Nije važno što ćeš ispasti budala nego je važno da to drugi ne primete

Čovek se uči dok je živ a žena dok se ne opameti.

Što uopšte ne znači da je nešto naučila nego da joj je došlo iz dupeta u glavu.

Ja vam nemam neki odnos prema godišnjim odmorima, ono, dobijem dvadesetak dana života pa onda kao negde otuputujem. Naročito nemam odnos prema godišnjem odmoru na moru pošto sam dalmatinsko dete. Na moru se ne kupam nego plivam. Ne posećujem opštedruštvene plaže nego one divlje da divljije ne mogu biti, jes’ da sam obično ranjena i izgrebana pošto nisam neki stručnjak za veranje po stenju al’ eto. I mnogo volim da plivam gola. U svom lepom i kratkom životu sam samo jednom odvela dečka na more i preselo mi. Ko je šta radio ja sam se oblačila, kad god je pučinom promilelo šta god jerbo su oni na tim plovećim objektima najverovatnije držali dvoglede i samo čekali ka’će mene da ugledaju, svlačila i svadjala. I vratila se kući bela tamo gde ne podnosim da budem bela.

Naročito ne podnosim trendovska mesta, kad ceo jedan grad nagrne u neko mesto, svi srećni što su se posle tri dana sreli u ’’belom svetu’’. Ne vidim svrhu odlaska iz mesta življenja.

E, al’ imam odnos prema putovanjima i volim da putujem sama. Da ne moram nikome da cinculiram, spavam kad se njemu spava i budem budna kad se tom nekom navrne da je raspoložen. I to sam se jedno par puta prevarila. I umal’ se svaki put nisam vratila kući pre vremena.

Koga god sam slušala kako se proveo na godišnjem odmoru, samo sam se krstila. Svima preselo. Il’ nije to bilo ono što su očekivali, il’ su deca sve vreme bila bolesna, il’ su bila nemoguća, jedan drug mi je rekao – sad sam vodio decu na more i više nikad, idem, bre, sam, hteo sam da ih podavim, il’ je nekome pregorelo dupe, il’ ga opekla meduza, sve neke budalaštine, vrate se umorniji nego što su otišli. I svake godine rade isto.

Danas naletim na tekst o tome kako žene treba da idu na godišnji odmor same. Uletim u njega sva srećna, reko’ evo potvrde kako sam pametna. Kad ono medjutim – umal’ se ne prekrstih levom nogom.

Da ne kontempliram ponovo o onom trendovskom – brz život, težak život, niko ne razume jadne žene ali zbog svega toga treba da putuju same. Dušu da odmore. Decu da uvale majci, muža ljubavnici ako je imaju i put pod noge.

I sad pazi ovo – na put da ponesu najizazovnije ’’vruće’’ pantalonice i najseksi haljinice koje imaju, koje ni u ludilu a ni u snu ne bi obukle ispred muža ili prijatelja, da se ne brukaju, al’ tamo negde mogu, boli ih uvo, niko ih ne poznaje. Po mogućstvu da vrckaju što više dupetom i uživaju u tudjim pogledima, niko ih kod kuće tako ne gleda. Pobesneh. Znači, nije važno što ćeš ispasti budala, važno je da oni koji te poznaju to ne primete.

Da se opuste i slobodno biraju društvo, sve što se desi a desiće se garant’, biće samo letnja avantura. Ja ovo ukapirala kao – ne birajte društvo.

Uveče mogu da biraju il’ da spavaju što je gre’ota živa il’ da do zore izazovno plešu u diskoteci. Ako ne znaju da plešu ili ako ih je sramota da se same batrgaju po podijumu neka si izaberu neki noćni klub gde do svitanja mogu da ispijaju koktele. Je l’ godišnji il’ nije. I obavezno tako pripite da uživaju u pogledu. Šta se vidi u noćnom klubu nije mi poznato, ja obično ne vidim ništa a kad malo popijem to ništa bude duplo. Nema zalaska sunca, meseca koji se ogleda u vodi, ništa brate.

Ujutru, ako nemaju glavobolju mogu da uče da surfuju, rone, skijaju na vodi, veslaju, šta im volja al’ obavezno sa nekim zgodnim instruktorom. Pa uveče opet isto.

Izmedju ispijanja koktela i ronjenja na dah da ne zaborave da preispitaju svoj život, emocije, ko ih iskorišćava, kome su preostalih 350 dana robinje što dobrovoljno što po moranju i da donesu odluku da preseku stvar, okrenu drugi list, zavole sebe. Sa distance su mnoge stvari drugačije i objektivnije se posmatraju. Pa ako utvrde da ih onaj kod kuće ne zaslužuje neka dobro razmisle šta će i kako će.

Umal’ ne rekoše – vratite se kući i izmarširajte gnjidu iz svog života.

Ne treba da ideš na godišnji odmor da bi glumila budalu. Niti treba da ideš da bi bila objektivna, ako to ne umeš džaba ti trošenje para.

Spisak savetovanih knjiga za godišnji odmor nisam uspela da zapamtim. Vanredno je glup. A i kad da se čita.

I ne znam koga da žalim, žene koje u ovom tekstu vide neki svoj spas ili muškarce kojima novinarke prepisivačice rade iza ledja.

Ima li u ovoj Srbiji neka žena koja na put može da ode bez da mora da bude ucveljena?

Može li se ići na odmor iz čistog zadovoljstva, bilo kad, leti, zimi, ili tamo moraju da se donose životne odluke i prave sranja.

Jer, petnaestak dana u kojima nije napravljeno ni jedno sranje u vidu – niko me ne poznaje, ne računa se u odmor.

Koja hoće neka joj.

Da ne zaboravim, pre nego što odete na taj ludi odmor na kome ćete doneti odluku da promenite muža ne zaboravite da mu iz marketa naručite namirnice, naročito ono što voli. Tako piše u tekstu.

Ne poznajem ni jednu ’’običnu’’ ženu,o one multimedijalne i neobične nemaju probleme koje rešavaju na godišnjim odmorima i putuju sa ljubavima svog života, najlepše je putovati sa onim koga volite, da joj donose namirnice iz marketa.

Ako nekoj od vas donose kažite mi kad vas molim. Milisav koji donosi mleko i Mica sa sirom i jajima koji su nasledjeni od mame i svraćaju subotom se ne računaju.

I kažite mi, ako vam nije frka, je l’ se preobrazite na godišnjem odmoru u budalu. Mis’im, ako prija da probam i ja.