Home / Lepa Srbija / Nemoj, ćerko, samo u PRovce

Nemoj, ćerko, samo u PRovce

Jerbo ti mama ima blagu alergiju na PR zanimanje, nije zbog zanimanja nego što to nekako postade životno opredeljenje, kako pogleda nečiji nalog na Twitteru piše da je taj neko PR. Lepo joj došlo da na svom napiše – nije PR al’ živi nekako. Mislim, ne može da shvati da su svi PRovi a niko sodadžija, na primer.

Prva priča

Ljubimica završava fakultet. Probala da stiče novinarsku praksu u domaćim medijima i prenerazila se. Neprofesionalnošću, neradom, otaljavanjem, sukobom teorije i prakse i odlazila.

Gde god je otišla pitali je da li je aktivna na društvenim mrežama. Jeste. I šta s tim? Ništa, to je budućnost, videćemo u budućnosti.

I tako, ljubimica gde god je mogla, u potrazi za ozbiljnim mestom gde bi stekla neko znanje, slala svoj, ne baš impresivan, CV, koji više sadrži želje i pozdrave nego nešto konkretno.

Pre mesec dana dobije  poziv iz jedne kompanije. Dobre kompanije, na ličan zahtev ljubimice ne mogu da napišem koje, ne znam zbog čega, vrlo rado bi ih pohvalila.

Tamo joj kažu da im se baš svideo njen „ljudski“ CV, da su iz gomile „impresivnih“ CV sa svim mogućim diplomama i sertifikatima, odlučili da pozovu prvo nju i da bi trebalo da obavlja praksu na mestua PR menadžera za odnose s javnošću i šta bi to mesto zahtevalo.

Ljubimica se zamislila tri sekunde i rekla da ne može da prihvati jer upravo gura zadnje ispite, to jest, da nije sigurna da može u potpunosti da se posveti svemu tome dok ne završi to što ima.

Prolazilo vreme… I posle dve nedelje je pozovu ponovo, da prihvati i da su vrlo raspoloženi i tolerantni u vezi njenih završnih ispita.

Poenta –

radi se o firmi koja ima ime. Pretpostavljam da bi se ljudi grabili za mesto na kome sedi moje dete čije neke sposobnosti uopšte ne poznajem pa neću ni da je hvalim, ali ta firma valjda i ima ime i uspeh zato što nisu površni i što umeju da vide da u jednom „bogatom“  CV-ju u stvari nema ničega, o firmi kojoj je važno znanje a ne prazna potvrda kao što je običaj.

Radi sa jednom mladom ženom koja joj nesebično deli znanje, od onih najprostijih a tako često važnih – obuci se tako i tako, do onih puno većih. Sa ženom koja je prvih dana bacila u vatru po sistemu – radi i ne drhti, znam da ne znaš, da vidimo kako ti ide, da li imaš talenta, pa da brusimo ono što treba.

Nesebično je zatrpava literaturom, savetima i vodi je svuda sa sobom isto kao što insistira da bude pored nje kad telefonira ili offline obavlja razgovore.

Ljubimica sa razvijenim satelitima na majku čula komentar da je ona ipak malo nenormalna što tako prodaje znanje umesto da je uzela ljubimicu da joj kuva kafu, to je PR, bogte!

Na kraju, ljubimica ima šansu da ostane da radi, kad diplomira što, naravno, zavisi samo od nje.

Ali šta sam htela da kažem.

U ovom moru ludila u kome se ceni čiji si, kojoj stranci pripadaš, koliki ti je obim grudi i da li se družiš sa pravom ekipom koja će te gurati iako je to sramotno i za njih i za tebe ( ne zaboravite na kakvim važnim mestima sede apsolutno nesposobni ljudi), pojavi se neko kome je zaista stalo do posla koji obavlja, firme u kojoj radi, ne sedi, ali mora da je to uzročno posledični odnos. I kome je važno da se razume sa onim sa kime neposredno sarađuje.

Što je najvažnije, pojavi se neko ko nije PR guru a opet jeste.

Poenta – da ljubimica i ne ostane tamo, imaće znanje u rukama i jedno dobro iskustvo. I dobila je jednu dobru injekciju optimizma pošto su je uglavnom špricali pesimizmom.

Druga priča

Drugarica moje ljubimice bila na praksi, opet u jednoj firmi sa imenom. Oduševili se kako je kreativna i zaposlili je, opet po sistemu – da li si aktivna na društvenim mrežama.

Kako sam shvatila, posao joj je da firmu progura na društvene mreže. Pokazala mi kako radi, ja se prilično šokirala. Je l’ tebi rekao neko šta da radiš? Nije. Je l’ znaju šta hoće? Pojma nemaju? Njoj slabo ide jer jednostavno ne zna. Ja pokušala da delujem malo savetodavno ali ja niti sam ekspert, niti imam pojma, kod mene je sve po osećaju. Vidim, jede se jer su je bacili u vodu i rekli joj  – plivaj, mi ne umemo. I da izroniš biser.

