerikanci bombardovali. Nisu nas bombardovali nego Miloševićevu Srbiju, da su hteli nas da bombarduju ne bi nas danas bilo. Onda neko izadje i kaže, čekaj, bre, pa nas tamo nisu ni zvali. Nema veze! Da mi raspišemo referendum da oni unapred znaju šta će da bude ako nas pozovu.

U medjuvremenu, dok glodjemo te koske oko vekovne i urodjene mržnje, nezaboravnog bombardovanja,i ne priznajemo da smo za bilo šta krivi dok svi drugi jesu za sve, i njihovo i naše, dinar pada, štrajkovi su na sve strane, ljudi spavaju po prugama, nekome mogu da budu zamrznute plate od proletos pa do ko zna dokle, vakcinisaće nas i protiv gripa i protiv pameti, vlada nije ni za šta kriva nego smo krivi mi, Tadić govori o identitetima, niko ništa.

Gledamo od čega se živi.

A ja povremeno napišem kako blogeri mogu da naprave zemljotres, samo ako hoće.

Oguglalo se u googlovanju…

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

16 komentara

  1. Nije ogooglalo, ogadilo. Skroz.

  2. l

    Primera je mnogo al dovoljan je samo jedan „U napadu aviona NATO kasetnim bombama na selo Mirovac između Podujeva i Kuršumlije ubijeno je najmanje troje civila, uključujući jednogodišnju Bojanu Tošović čiji je otac Božina, u čijem je naručju poginula, takođe usmrćen.“ Da li su Bojana i Božina ljudi ili miloševićeva Srbija? I tako, nisu nas ubijali oni su nam dobro mislili…

  3. A oni koji su nas u to uveli dobro su nam mislili? Moglo je da bude spreceno. Nazalost, takve stvari dovode do nevinih zrtava.

    I da li je neko, negde, bio nevina zrtva “nase strane“, nas, ondasnje bandoglave politike – gde god pogledas da bude Srbija?

    Ili toga nema? Nevini smo?

    Treba li da se raspiruje mrznja i da bude jos zrtava?

    Treba li narod na Kosovu i dalje da bude zrtva opet jedne bandoglave politike koja nicemu ne vodi sem tome da tamo zive ponizavajuce gledajuci u “Srbiju“ koja sta radi?

  4. l

    Zločina je bilo sa svih strana pa i sa Srpske. Svaki zločin, kako sa naše strane ali tako Boga mi i sa druge strane, se mora kazniti jer drugog leka nema. Žao mi je ali ne delim vaše mišljenje o Kosovu jer sam poreklom odande, imam mnoge prijatelje odande, a neke više i nemam ako me razumete. Nekako mi se čini da olako doživljavate to bombardovanje i 2.500 poginulih ljudi. Da je moglo biti sprečeno moglo je, da je moglo drugačije moglo je, ali nije. To ne opravdava ni nas, ni njih.

  5. Samo ti se cini da olako dozivljavam. Bila sam u ovoj zemlji i mogla sam da budem meta. Koje misljenje o Kosovu ne delis sa mnom? Da smo ga izgubili i da ova nemocna politika sad Srbe na Kosovu drzi u nekoj vrsti zatocenistva obecavajuci im da ce Kosovo ponovo biti srpsko i da je vrlo lako da zbog takvih ocekivanja ostanes bez jos nekih prijatelja i da ovoj vlasti Kosovo sluzi bas za ono sto sam gore napisala ili je to neko drugo misljenje?

    Neke stvari cuvas dok ih jos imas. Sve je bilo tako ocekivano i pusteno je da ide svojim tokom. I sta sad. Mislis da se vlast zaista ‘sekira’ za ljude koji zive dole. Isto koliko i za nas ovde. Njima se igraju na jedan nacin, nama na drugi.

  6. l

    Vlast se sekira samo za jednu stvar, za svoje „guze“. Šta će biti sa Kosovom ne znam, niti verujem da u ovom trenutku bilo ko može znati. Naravno da se život dole treba normalizovati za sve ljude, ali kako? Normalizovati život znači i vratiti izbeglim ljudima domove, prestati kamenovati autobuse sa pripadnicima jednog naroda/manjine koji pokušaju da se vrate u Svoje domove, prestati sa pretnjama i ucenama Srbima koji dole žive, obezbediti ljudima osnovne uslove za život (struju, vodu) i još mnogo toga. Sve to naša vlast njima ne može obezbediti i garantovati uz svu želju i nastojanja.

    Ako mislite da će se zbog ovakve politike Srbije prema Kosovu, možda neko dole naljutiti pa da možda ja ili neko drugi „ostane bez još nekih prijatelja“, to ne liči da je dole sada sve normalno. To pre liči na pretnje i ugrožavanje bezbednosti. Verovatno se i vi i ja nekada na nekoga naljutimo al to ne znači da ćemo otići i ubiti ih zato što misle drugačije. Neke stvari se moraju nazvati svojim imenom.

