I tako… danas je ponedeljak

Gotov raspust, bogu fala, ljubimac danas polazi u školu, još malo pa ću da ga budim, spremim mu užinu, ispratim ga i kažem mu – aj’ nemoj da se svadjaš sa drugarima, ne pij znojav ’ladnu vodu, ne zadirkuj drugarice i odma’ posle škole kući.

Juče se gledasmo malo popreko, odužio se raspust, mi k’o sijamski blizanci, lepo vidiš da je krajnje vreme da se malo razdvojimo inače ćemo se razdvajati preko suda. Počesmo da se ujedamo – kakva ti to glupa muzika, šta će ovo ovde, gde je ono što sam spustio ovde, sklanjaj ovo sa stola, diži dupe moj je red, ala je zagušljivo ovde, zbog svega što nam inače ne smeta.

Dodjosmo do zaključka da smo se mnogo voleli ovih dana i da je vreme da se malo razdvojimo da bismo uneli svežinu u bračno stanje pa da se posle volimo još više, kad se sretnemo da se izljubimo i kažemo ono – ’de si cimer – ’de si cimerka, ulete razum medju nas pa se malo primirismo.

’’Ljubav je kad on svaki slobodan trenutak provodi sa vama a ne za kompjuterom, u klubu sa društvom ili za volanom najnovijeg automobila.’’

Znači ljubav je ako od njega uspeš da napraviš kretena.

Ko, bre, uči žene da je ovo ljubav! Naročito  u Srbiji, kakvi klubovi i najnoviji automobili!

To on mene treba tako da voli sve dok ne zaboravi kako se zove. A ja njega silno volim ako se odreknem cipela u koje sam se zaljubila i ’’pozajmim mu novac da uplati teretanu’’. Valjda treba da ga teram da potpiše da sam mu dala pozajmicu i obračunam kamatu. I da mu pripretim parnicom ako ne vrati na vreme.

Ko izmisli da je ljubav – on što je živeo živeo je, dosta mu je bilo, sad ima vas, vi ste mu i Sunce i Mesec, ortak za pivo i fudbal na male goliće, sad mu slobodno promenite horoskopski znak, ako vas voli neće da oseti – crkodabogda.

I tako, danas je ponedeljak, ljubimac ide u školu da se zlopati sa ludom decom i još ludjim roditeljima, ja ću na suprotnu stranu.

Ponedeljkom se počinje sa dijetama i velikim odlukama u životu, ja rešila da osvojim svet pošto sam ljubimca već osvojila,  a ne mogu da ga osvajam tek tako, moram prigodno da se obučem, ko za prvi sastanak, ono kad moram da mislim šta će on da misli pa da se obučem tako da on ne misli i usput da vodim računa kako ću da prekrstim ruke da on ne bi pomislio da ja mislim da jedva čekam da me on uzme, da ne vrtim pramen kose da on ne pomisli da sam zbunjena i sve tako nešto, da mu sednem sa leve strane jer sa desne nije uputno, može da pomisli svašta i rešim da malo prošvrljam po internetu, da ukradem neku ideju – kako da osvojim svet a da se svet ne doseti nego samo da mi padne u zagrljaj.

I sa tom dilemom šta da obučem i kako da se ponašam kad osvojim neosvojivi svet krenem po inernetu, aj’ se malo razbudim, naletim na ovo – ako mi svet bude zevao u noge – ne gleda mi u noge nego u cipele, kog se djavola zanosim, po cipelama će tačno znati od koje sam vrste i kakva sam u krevetu. Zaključim da je najbolje da krenem bosa. Šta god da obujem neće valjati a i što odma’ da pokažem kakva sam u krevetu. ’De tu ona igra – ne otkrivajte mu sve odma’ biće mu dosadno.

Onda naletim na ovo – ako osvojim svet pa stignemo do nekog seksa, nikako da ne skidam pantalone, to glupo i zastarelo nego da obavimo to i svet i ja u pantalonama. Tu mi ovako sanjivoj odmah sve bilo jasno – znači ne oblači pantalone nego suknju.

Vidim, kako god da se obučem i krenem niko neće pomisliti da sam luda, svi su već poludeli, proći ću neprimetno. Medju ludima k’o normalna.

Vrhunac jutrošnje obuke – kako osvojiti svet – ako se predomislim pa svet krene da osvaja mene, onako prostački nekim virusima ili nedajbože ovim svinjskim – da slušam dobru muziku, to podiže imunitet, turim slušalice u uši i pravim se blesavo i neosvojivo.

I onda sam uključila televizor odakle me odmah posavetovaše da u miligramima doziram sebi nešto što se nigde u svetu ne računa  uterapeutsku muziku sem ovde.

Psovački se istresem, što bi rek’o moj mili hazbend – psuješ, bre, ko rabadžija, i rešim da osvajam svet kako znam i umem.

Vi pazite kako se oblačite, ponedeljak je, ponedeljkom niko nije baš pametan.

Ja sam rešila da danas bude sreda.

Sredom sam razumnija.

Ovo ništa ne razumem.

Sa’ću nabacim na lice onaj izraz – nije mi ništa i odoh.