Rekli joj da čita Varagića i Istoka, tu može mnogo da se nauči. Ja umrla od smeha. Mislim, ne podcenjujem ni jednog ni drugog, naravno, ali da bi tako nešto naučio moraš da imaš neko predznanje. Al’ to vam je ono – u tome je budućnost, a kako će tamo biti videćemo kad budućnost sama dođe, šta ima da trčimo prema njoj, sigurno dolazi sama.

Ja joj predložila da njena firma ipak pozove Varagića, ili Istoka, kako odluče,  pa da jedan od njih dvojice to njima uživo objasni. Kolektivno.

Kako god, ovo su po meni dve lepe priče u kojima nije sve crno i koje pokazuju da za neke stvari ipak ima šanse.

I da ne mora svuda preko veze i reda.

Da postoje oni kojima je ono što rade važno. I  ako se nisu naučeni rodili – naučiće.

Kao i svi koji se nisu rodili naučeni a tvrde da jesu pa uništavaju one oko sebe.

Pročitajte i

Zlatibor – koristiti 365 dana u godini

Zlatibor i ja smo se upoznali kad sam imala pet godina, vile su bile razbacane …

18 komentara

  1. Prvo – da čestitam :).
    Jako lepa vest, i jako lepa priča.

    I drugo – da se javne jedan sodadžija, čisto da malko dam svoj esnaf na društvene mreže :mrgreen:

    Poljubi, čestitaj, i poželi sve najbolje od srca :heart:

  2. sve sam: PR and social media proffesional

  3. Svu srecu joj zelim. 😀

  4. Firstname Lastname

    Čestitam, baš lepa vest 🙂
    To je početak karijere kakav bi i trebalo da bude, lepo je čuti da ima ljudi koji nesebično dele svoje znanje.

  5. Čestitam i ja 😀 završavanje fakulteta, i želim uspeha u poslu i životu „ljubimici“
    (malo pre sam bio štur, jer sam se obratio samo povodom PRovca 🙂
    (veljko, social media amater i twitter početnik 😉 )

  6. ODUSEVLJEN SAM pomakom.
    Zaista verujem da je ovo veliki plus za te i za mnoge druge firme koje zele napredak?
    Srecno!
    Tvoja cerka ima tebe ispred sebe i od tebe moze nauciti mnogo vise i bolje nego od mnogih drugih.
    Jos na poslu ima koleginicu koja odavno gura PRicu, sve ukupno, veliki preduslov za USPEH.
    A sta je uspeh? Pa nije uspeh to sto ce reprezentativno predstavljati svoju kompaniju, vec je uspeh i to sto ima od koga da uci i napreduje. Opet, sve u zbiru daje odlicne sanse za obostrano zadovoljstvo.
    Joj, milo mi ko da moje dete u pitanju!!!

  7. Hvala svima 🙂

    i tebi Deda na ovome kao da je tvoje dete u pitanju.

    Isto želim 🙂

  8. Da čestitam i da pitam ‘de se uči za sodadžiju, volim klaker i rado ga se sećam. 😆

  9. Eeee, da sam bila pametna pa sad klaker na kolica, pa tablu leda, pa na pijac, bog da me vidi :mrgreen:

    i još bih imala šta da joj ostavim 😆

  10. Falim se djoci da procitah od jutros nesto lepo!

  11. S

    Čeeeeeeeeeestiiiiiiiiiiitam!!!!!!!!!!!! 😛
    I da ti kažem da je i tvoje dete jedno od retkih koje hoće da uči od iskusnijih. Kod nas, mladi koji se zaposliše u zadnje vreme, posisali sva znanja ovog sveta, iz odma’ se uvrede ako im neki kolega bilo šta sugeriše. Tako da, pored deljenja znanja, važno je i da znaš da prihvatiš po nešto.
    Srećno!

  12. Teško za poverovati, ali divno za doživeti. 😀

  13. Sanja, pa na njoj je, ako se bude pravila da sve zna neće znati skoro ništa, tako to ide sa nadobudnima 🙂

    Pedya, pa jeste… 😀

  14. Čestitam na zaposlenju ćerke, i hvala na preporuci 😉

  15. Od srca cestitam!
    U mnogim privatnim firmama kandidati rade testove da bi usli u uzi izbor. Pomera se na bolje, cini mi se.

  16. D

    čestitam, mahlat 😉 drago mi je da vidim da sistem profunkcioniše kad zatreba, i probiju se prave vrednosti… 🙂 lepe vesti 😀

  17. Čestitke naravno!
    Samo sam htela da se nadovežem na tvoj (sad bih ja rekla Vaš ali imam osećaj da će te se buniti) 🙂 komentar : …. tad bih imala šta da joj ostavim. Moje mišljenje : ostavljate joj mnogo toga,naravno ne materijalnog,ako je uspela da se sama progura sa svojim „običnim“ CVijem u dobru firmu i da je tamo zapaze i zadrže onda mislim da je sasvim jasno koliko joj ostavljate 😉
    Još jednom čestitke obema!

  18. Bunila bih se 😆

Ostavite komentar