  7. `Tela sam nesto pametno da kazem, ali mi ode iz pameti.
    Razmisljala i ja o Tadicu, kud god okrenem tv vidim da je negde i nesto prica, ne mogu da slusam sta, pa pomislim, kukuu ala ga setaju, taj kucu i ne vidja, a ko mu smislja govore, jer cisto sumLJam da ih sam smislja, bas ima posla.
    O Kosovu i Nato-u ne znam sta bih rekla a da mi se ne digne pritisak…Sve u svemu, fine smo mi marionete u ne znam i nebitno cijim rukama, igruckaju se sa nama, a mi ….to po ulici 😐

  8. S

    Sto puta sam razmisljala o Kosovu i ljudima koji tamo zive i opet ne shvatam. Kad je nesto nepovratno izgubljeno, zasto siliti stvari? Prodas to sto imas (ionako ce da ga uzmu) i odes, da mozes da izadjes na ulicu, da ti deca odu slobodno na igraliste, da zivis malo ljudskije nego tamo, po svaku cenu. Ne kazem da je lako ostaviti sve, ali koja je svrha zivljenja u getu, u stalnom strahu, u mraku? Verovatno nemam ista osecanja prema Kosovu kao ljudi odande, ali to je ipak samo parce zemlje, neka mi niko ne zameri, ne kazem to iz zle namere.
    Tadica ne slusam, nem’ zivaca, a i ostalo… sto kaze Zelena, samo mi skace pritisak. Bitno da ce EPS-u da dignu plate, male im, jebi ga, ostali nek strajkuju do poslednjeg coveka. 👿

  9. g

    Slazem se sa Sanjom,super komentar.Bio sam na Kosovu,81-82 godine,kao pripadnik JNA,i tada je bio geto i po mom misljenju uvijek ce biti pa makar ostao zivjeti samo jedan narod.Razumijem da je to neciji zavicaj,ali protiv ovakve prljave politike,Kosovo je vec davno izgubljeno za Srbiju,nazalost….

  10. Kad bi neko imao jasnu viziju šta je naš dugoročni interes, i snagu da tu viziju prenese drugima tako da se „Srbi slože“ (ne daj bože), ta stvar bi sigurno uspela! Makar da je ceo svet protiv, ako nebi bilo ni jednog suvislog disonantnog glasa (sa naše strane), snaga nepokolebljive rešenosti bila bi jedina snaga koja nam je potrebna.

    Naravno, ovo je čista utopija.

    Ironično, ispada da nas naša „demokratičnost“ najskuplje košta.

  11. Sanja, gofa13, kod nas je ljubav prema dedovini izgleda jaca nego ljubav prema deci…

    M. Ristic, utopija… kome bi se na ovim prostorima isplatila srpska sloznost, kako vladati sloznima…

  12. G

    @lazar

    Besmislene su raprave na temu „šta će biti sa Kosovom“. Još je Heraklit rekao da „sve prolazi i ništa ne ostaje“. Prema tome, ne vredi raspravljati o tome šta će biti pošto ne postoji stanje koje ćemo da dostignemo da bi se onda ono zadržalo zauvek. Iz istorije treba samo izvući zaključke i krenuti dalje. Mi se, nažalost, još uvek nismo usaglasili oko zaključaka…

    @Mahlat

    Naravno da od politike može da se živi. Ne može da se živi od komentarisanja politike (barem ne u Srbiji).
    Inače, Tadiću i govore ai i ceo stajling kreira grupa marketinških spin-doktora, sasvim uobičajena stvar kod javnih funkcija/položaja barem poslednjih 150 godina. Imao ih je i Milošević ali bili su bez referenci i radnog iskustva u toj oblasti 😉

  13. od komentarisanja tekuceg aktuelnog stanja ne mogu da zivim al’ mi pomaze da zivim a ne budem bas blesava.

    Da izvines, jeb’o ti takve spin-doktore, napravise od njega papagaja.

  14. G

    Eto vidiš. Ne samo da su doktori nego su još i alhemičari, hirurzi i vudu-praktikanti 🙂

  15. Moracu i ja jednu vudu pa da vidimo 😀

  16. Š

    Vidiš, meni prosto kad god krene da priča posle dve rečenice zablokira ovo malo mozga i učini mi se da priča na svahiliju, ništa ja pod milim blogom ne razbiram čoveka…a vudu bi mogli u serijsku proizvodnju, pare da namlatimo, kaaaak’aa bi to potražnja bilaaaa! :mrgreen:

Ostavite komentar